Самит Европске уније који 16.септембра почиње у Братислави обећава да ће бити привлачан. Обзиром да не постоји јединство у мишљењу о путевима разрешавања кризе са избеглицама, у дискусији која расклимава Европску унију се назире нова етапа која ће, вероватно, да личи на истеривање ђавола. Још је средњевековна инквизиција Европе експерименталним путем утврдила да уколико опседнуте ђаволом спале на ломачи или утопе, друштво може да постигне да сви размишљају на исти начин.
Саблазан да се упадне у јерес непослушности Бриселу прати многе европске политичаре, али је на том путу најдаље отишао мађарски премијер Виктор Орбан. Он се отворено подсмева светачком тексту Лисабонског споразума и без икакве увиђавности изјављује да ће поступати не у интересу те свете хартије, већ у интересу народа Мађарске. Као да интереси Мађара могу да буду изнад интереса европске бирократије! Свашта!
Шта више, тај Орбан не може да усвоји чак ни вредности мултикултурализма. Он одавно упорно тврди да мигранти – муслимани представљају претњу по хришћанску Европу. По његовом мишљењу поплава миграната ће заувек изменити Европу, и она никада више неће бити као пре. „Виши степен наталитета међу муслиманима ће да значи да ми Европу више нећемо моћи да препознамо“ – каже мађарски премијер.
13.септембра Орбан је поново говорио у парламенту Мађарске, критиковао ЕУ и предвидео да ће „ускоро миграциони талас из Африке да прекрије Европу, а ограде које је Мађарска поставила на својим јужним границама – са Србијом и Хрватском, како би се река миграната зауставила, представља доказ беспомоћности Брисела“. Мађарски премијер је поновио позив од кога се бриселским инквизиторима смркло пред очима: позвао је да се питања миграната решавају на националном нивоу. Извините, али чему онда Европска унија?
Како би показао да се не шали Орбан је формирао канцеларију за указивање помоћи прогоњеним хришћанима. Безграничан је био шок који су доживели чувари европских вредности из Брисела, а њихова жеља да се позабаве чишћењем ЕУ од јереси „орбанизма“ је само постала још израженија.
Овог пута је као главни борац за чистоту „мулти-култи“ иступио министар иностраних послова Луксембурга Жан Аселборн. Тај прекаљени борац је дао интервју немачком „Ди Велт“-у у коме је на право место поставио све тачке над „i“.
Са чврстином несавитљивог инквизитора Аселборн је изјавио: „Онај ко, као у Мађарској, гради ограде против избеглица… онај ко нарушава слободу штампе и правосуђа, треба да буде привремено или заувек искључен из ЕУ. То је једина могућност да се сачува јединство ЕУ и њене вредности… Мађарска већ нишани на избеглице. Виктору Орбану ни његова унутрашња политика не омогућује да и даље остане у ЕУ. Када би се данас поставило питање приступања Мађарске Европској унији, она не би имала ни најмању шансу за то. То би оштетило ауторитет Европе у целом свету…Типови као Орбан су закували кашу, при чему ЕУ полаже право на заштиту главних вредности у свету, али није способна да те вредности сачува ни код себе. И то у земљи из које су 1956.године стотине хиљада становника бежале од Совјета у Европу!“
После такве осуде Виктору Орбану министар иностраних послова Луксембурга је захтевао да се измени Споразум о Европској унији како би се олакшало искључивање јеретика из Уније. „Треба да се прекине са консензусом у вези са искључењем из ЕУ“ – изјавио је луксембуршки истеривач ђавола.
Баш је компликовано да се каже да ли се Виктор Орбан уплашио од предстојеће сеансе егзорцизма. Врло је могуће да се уопште није уплашио. Јер се такве претње на његову адресу не појављују први пут. Пре годину дана је руководилац Европске комисије Жан-Клод Јункер изјавио да ће Мађарска бити искључена из Европске уније уколико уведе смртну казну. В.Орбан је престао да инсистира на њеном увођењу, али се није баш сасвим ни одрекао од те идеје. „Свака земља ЕУ треба да има могућност да сама одлучи да ли ће да уведе смртну казну“, – изјавио је он и решавање тог питања одложио за будућност.
Али све то су унутрашње игре Европске уније. Један од најважнијих раздраживача за бриселске инквизиторе је плодотворни дијалог В.Орбана са В.Путином. Они се редовно срећу, а резултат тих сусрета су договори, корисни за обе стране. Закључен је уговор о доградњи нуклеарне електране „ПАКШ“, за коју ће Русија Мађарску да кредитира са скоро 50% вредности изградње. В.Орбан је тај посао чак назвао „споразумом број један у нашем веку“. Продужено је важење споразума са Газпромом о испоруци гаса до 2019.године, потписан је још читав низ других уговора.
На конференцији за штампу у Ново-Огарјову, у фебруару ове године В.Орбан је рекао: “Сигуран сам да Русија није непријатељ Мађарске, већ њен партнер… Русија нашој земљи, нашој отаџбини не прети, већ предлаже добре партнерске односе. Ми можемо да кажемо и да по међународним питањима Русија једноставно не може да се заобиђе“.
Па како онда да Брисел не одреагује на такву својевољу мађарског председника?! Посебно када се руски председник изјашњава у вези са политиком Мађарске по питању избеглица: „…то је унутаревроунијски проблем… Ми се не мешамо у та питања… Позиција руководства Мађарске и премијера Мађарске која се састоји у борби за европски идентитет, идентитет своје земље и свог народа, нама је симпатична“.
Очигледно је да се уз такву подршку В.Орбан не осећа потпуно остављен. Вероватно је да ће бриселски инквизитори морати добро да размисле пре него што Мађарску шутну из редова Европске уније. Јуче је изашла Велика Британија, данас ће да излети Мађарска, и таква тенденција ће да се појави….
Дмитриј Седов, Фонд стратешке културе
