Премијер Црне Горе Душко Марковић налази се у дводневној посјети Косову, а његов домаћин, косовски премијер Рамуш Харадинај, оценио је да „Косово нема тако доброг и тако поузданог пријатеља као што је Црна Гора“.
Марковић је гледао да не остане дужан, па иако је по сопственом признању 85 одсто грађана његове земље било против признања Косова, није пропустио да Приштини честита деценију од независности.
„Честитам и предстојећи празник и обиљежавање 10 година од проглашења независности“, поручио је Марковић домаћинима.
„Ово је посјета која показује да народи Црне Горе и Косова нијесу само сусједи, већ народи који се воле и желе да напредују у евроатлантској перспективи“, примијетио је Харадинај, док је Марковић узвратио да му је „част што је у Приштини“ како би у име Владе Црне Горе, „потврдио снажно пријатељство двије државе“.
Марковић је такође оцијенио да Подгорица и Приштина „немају проблема“ и рекао да вјерује да ће убрзо бити обезбијеђена и позиција црногорске заједнице у Уставу Косова, док је Харадинај казао да у Скупштини Косова постоји добра воља за решавање питања демаркације са Црном Гором и додао да су за њега и црногорски војници на Косову у саставу КФОР-а „добродошли“.
Слање два официра Војске Црне Горе у команду НАТО-а на Косову прокоментарисао је и црногорски премијер, који је оцијенио да за њега тај чин значи „одговорност Црне Горе да доприноси регионалној стабилности, миру и разумијевању“.
„То је доказ да је Црна Гора спремна да преузме одговорност која произилази из чланства у НАТО-у“, казао је Марковић одговарајуц́и на питања новинара.
Коментаришући за Спутњик прву, како се Харадинај изразио „историјску“ посјету једног црногорског премијера тзв. држави Косово, политички аналитичар Војин Грубач примјећује да „одлазак црногорског премијера Душка Марковиц́а на Космет косовском премијеру Рамушу Харадинају представља историјски и логички парадокс“.
„Општепознато је да је комплетно косовско руководство, не само Харадинај и Тачи, састављено од тешких ратних злочинаца, којима је једина дестинација обитавања морала бити америчка база Гвантанамо, да је било међународне правде. То што свирепи злочинац Харадинај није крај живота завршио у тамници, треба захвалити америчком генералу Стивену Шуку, који је на Косову био замјеник шефа Унмика, а што је обнародовао Мартин Хајперц, савјетник њемачке Владе, у књизи „Макијато дипломатија“, каже Грубач.
Грубач подсјећа да је „амерички генерал Шук директно одговоран што је ликвидирано преко 30 заштиц́ених свједока у хашком процесу против Рамуша Харадинаја“, и да је управо, како каже, „том и таквом Харадинају“ црногорски премијер Марковић отишао у Приштину на „љубљење папуче“, чиме је, наставља он, „унизио и себе и историјски углед Црне Горе“.
„То је први парадокс, а други парадокс се састоји у томе што је са Космета отјерано 27.028 Црногораца којима је имовина уништена. Умјесто да је Приштини ултимативно тражио да се тим Црногорцима обезбиједи повратак на своја огњишта, и компензује уништена имовина, премијер Марковић се заложио да се црногорска заједница упише у Устав ткз. Косова. Марковића не само да не интересује судбина 183.966 протјераних Срба или 31.029 протјераних Бошњака са Космета, већ га не занима ни судбина 27.028 протјераних Црногораца, те од ригидних злочинаца у врху власти Космета снисходљиво тражи некакве измјене у Уставу Косова. То није само парадокс, већ потпуни поремећај природне логике и здравог смисла“, каже Грубач.
Наш саговорник се такође осврнуо и на изјаву премијера Марковића уочи одласка у Приштину да је против црногорског признавања Космета било преко 85 одсто грађана Црне Горе, а за шта сматра да је „нечувени гест додворавања злочинцима ОВК и дување у једра велике Албаније“, али, како каже, и „потврда да црногорска власт више воли злочиначку творевину на Космету од Црне Горе и њених грађана“.
Утолико, Грубач сматра да је управо политика додворавања албанском фактору допринијела чињеници да ДПС фактички нема власт ни у Улцињу.
„Како црногорска власт континуирано демонстрира страх од Тиране и Приштине, није ни чудо да се као резултат добило то што је владајуц́а ДПС на недавним локалним изборима у Улцињу доживјела тешки политички пораз од албанских партија које отворено заступају присаједињење дјелова територије Црне Горе великој Албанији. Тако се у Улцињу десила велика побједа Тиране над Подгорицом, што је закономјерно када сте слаби“, примјећује наш саговорник.
За крај, Грубач је прокоментарисао и политику потчињавања Подгорице интересима Запада, у коју спада и одлука о слању црногорских војника на Косово, што сматра да је по Црну Гору дугорочно погубна политика.
„Најава слања црногорских војника у мисију Кфора на Космет је очигледни акт понизности и слугањства државног врха Црне Горе. То што ће се оваква политика сигурно разбити о главу црногорског режима и није неки проблем, јер су то заслужили. Проблем је што се таквом политиком љубљења папуче апсолутном злу стварају претпоставке да Црне Гора буде збрисана са политичке мапе, и последично територијално раскупусана, што сигурно није заслужила, нити јој је морала бити таква судбина“, закључује Грубач.
Пише: Небојша Поповић, ИН4С
