На Истоку ће ускоро почети главне битке за владање светом

• „Анакондин чвор“ није измишљотина, већ стратегија „партнера“ Москве против Русије… То је потпуно предвидљив покушај да се руска одбрана „растегне“ дуж наших огромних граница, како би се добиле „одрешене руке“ на Тихом океану. Кина већ режи на покушаје САД и Запада да командују поред њених обала
• Brexit је био хит јуна, задавши нову путању преформатирању западног политичког простора. Оданде су већ… почели да беже! Притом су почели да беже најпаметнији и најдалековидији – Енглези, којима се мора признати: стратешке планове умеју да праве деценијама унапред и виде ситуацију онаквом каква јесте. Зато су и схватили: садашња криза се неће завршити ничим добрим по ЕУ
• Мултинационалној и мултиконфесионалној Русији потребни су нови Циљ и нови Смисао, који ће изнићи из дубине самог народа. Уједињена, консолидована Русија нема чега да се плаши. Тај процес је већ почео. У Русији сазрева платформа друштвеног уједињења и скока у будућност

Пише: Сергеј ФИЛАТОВ

        ПОЛИТИЧКА ситуација у земљама које се граниче с Русијом изазива забринутост, али је безбедност на границама државе на одговарајућем нивоу, изјавио је портпарол председника РФ Дмитриј Песков.

        Своју забринутост Русија је изразила током недавне рунде преговора у оквиру Савета Русија-NATO.

        Преговора који су били прекинути на иницијативу NATO због догађаја у Украјини. Тада су се на Западу правили да игноришу Русију. Сада је јасно да се Русија више не може игнорисати, па је из Брисела дошла иницијатива да се обнови дијалог у оквиру Савета. За почетак на нивоу амбасадора.

        Обратите пажњу да је одлука да се Русија позове за преговарачки сто Савета Русија-NATO донета у тренутку када је актуелно неколико криза. Тих криза је прилично много, то значи да с њима треба нешто чинити, а то значи да је за то потребно време, а на времену се може добити позивањем Русије на нову рунду преговора, како би ту били сигурни да неће бити никаквих изненађења.

        Ево. Италијанске банке се практично налазе у предбанкрот-стању. Само у последњих пар недеља индекс италијанског банкарског сектора смањио се за 30 одсто. Низ стручњака сматра да колапс италијанских банака може да изазове таласа банкротстава који ће се проширити на целу ЕУ или чак на целу планету.

        Даље. Кинеске власти су оштро протестовале код САД због ситуације у Јужном кинеском мору и посаветовале им да „размисле о својим речима и поступцима“. То се догодило након што је Арбитражни суд у Хагу пресудио да Кина нема „законске основе да полаже право да више делова акваторије Јужног кинеског мора“, а затим је портпарол Стејт департмента Џон Кирби изјавио да САД рачунају на то да ће Кина поштовати одлуку суда у Хагу, а да ће одбијање „бити сматрано за кршење међународног права од стране Пекинга“. Саслушавши то, Пекинг је назвао суд у Хагу „марионетом“ спољних сила.

        Brexit је био хит јуна, задавши нову путању преформатирању западног политичког простора.

        Оданде су већ… почели да беже! Притом су почели да беже најпаметнији и најдалековидији – Енглези, којима се мора признати: стратешке планове умеју да праве деценијама унапред и виде ситуацију онаквом каква јесте. Зато су и схватили: садашња криза се неће завршити ничим добрим по ЕУ.

        А постављање Бориса Џонсона на функцију министра иностраних послова Велике Британије потресло је чак и прекаљене западне коментаторе. То указује на потпуно нову спољну политику Лондона, без дилеме…

        И на крају, терористички напад у Ници – то је ударац безбедном животу у Европи, са свим последицама које из тога проистичу.

        Шта да се ради?

        Ово проклето руско питање је данас пред Западом. И одговор на њега су почели да траже, између осталог, у прављењу преговарачке паузе у односима с Москвом – у светлу повећања контингената NATOпоред наших граница.

        Наравно, четири батаљона NATO не представљају посебну претњу, али опасност није у тих неколико стотина војника. Опасност по нас крије се у самој чињеници приближавања инфраструктуре NATO државној граници. Јер, договорили смо се да у балтичким земљама не би требало да буде снага алијансе, али су они занемарили те договоре.

        „Стисак анаконде“ – то је план опкољавања наших граница од Финске и Норвешке преко Балтичких земаља, Источне Европе, Црноморског региона, Кавказа, Централне Азије и даље до Чукотке. И, он се – реализује.

        Довољно је погледати карту. И, сада је њима потребно да потврде присуство својих трупа на границама Русије, са планираним преговорима са Русијом не пре размештања трупа, него након тога.

        Ето каква је била диспозиција пре обнављања преговора у оквиру Савета Русија-NATO. И није случајно што су ради њиховог вођења из Москве стигла војна лица. Политичари су, тако су мислили на Западу, своју одлуку донели, и војни стручњаци би требало само да спроведу те одлуке. 

        Међутим, овај пут план NATO није прошао. Москва није ушла у преговоре раширених руку и пријатељски настројена.

        Да, разматрано је много тога што се догађало у последње време. И све – поред наших граница.

        „Анакондин чвор“ није измишљотина, већ стратегија наших „партнера“. Приметимо да су Американци на савету отворено обзнанили јачање својих снага у Источној Европи. Својеврстан фактор „притиска“.

        То је уједно и потпуно предвидљив покушај да се руска одбрана „растегне“ дуж наших огромних граница, како би се добиле „одрешене руке“ на Тихом океану.

        Да-да, управо тамо, на Истоку ће ускоро почети главне битке за владање светом. Кина већ режи на покушаје САД и Запада да командују поред њених обала – ма, где је ту Јужно Кинеско мора, а где је Хад.

        Даље ће бити још жешће.

        Управо у таквим условима NATO одговара да одвлачи Русију пажњу Русије на Европу, на Кавказ, на Централну Азију. Како Москва просто не би имала довољно нага и средстава – ни војних, ни финансијских – и за одбрану западних граница, где су могуће провокације, и за реаговање на претње с југа, и за истовремено пружање помоћи Кини, ако се на њега обруши моћ венућег хегемона. Они се неће устезати: улог је хегемонија у наредних најмање сто година.

        Можемо ли да надмудримо супарника? Несумњиво.

        Нашој мултинационалној и мултиконфесионалној земљи потребни су нови Циљ и нови Смисао, који ће изнићи из дубине самог народа. Уједињена, консолидована Русија нема чега да се плаши.

        Тај процес је већ почео. У Русији сазрева платформа друштвеног уједињења и скока у будућност.

        А све ово се догађа управо у време када у западном друштву све више јачају центрифугалне тенденције.

Факти