На Божић пре 32 година, румунски комунистички диктатор Николаје Чаушеску погубљен је пред стрељачким водом после суђења пред војним преким судом.
У Румунији се у децембру 1989. године одиграла крвава битка која је довела до невероватног пада једног од најрепресивнијих комунистичких режима у Европи – и вероватно најсвирепијег диктатора.
За Румуне који су му се супротставили, био је то тренутак који је обележио њихове животе.
„Био је то рат, овде је била права ратна зона“, каже Трајан Рабаџија. Kада је почела револуција, имао је 19 година и био студент геологије.
Kако се револуција проширила
Револт против Чаушескуовог режима започео је средином децембра у граду Темишвару на западу земље. Протест у Темишвару је насилно угушен по Чаушескуовом наређењу.
Побуна се брзо проширила земљом, кулминирајући демонстрацијама стотине хиљада људи у Букурешту, после пажљиво сроченог али на крају ипак неуспешног говора који је Чаушеску одржао 21. децембра 1989. године.
Чаушеску је погрешно проценио расположење народа док је кривио „фашистичке агитаторе“ за избијање немира у Темишвару; маса у Букурешту одговорила је повицима и скандирањем: „Темишвар! Темишвар!“.
Видно шокирани, Чаушеску је покушао да умири демонстранте обећавајући веће плате, али незадовољство је само расло. Обраћање нацији је емитовано на државној телевизији у покушају да се поново успостави ауторитет, али је пренос нагло прекинут.
На дан неуспелог Чаушескуовог говора, Трајан Рабаџија придружио се маси демонстраната који су се сукобили са про-комунистичким снагама на улицама.
„Било је крви свуда по тротоару овде“, рекао је Рабаџија за ББЦ, стојећи испред хотела Интерконтинентал у центру Букурешта.
У току је била крвава револуција која ће окончати 21 годину Чаушескуове деспотске владавине и 42 године комунистичког режима у Румунији.
Наредног дана, диктатор и његова жена Елена побегли су из зграде Централног комитета у Букурешту хеликоптером, док су масе навирале у седиште странке. Брачни пар је ухваћен 50 километара даље у Трговишту.
Зашто је Чаушеску пао
Усредсређен на отплаћивање страног дуга осамдесетих, Чаушеску је покренуо низ мера штедње које су гурнуле земљу и њен народ у економску кризу.
Истовремено, Чаушеску је кренуо да троши огромне суме новца на мегаломанске пројекте као што је изградња Народне палате, и дан-данас једне од највећих грађевина на свету. То је само погоршало финансијску ситуацију у земљи.
„Сећам се сиромаштва осамдесетих, сећам се пивара, ресторана, све је било у мраку“, каже Рабаџија.
Незадовољство је само расло док су људи патили због несташице основних потрепштина као што су храна, грејање и струја, а Чаушеску и Елена живели у луксузним палатама.
„Знали смо да су људи у другим земљама богатији и да боље живе. Било ми је јасно да ће се нешто десити, али нико заправо није причао о томе.“
Румунска Секуритатеа била је једна од највећих и најстрашнијих тајних полиција у Источном блоку, а слобода говора под Чаушескуовим режимом била је опасна работа.
Сматрало се да је осамдесетих чак сваки четврти човек био доушник Чаушескуове тајне полиције. Секуритатеа била је одговорна за мучење и смрт хиљаде дисидената.
„Страх од отвореног разговора био је присутан још од раних осамдесетих“, присећа се бивши студент.
На дан Божића, Чаушескуови су погубљени стрељањем после театралног суђења на ком су оптужени за злочине против човечности.
„Осетио сам олакшање. Била је то добра ствар јер је смирила народ. Мудрији људи од мене су рекли да је крв морала да падне како би се умирили догађаји као што је овај.“
уцентар.рс
преузето са ББЦ
To je trebalo da se desi i Slobi i Miri 1991. Ali avaj, Srbi imaju ogroman broj glupih i pokvarenih pa nije bilo brojčano dovoljno snaga za akciju. Glupih i lakovernih simpatizera diktatora ima i danas previše. Radite na tome ljudi, da se to ispravi, da se iskorene zablude, da se osvesti narod. Dole Vučić!!!