Министар заштите животне средине Републике Србије Горан Триван састао се у Вишеграду са министарком за просторно уређење, грађевинарство и екологију Републике Српске Сребренком Голић и министром одрживог развоја и туризма Црне Горе Павлом Радуловићем и представницима општина Рудо, Вишеград, Бјело Поље, Прибој, Беране и Ново Горажде и директорима хидроелектарана Бајина Башта и Вишеград.
Домаћин овог сусрета, министарка за просторно уређење, грађевинарство и екологију Републике Српске Сребренка Голић на самом почетку састанка говорила је о два најзначајнија проблема у области загађења водотокова Дрине и Лима, а то су плутајући отпад и дивље депоније.
“За решавање ових проблема неопходна је координирана акција три министарстава – Републике Србије, Републике Српске и Црне Горе, како би се пружила подршка општинама које се са тим проблемима суочавају“, нагласила је министарка Голић, предложивши мапирање проблема и постављање мрежа, тзв „ланчаница“ на нивоу општина, како би се на адекватан начин отпад сакупљао и санирало тренутно стање на реци Лим, у сарадњи са комуналним предузећима.
Министар заштите животне средине Горан Триван нагласио да је један од проблема са којима се Република Србија суочава постојање дивљих депонија, којих тренутно има преко 4.500, и да се оне у већини случајева налазе на обалама река и језера, али је напоменуо да постоји регистар тих депонија и да ће Србија темељно радити на решавању овог проблема.
„Од изузетног је значаја да се подигне свест грађана о штети коју својим деловањем проузрокују и да се увођењем видео надзора при дивљим депонијама, попут оног који већ постоји у оквиру националног парка Ђердап, решимо тог проблема“, нагласио је министар Триван. Истакао је да је неопходно да се помогне и пружи сва могућа помоћ локалним самоуправама при решавању овог проблема, наглашавајући пре свега подршку у изради пројектно-техничке документације, на чему Министарство заштите животне средине Републике Србије увелико ради. Министар је подсетио и на значај укључивања невладиног сектора, као и медија у сам процес решавања овог значајног питања и најавио организовање јавних акција широм Републике Србије.
Министар одрживог развоја и туризма Црне Горе Павле Радуловић се захвалио домаћинима на позиву и указао на значај овог питања и његовог прекограничног координираног решавања. Министар Радуловић је истакао да Црна Гора издваја значајна средства за санирање отпада, као и да ефикасно ради на питањима забране пластичних кеса, као и увођења кауција за ПЕТ амбалаже на територији целе државе. Такође је предложио да је потребно на нивоу три министарства формулисати санитарне сече стабала које угрожавају рад ХЕ, како би се проценат дрвног отпада при реци Тара свео на минимум.
Недељко Перишић, директор „Хидроелектране на Дрини“ присутнима је указао на податак да се на годишњем нивоу сакупи од шест до осам хиљада кубних метара плутајућег отпада, од чега је преко 70% дрвни отпад, а 20% амбалажни, као и да самом реком Лим долази 45% укупног плутајућег отпада, док је у случају реке Таре тај проценат нешто мањи, (40%). Трошкови санирања поменутог отпада су између 100 и 150 хиљада еура на годишњем нивоу.
На састанку је договорено формирање мешовитих стручних комисија које ће имати за циљ да идентификују стање загађења и да утврде количине и врсте отпада, те неопходна финансијска средства за решавање тих питања.
Министри су обишли локацију на којој се скупља плутајући отпад на реци Дрини, у околини хидроелектране Вишеград.
