ИЗВОР: ВЕЧЕРЊЕ НОВОСТИ
Бранислав Грујић, председник клуба „Привредник“, о проблемима српске привреде, односу власти према бизнису, уласку у политику: Хитно снизити порезе на плате. Нема успешних привредника са сиромашним грађанима
Ситуација у нашој привреди је врло озбиљна. Не бих да звучим катастрофично, али грађанима се не даје јасна слика о новом таласу кризе и о томе колико смо близу економског слома. Већ дуго упозоравамо на проблем неликвидности, на то да је наша привреда непрофитна. Критична тачка је близу, и зато сви морамо да седнемо и договоримо се – упозорава, у интервјуу за “Новости”, Бранислав Грујић, први човек Пословног клуба “Привредник” и председник компаније “ПСП Фарман”.
Бизнисмени су почели да збијају редове, и на адресу Владе упутили су још један драматични апел да хитно санира стање у српској привреди. Они траже да се снизе порези на плате, не подиже ПДВ, крене у борбу против сиве зоне, и да држава, девизним резервама, помогне да се смање каматне стопе и репрограмирају дугови привреде на две године. Захтевају и да се смање резерве и промени категоризација предузећа кроз правила Народне банке.
Може ли исцрпљивање српске привреде од иностраних банака да се спречи оснивањем домаће развојне банке, што привредници већ дуже предлажу?
– Српска развојна банка не треба да се такмичи са комерцијалним, већ да омогући малим и средњим предузећима да крену у инвестициони циклус. Она не сме да ради као класична комерцијална банка, већ да има минималне профите. О томе причамо већ неколико година и, као што видите, ништа од тога. А уколико не покренемо мали и средњи бизнис, нећемо моћи ни велики.
– Србија је близу тога да постане трајно сиромашна земља. Да нема дијаспоре, која годишње донесе пет милијарди евра, то бисмо одавно постали. Од 2008. већ је 400.000 људи остало без посла, затворено је стотинак хиљада фирми… Уколико уђемо у нови талас затварања фирми и отпуштања људи, то ће бити погубно за српску привреду.
Да ли Влада на прави начин схвата нови талас кризе?
– Окупирана свакодневним проблемима, Влада није имала довољно енергије, а изгледа ни интелектуалног потенцијала, да предвиди у ком правцу ће се одвијати процеси у Европи. Привреда је упозоравала на све ово што се догодило.
Гувернер Шошкић је одбио ваше захтеве за репрограмирање кредита…
– Ниједан гувернер не може да се понаша издвојено од остатка система, него треба да буде у функцији привреде. Апсолутна независност те позиције не постоји више ни у једној, па ни у Европској централној банци, која добија налоге од политичког руководстава. Политика која је до сада вођена мора да се промени. Не могу само да буду циљ ниска инфлација и макроекономска стабилност, јер су те дизгине прејако затегнуте, и немогуће је да привреда функционише у таквим условима.
Први човек НБС каже да само брани девизне резерве, јер постоји опасност да банке тај новац изнесу у иностранство…
– Ми тражимо да се отпусти само део обавезних девизних резерви, око 1,2 милијарде евра новца који комерцијалне банке приликом давања кредита додатно депонују код НБС. За грађанина који, рецимо, узме кредит од 100 евра, банка депонује још 25 евра на рачун Народне банке, а он плаћа камату на свих 125 евра. Тај новац би се наменски користио, само у оној количини у којој се одобравају кредити, и то искључиво за производњу, извоз, за пројекте који запошљавају. Банке су део система и не могу да одлучују само у интересу својих акционара.
Шошкић препоручује да се привреда преусмери на динарске кредите. Како на то одговарате?
– То је врхунац цинизма. Невероватна је идеја да ће се десити динаризација Србије у ситуацији када су сви, и грађани, и привреда, и држава, задужени у еврима.
Постоји ли још нека адреса осим гувернерове на коју можете да се обратите?
– Обратили смо се Влади Србије, и мислим да су тамо на прави начин схваћени наши предлози. Сада је време да будемо сложни и да коначно успоставимо дијалог између привреде и политике, да заборавимо кампање, изборе, да решавамо ове горуће проблеме.
Тај дијалог је већ дуго као разговор глувих, зашто мислите да ће сада бити другачије?
– Сада је, први пут, практично комплетна привреда успела да се окупи, да заједнички дефинише приоритете који су исти и за мале и за велике фирме, да тако здружени покушамо да их прогурамо. Мислим да власт на то неће моћи да се оглуши. И у Влади расте свест о томе да из овога можемо само заједно.
Многи формирање Покрета привредника Србије, чији сте координатор, виде као намеру да уђете у предизборну трку, освојите део колача власти и тако директно утичете на вођење политике? – Нисмо ничија интересна група и не намеравамо да уђемо у изборну трку. Овакве организације постоје свуда у свету. Није време за политичарење, цео свет се окренуо ка решавању економских проблема. Циљ нам је да будемо релевантни саговорник овој и свим будућим владама.
* Хоћете ли имати и неки радикалнији приступ према власти уколико се и даље буде оглушивала о ваше захтеве?
– Осим позитивног притиска преко медија, апела, објашњавања колико је ситуација драматична, једино што нам још преостаје јесте да ставимо катанац на наше фирме. А то само може да одмогне свима, и грађанима, и привредницима, и држави.
* Колико крупних привредника тренутно размишља о повлачењу из Србије?
– Инвеститори не само што не трче ка нама, већ и они који су овде смањују пословање, попут “Ју-Ес стила”. Разговарао сам са многим страним инвеститорима који кажу да само чекају први погодан тренутак да продају све и оду из Србије.
А домаћи?
– У истој су позицији. Да се сад појави неко са врећом пара, мислим да би могао да купи у Србији све са попустом од 50 до 70 одсто, и то на садашњу вредност која је већ спуштена. То је лош знак и мора да се упали аларм у Влади. Кад нема привреде, нема пореза, а самим тим ни плата за све оне који су на буџету. Нема успешних привредника са сиромашним грађанима. Србија може да постане интересантна инвеститорима тек када просечна плата буде била изнад 500 евра.
Размишљате ли ви да затворите послове у земљи?
– Не. Има момената кад човек пожели да дигне руке од свега, али нисам од оних који се лако предају.
