Европа

На истоку и југу Европе нису имали користи од ЕУ

Што јужније, то тужније, стара је мисао из уједињене Европе, а управо објављени подаци Евростата, који прати статистике земаља чланица Европске уније, то више него јасно показују. Док север и запад Европе живе још увек добро, на истоку и југу, посебно у новопримљеним чланицама – Хрватској, Бугарској и Румунији је потпуно другачије.Просечна бруто плата у „бољестојећем делу“ се креће од 2.170 евра (Шпанија) до 4.027 (Луксембург), а у другом делу сиромашније Европе то је само сан. Хрвати тако зарађују 1.138 евра, Бугари 460, Румуни 557, Чеси 1.033, а Мађари 777 евра.

Још реалнију слику дају бројке које се односе на износ који се заради у појединим земљама за сат рада. Тако Хрват просечно за један час рада добије 4,77 евра, док Данац заради чак 24,97, Француз 13,74, Аустријанац 12,96 евра. Истовремено Бугари раде за 1,52, а Румуни 1,96 евра на сат.

Када је реч о Хрватској, статистика не иде наруку двадесет и осмој земљи ЕУ, јер заостаје у свему. Испада да је хрватска стварност много сличнија ономе што постоји на истоку нашег региона, у Србији, Црној Гори, Македонији, него оној у западној Европи. Од земаља некадашње Југославије само је Словенија колико-толико успела да се укључи у европски воз. Тако је просечна словеначка бруто плата 1.578 евра, а минимална 789 евра, док је у Хрватској минималац 405, а у Бугарској свега 174 евра. Не цветају руже ни Чесима и Словацима, који имају минималну плату око 330 евра, за разлику од Немаца, Француза и Ираца где се не ради за мање од 1.500 евра.

Али, више од ових бројки, сву тежину живота на истоку и југу Европе показује скупоћа у тим земљама, где су цене хране и свега неопходног за живот више него у најразвијенијим земљама. За пристојан живот у Хрватској, шта год та реч значила, а тако је у свим земљама на југоистоку Европе, за трочлану породицу неки је минимум око 2.000 евра, а ни те, често недостижне паре, не обезбеђују баш лагодан живот. Рачуна се да се тим новцем може платити становање, храна, режије, месечно оде једанпут у биоскоп и купи неопходна одећа, бар за дете. Од путовања, вечера, викенда на мору и шопинга у иностранству нема ништа! Са Хрватском је занимљиво да је уласком у ЕУ укинула царине, али мало ко уопште има пара да иде у куповину преко границе, па већина грађана ту повластицу и не осећа.

НИСКЕ ПЛАТЕ И ВИСОКИ ПОРЕЗИ

ХРВАТСКА остаје једна од најскупљих европских земаља, а скупоћу понајвише осећају Загрепчани, Вараждинци и Дубровчани. Цене су изразито високе и у Вуковару, којег је криза сасвим дотукла, а пореско оптерећење рада у Хрватској је чак 46 одсто. У богатој Швајцарској оно износи 19 одсто, а тако је и у Ирској или на Малти. Порези оптерећују све запослене у земљама југоистока Европе. То значи – ниске плате и високе порезе, све већа давања држави и – лош живот.

 

Ј. КЕРБЛЕР, Новости

Оцените текст

0 / 5

Your page rank:

коментара

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Back to top button
Close

Детектовали смо Адблокер!

Поштовани, рекламе су једини начин финансирања нашег сајта те вас молимо да угасите адблокер на нашем сајту како би нам тако помогли да наставимо да објављујемо још боље и квалитетније вести без цензуре и длаке на језику. Хвала на разумевању!