На данашњи дан пре 15 година НАТО пакт је уз помоћ агентурних мрежа домаћих издајника кренуо у комадање и уништавање Србије

Петнаестогодишњица рушења власти Слободана Милошевића навршава се данас, а већина грађана који су тог 5. октобра изашли на улице захтевајући да тадашњи председник Југославије призна изборни пораз од опозиционог кандидата Војислава Коштунице, осећа дубоко разочарање. Изневерена су очекивања за увођење правне и демократске државе у којој ће се криминалцима у затвору придружити коруптивна политичка и економска елита.

– Мислим да је тада једна олигархија, она која је преузела власт после 2000. заменила ону из деведесетих. Зато је 5. октобар био само олигархијски преврат са демократским тенденцијама – рекао је Бакић на трибини коју су поводом годишњице 5. октобра организовали недељник “Време” и немачки Форум цивилне мировне службе.

Народ ће просто рећи – сјахао Курта, узјахао Мурта – јер ни 15 година касније нема независног судства, здраве економије, слободних медија и посла. То да се мало тога променило и да су разочарани бирачи на последњим изборима давали подршку Милошевићевим сарадницима и његовим радикалским коалиционим партнерима, види се најбоље по људима који су данас на власти.

Председник Србије је Томислав Николић, до пре шест година десна рука радикалског вође Војислава Шешеља. Бивши радикал Александар Вучић данас је председник Владе Србије са подршком народа која се може упоредити само с оном коју је Милошевић имао у најмоћнијим данима своје владавине. Портпарол Милошевићевог СПС-а Ивица Дачић до пре две године био је премијер, а сада је шеф српске дипломатије. На другој страни, главни актери некадашњег Демократске опозиције Србије (ДОС) сада су огорчени опозиционари са главним проблемом – како пребацити цензус на предстојећим изборима којима им прети лидер напредњака.

Ако се изузму флексибилни Расим Љајић и растегљиви Веља Илић, нико из оне ударне ДОС-ове екипе и више се не налази на власти. Они против којих су 2000. године грмели са београдских тргова и позоришних тераса данас су предводници Србије на путу ка чланству у ЕУ! И да апсурд буде већи, највећи еврофанатици тако су постали Дачић, Милошевићев мали од палубе, а сада председавајући Оебса, и Вучић, човек за чијег је краткотрајног мандата министра информисања 1998. године усвојен злогласни Закон о информисању на основу којег су гашени опозициони медији.

Пораз ДОС још је упечатљивији ако се узме у обзир да два најзначајнија човека петооктобарске смене власти – Зоран Ђиниђић и Војислав Коштуница више нису политички активни. Ђинђић је као српски премијер убијен у дворишту зграде Владе Србије 12. марта 2003, док је Коштуница после изборног пораза 2014, када његова ДСС није прешла цензус, поднео оставку и повукао се из јавног живота.

Чедомир Јовановић, један од значајних оперативаца петооктобарских промена, као највећи капитал види у самом чину смене Милошевићевог режима без проливања крви.

– Најважније је да смо успели да срушимо један режим који је огрезао у злочину, а да ми никог нисмо изложили таквом злочину. Штета је што је много енергије расуто на 15 година мрцварења са проблемима као што су Косово, Хаг или одвајање Црне Горе – каже Јовановић који се данас безуспешно нуди Вучићу и екипи за сарадњу.