Српски потрошачи толико су осиромашили да сваки дан у радњи оставе највише до 300 динара, кажу за Телеграф у Привредној комори Србије. За ту суму купујемо хлеб, млеко, јогурт и евентуално неку месну прерађевину, попут јефтинијег паризера.

Секретар Удружења за трговину ПКС Гордана Хашимбеговић каже да просечан рачун у продавницама износи између 250 и 300 динара, што значи да потрошачи дневно издвајају само за основне животне намирнице.

– Ако се зна да је за минималну потрошачку корпу потребно 1,4 просечне зараде, јасно је да грађани купују само оно најосновније. Чињеница је да су у хипермаркетима рачуни већи, јер се у њима људи снабдевају када иду у веће куповине. Ипак, на српском тржишту 90 осто радњи чине мање продавнице – објашњава она.

Председник Удружења трговаца Суботице Саша Прерадовић наводи да су рачуни у том региону, у већини случаја, мањи и од 200 динара.

– Купе ујутру млеко, хлеб, паштету, и евентуално неку чоколадицу за децу. Куповна моћ је доста опала, влада велика немаштина и грађани се сналазе како умеју. Пошто смо близу границе са Мађарском, најчешће се иде у набавку на великим пијацама. Тамо се пазаре саламе, сиреви, одећа, обућа, али и кућна хемија – каже Прерадовић.

Из Уније послодаваца Србије (УПС) поручују да је промет у трговинама од 2008. до 2012. опао за чак 30,4одсто. И надлежно Министарство трговине објавило је да су грађани у јануару ове године куповали за 26 одсто мање него у децембру 2012.
Државни секретар Министарства трговине Драгован Милићевић недавно је оценио да су оваквом ситуацијом највише погођене мале трговине.

– Не могу да парирају великим мегамаркетима са ценама, и на крају затварају радње. Србија по броју становника највеће тржиште малопродаје у региону, али са најмањим прометом. Три милијарде евра је целокупна вредност промета робе у малопродаји. А то је заиста мизерно. У односу на нас, гори су само Македонци – навео је Милићевић.