Београд — Србија може да оствари пројектовани привредни раст од два одсто 2017. већим улагањима која ће покренути извоз, каже председник Фискалног савета Павле Петровић.

Међутим, тренутно постоји око четири милијарде евра кредита које су одобрили Светска банка, Европска инвестициона банка и сличне институције, које Србија само делимично или уопште не користи, указао је Петровић.

Када се говори о инвестицијама, најпре се мисли на приватне инвестиције, али би требало имати на уму да се Србија на многим међународним листама које оцењују услове пословања последњих година налази на дну лествице, што, између осталог, негативно утиче на пораст приватних, пре свега, страних инвестиција, рекао је он.

Председник Европског покрета у Србији Властимир Матејић је нагласио да научни систем у Србији у последњих 30 година није био фактор привредног развоја, те да није реално очекивати да ће то бити ни у годинама које следе. У Србији нема нових производа који су проистекли из домаћих научних иновација, нема научно истраживачких центара у оквиру предузећа, а технолошки развој Србије се заснива на увозу страних технологија, навео је он. Међутим, требало би узети у обзир примере добре праксе у свету, као што је Финска или Ирска, које свој привредни развој у највећој мери могу да захвали улагању у знање.

Оно што би држава могла да учини је да повећа јавне инвестиције у инфраструктуру, јер оне имају веома значајан утицај, како на привредну активност, тако и на привредни раст, сматра Петровић.

Домаће јавне инвестиције тренутно износе око 2,5 одсто БДП-а, а у упоредивим земљама у окружењу тај проценат се креће између четири и пет, што је готово дупло више, истакао је он. Повећање јавних инвестиција за 200 или 300 милиона евра, како је додао, имало би значајан ефекат на привредну активност наше земље.

Петровић је указао и да ће Србија у следећој години само за камате морати да исплати око 140 милијарди динара, или 3,5 одсто БДП-а, што је износ једнак оном који ће следеће године бити издвојен за основно, средње и високо образовање.

Слична ситуација може се очекивати и у наредне три до четири године, али се након тога, уз спровођење мера фискалне консолидације, може очекивати стабилизација.

Петровић је подсетио да је држава пројектовала привредни пад у 2015. години од 0,5 одсто, у 2016. години раст од 1,5 одсто а у 2017. раст од два процента.

Међутим, Фискални савет је прелиминарном анализом дошао до закључака да ће се опције за привредни раст отворити 2017. године, рекао је он на економско-пословном форуму “Могућа Србија 2020”.

Према његовим речима фискална стабилизација је неопходан, али не и довољан услов који ће омогућити стабилност привреде и привредни раст.

Економско-пословни форум “Могућа Србија 2020” организује Европски покрет у Србији а циљ је да се кроз серију разговора и дебате дефинишу основне претпоставке и предлози како би се помогло одрживом развоју земље.

Професор на Факултету за економију, финансије и администрацију Михајло Црнобрња је мишљења да је једино концепт одрживог привредног развоја, који поред економског развоја и раста, обухвата и социјалну и еколошку компоненту, може за нашу земљу обезбедити просперитет у наредним годинама.

Србија се налази у четрнаестој години привредне транзиције, чији су резултати разочаравајући, и неопходно је стратешки промишљати даљи привредни развој земље, закључили су учесници данашњег скупа.

Економско-пословни форуму “Могућа Србија 2020” организује Европски покрет у Србији а циљ је да се кроз серију разговора и дебате дефинишу основне претпоставке и предлози како би се помогао одрживом развоју земље.

Танјуг