На Харварду одржано тајно саветовање о стварању вештачког човека

Новинар The New York Times Ендрју ПОЛАК тврди да се разговарало о стварању „синтетичког људског генома“. Дакле: не о модификовању неког (било ког) гена, већ о добијању помоћу хемијских једињења свих компоненти људске ДНК

Такав „вештачки геном“ би постао полазна тачка за појаву „квази-човека“, организма који неће имати родитељске везе на генетском нивоу, што значи да ће се налазити „изван људске врсте“

Када се сазнало да је саветовање одржано, Черч је изјавио да се није разговарало о „синтетичком геному човека“ већ о побољшаном синтетизовању дугих нити ДНК, а напредак на том плану би – према његовим речима – био од користи „приликом стварања различитих животиња, биљака и микроорганизама“

Нешто слично је 2010. покушала група научника под руководством генетичара Крејга Вентера која је добила бактерију на бази вештачког генома састављеног од једног милиона нуклеотида. А човеков геном садржи пре три милијарде нуклеотида
ОКО 150 научника различитих специјалности, правника и бизнисмена окупило се у Медицинској школи америчког Харвардског универзитета ради договора од стварању „синтетичког генома човека“.

Не изгледа на први поглед превише сензационално, али јесте права сензација. Јер, „синтетички геном човека“ неће само невероватно проширити могућности генетског инжењеринга, него и директно отвара пут стварању – вештачког човека.

Како тврди познати новинар The New York Times Ендрју Полак, саветовање је било тајно и затвореног типа, а организатори су све присутне замолили да о њему ћуте.

„Синтетички геном“ је нешто сасвим друго од генетских корекција које се по свету практикују. Не ради се о модификовању неког (било ког) гена, већ о добијању помоћу хемијских једињења свих компоненти људске ДНК.

Вештачки базични парови ће омогућити биолозима да савладају „природна ограничења при експериментисању са живим организмима“.

Те и такве технологије ће у будућности постати полазна тачка за појаву „квази-човека“, организма који неће имати родитељске везе на генетском нивоу, што значи да ће се налазити „изван људске врсте“.

Организатор тајног саветовања је професор генетике на Харварду Џорџ Черч. Када се сазнало да је саветовање одржано, он је изјавио да се није разговарало о „синтетичком геному човека“ већ о побољшаном синтетизовању дугих нити ДНК , а напредак на том плану би – према његовим речима – био од користи „приликом стварања различитих животиња, биљака и микроорганизама“.

The New York Times, међутим, скреће пажњу на чињеницу да се Черчов пројекат првобитно звао „HGP2: The Human Genome Synthesis Project“ – „HGP2: Пројекат синтетичког генома човека“.

И још: да се учесницима тајног саветовања – у позиву да присуствују – указивало да је кључни задатак „синтетизовање комплетног генома човека… у наредних десет година“.

Потом је тема скупа била промењеа у „HGP-Write: Testing Large Synthetic Genomes in Cells“ – „Пројект „Геном човека”: Изучавање великих синтетичких генома у ћелијама“.

Полак посебно наглашава да је више познатих америчких научника одбило да учествује у саветовању – због његове затворености. Уз објашњење да тајност лишава јавност могућности да оцени етничке аспекте онога што раде генетичари.

Они који су одбили – наглашава The New York Times – сумњају и да је стварање вештачког људског генома могуће током наредне деценије.

Нешто слично је 2010. покушала група научника под руководством генетичара Крејга Вентера која је добила бактерију на бази вештачког генома састављеног од једног милиона нуклеотида.

А човеков геном садржи пре три милијарде нуклеотида.

Факти

фото: Liu Xue