1.Полиција – укупна јачина до 10 хиљада људи који су распоређени широм земље (класична полиција, саобраћајна полиција, људство за обезбеђење државних објеката, гранични пунктови). Од тога броја око 4 хиљаде полицајаца се налази у интервентим јединицама за разбијање демонстрација+специјална антитерористичка јединица + група за обезбеђење ВИП итд.У случају стварања критичне масе демонстраната ове јединице би се у огромном броју распале и постале неупотребљиве. Врх полиције повезан са мафијашким картелима и везан за тачку 2.
2.АНБ (Агенција за националну безбједност) око 300 стално запослених + 2,500 агената који се ангажују по потреби (криминалци, припадници разних мафијашких група, одређене навијачке скупине-хулигани). Поседују висок потенцијал за изазивање крвопролића. Међутим, идеолошки веома хетерогена скупина људи, која данашњу позицију Црне Горе користи искључиво зарад астрономског богаћења и привилегија. Да би и даље задржали своје привилегије, ове групе у једном тренутку веома лако могу делегетимисати па чак и физички уклонити Мила Ђукановића, и изаћи у сусрет демонстрантима (посебно картел који је инсталирао премијера Марковића). Унутар њих присутан снажан просрпски фактор, који се потискује хипер-лукзусним начином живота, привилегијама и огромним количинама новца. Ту имамо картеле и десетине мањих кланова локалног карактера који су међусобно супротстављени (клан „Гранд“, клан Мојковац, група око Брана Мићуновића, Шкаљари, Кавачи, Барска група, Никшићка група, Загоричани,…). Треба напоменути да над одређеним делом ових група тајна полиција има ограничен утицај, пошто су у међувремену постале финансијски веома моћне организације интернационалног карактера, у којима се врте милијарде евра.
3.Војска ЦГ – око 2,500 људи. Такође као и полиција веома проблематична када је у питању унутрашња кохезија. Сматра се да би у случају великог одзива демонстраната војска остала по страни. Покушај њене употребе против демонстраната би завршио комплетним фијаском и преласком на страну народа. Војно-обавештајна служба повезана са мафијашким картелима и везана за тачку 2.
4.Плаћеници и НАТО – Албански, хрватски и муслимански (бошњачки) плаћеници- до хиљаду људи. Шиптари са Косова (клан Харадинај, клан Тачи, бивши чланови УЧК) формација ранга бригаде (наравно сви плаћеници који би дошли искључиво ради новца али и дела ЦГ територије). Неколико стотина интернационалних паса рата (западне плаћеничке компаније – Академи и сл.).Ову операцију би финансирали мафијашки картели повезани са породицом Ђукановић. Специјалне јединице НАТО (групе за психолошко-пропагадни рат, противелектронска дејства, беспилотне летелице, маринци). Могућа активација хрватске и албанске војске.
5.Локални екстремисти -припадници новокомпоноване црногорске нације (до 3 хиљаде људи). Групе окупљене око Дедејића и тзв. ЦПЦ.
6.ДПС – Организациона структура владајуће партије и њених коалиционих партнера у минорном броју. Водећи функционери ДПС би са својим капиталом напустили земљу, а већим делом прелетели на страну демонстраната, или се потпуно пацификовали. Фракцијашење. Генерална употребљивост за одбрану лика и дела свог лидера веома мала.
