Дунав је ове године права оаза за птице. Поред лабудова, сиве чапље и патака од скоро су почели да стижу и пеликани.
Реч је о кудравим пеликанима који су на овим просторима последњи пут виђени пре стотинак година. Како јавља Замедиателевизија, има их дуж Дунава на више локација а неколицина њих уточиште је нашла код Михајловца.
Пеликан је једна од најугроженијих врста птица. То је познати кудрави пеликан, чије је научно име Pelecanus crispus.
Кудрави пеликан је највећи од свих пеликана. Изванредан летач, одличан пливач, ненадмашан риболовац. Испод више од пола метра дугог кљуна виси необична кеса, јединствена у птичјем свету. Верује се да ту пеликан чува залихе уловљене рибе. Заправо, кеса је пре свега “риболовачки алат”, помоћу ње птица лови рибу у плиткој води, пошто је пеликан једина птица-пловуша која не може заронити. Из кесе храни младе, њоме се хлади за време врућих летњих дана, пише Каледиоскоп медиа.
Истраживања су показала да се пеликани гнезде искључиво на малим пловећим тресетним острвима, познатим као “арбуноси”. Острва су настајала зими, од одумрлих трсова барске траве и трске, дејством ветра и таласа. На одабраном острвцету или на више њих, пеликани граде своја гнезда. После завршеног гнежђења, плодна тресетна подлога, додатно нађубрена изметом пеликана, одмах обрасте бујном трском, тако да острвце више није погодно за пеликане и они догодине морају да траже ново.
Величанствена појава пеликана, њихова приврженост гнездилиштима, мирно и безазлено понашање, као и вештина у риболову, условили су да они буду веома омиљени. Нарочито њихов труд код исхране младих буди племенита осећања код људи. Зато су пеликани веома присутни у свакодневном животу човека.
