Београд — Министар рударства и енергетике Александар Антић изјавио је да је електроенергетски систем Србије стабилан, иако има проблема за која се траже решења.

“На дугорочне стазе и у периоду после 2025. године, имајући у виду велику просечну старост производних постојења у Србији, може доћи и до проблема са адекватности ЕПС-а и угрожавања сигурности снабдевања електричном енергијом”, истакао је Влаисављевић. Он је као једну од могућности да се избегне такав сценариј навео преузимање неких електроенергетских компанија у региону. По његовим речима, тржиште електричне енергије у југоисточној Европи је и даље неликвидно, пре свега због контролисаних цена електричне енерегије за домаћинства.
“Електропривреда Србије функционише у сладу с могућностима и потребама домаћег тржишта и поред тога што су технички системи пренапрегнути”, казао је Антић на конференцији “Стање и перспективе српске електроенергтике” коју је организовала Српска академија наука и уметности (САНУ).

Он је навео да је у првом кварталу ове године био пад у производњи електричне енергије у односу исти период прошле године који је био “најбољи у историји производње електричне енергије у Србији”, а главни разлог је лоша хидроенергетска ситуација.

“Успели смо да доведемо систем у оптимално стање и очекујемо да ће бити надокнађен пад у производњи електричне енергије и да ће бити достигнута производња из 2016. године”, рекао је Антић.

Србија ће, како је истакао, и у наредном периоду имати доминантну производњу електричне енергије из угља, због чега су у термоелектранама велика улагања у опрему која доприноси заштити животне средине.

“Нове инвестиције су планиране и у изградњи хидроелектрана јер ништа није улагано у последњих 25 година”, казао је Антрић.

Додао је је да ће бити испуњен план да до 2020. године 27 одсто од укупне потрошња енергије буде из обновљивих извора.

“У току су пројекти који ће обезбедити да за две године имамо око 500 гигавати енергије из обновљивих извора”, рекао је Антрић.

Извршни директор за трговину електричном енергијом ЕПС-а Драган Влаисављевић је рекао да је српска електронергетика у периоду који се карактерише великим утицајем тржишта електричне енергије а слабљењем утицаја државе на ту област и да ће се ти трендови наставити и у наредних 10 до 15 година.

“Утицај директива Европске уније из екологије има и имаће велики утицај пре свега на производњу електричне енергије у Србији из термолектрана на угаљ, која ће због тога бити све мање профитабилна. Потрошачи ће кроз рачуне финансирати прелазак ка производњи ‘зелене’ енергије”, рекао је Влаисављевић.

Указао је да се једино обновљиви извори енергије могу сматрати економски исплативим, услед гарантованих субвенција и да због тога што је неизвесан повраћај капиталних улагања у нове производне објекте ЕПС-а може доћи до пада добити и обрта те компаније на домаћем тржишту електричне енергије.