На месту где су Млечани отровали 72 српска монаха, градиће се велелепни храм!

Ту је 1219. године Свети Сава основао Зетску епископију! Ту су средином 15. века Млечани отровали 72 монаха и срушили цркву св. Архангела Михаила. Крајем 20. века, пронађене су кости отрованих монаха и започета је обнова манастирског комплекса. Тренутно се завршавају припреме за почетак изградње велелепне цркве.

Манастирски комплекс Светог архангела Михаила на Михољској превлаци, надомак Тивта, биће подигнут из – темеља. Зелено светло за урбанистичко-техничке услове за градњу светиње на месту које су комунисти по Другом светском рату прекрстили у Острво цвећа, дало је Министарство одрживог развоја и туризма.

Манастир Светог архангела Михаила, настао на темељима старог бенедиктинског самостана, порушен је у 15. веку после напада Млечана. Оно што је посебно интересантно за ово свето место је чињеница да је овде Свети Сава, пошто је у Никеји постављен за архиепископа, 1219. основао Зетску митрополију, која ће касније прерасти у Митрополију црногорско-приморску СПЦ.

После пада Душановог царства, Котор се осамосталио, потом био под влашћу Мађарске и Босне, а од 1420. млетачки град. Млечићи су отровали 72 монаха, преко извесног Марина Друшка из Котора, који је и сам страдао, а онда су топови с бродова, пошто је лажно представљено да се у манастиру појавила куга, разрушили храм.

Седиште Митрополије је пренето на Цетиње, а на Превлаци је завладала пуста тишина која је трајала од 15. до 19. века. Малену цркву посвећену Светој Тројици обновила је Екатерина Властелиновић (1777-1847), Српкиња из знаменитог братства из Гацка, дарујући за то и последњи дукат богатства. Откупила је потом трећину Превлаке с намером да обнови манастир.

Како је Екатерина Властелиновић представљала опасност за препредене непријатеље православља, мучки је убијена и у тајности сахрањена. Сва црквена имовина је уништена. Мошти јој почивају у поменутој цркви, као и мошти већег дела 72 монаха, који су отровани у млетачком налету 1452.

Озбиљнији духовни живот на Превлаци је почео 1994. године.

„Одговорност пред величанственом историјом Превлаке је огромна. Реконструкција мора да се уради да буде у складу са оним како је манастир изгледао, да се у градитељском смислу наставе прошла времена и да манастир живи нови духовни живот. Првенствено да се откопају кости монаха, које нису извађене, али и да се све друго уради како бог заповеда“ – каже овдашњи архимандрит Бенедикт (Јовановић), кога верници доживљавају као изузетног духовника.

По распаду српског Царства, почетком 15. века, власништво над Манастиром на Превлаци постало је главни циљ которских племића. Убрзо започиње отимање манастирских имања. Превлачки манастир и зетски митрополити представљали су највећу препреку остваривању млетачких освајачких и привредних циљева.

После угушења Грбаљске побуне, 1452. године, Превлака је прешла у руке которске властеле. О овим тешким временима сведочи рушење храма Светог архангела Михаила и, касније, подизање мање цркве унутар њега, од које се данас види део олтарске апсиде. Како предање сведочи, превлачки калуђери су отровани, а живот у Манастиру се угасио. О томе је детаљно писао и Стефан Митров Љубиша.

Седамдесет два превлачка монаха мученички су пострадали сведочећи православље, уврстивши се у календар светитеља Српског приморја. У њега су уписани Свети кнез Владимир и Косара, Свети Арсеније и Евстатије Превлачки, Свети кнез Лазар, Света мати Ангелина, деспот српски Свети Стефан Штиљановић и Свети Јоаникије Липовац.

О помору монаха на Превлаци дуго се ћутало. Тровање монаха добило је званичну потврду токсиколошким анализама рађеним на ВМА 1997. године. У извештају познатог патолога др Зорана Станковића, између осталог, се каже:

„Почетком јануара 1997. године, у Институту за судску медицину Војномедицинске академије, посетили су ме митрополит Амфилохије и доцент др Ненад Милошевић, наставник црквеног права на Богословском факултету у Београду. У дужем разговору, објаснили су ми циљ њихове посете и затражили да се за потребе Митрополије обави хемијско-токсиколошко испитивање моштију свештеномонаха с Превлаке, који су били отровани на Арханђеловдан 1445. године.

До тровања је дошло када је неки рибар из породице Друшко, из користољубља, убацио у јело арсен. Манастирски ред за столом налагао је да сви присутни једу постављену храну, а први симптоми тровања код свештеномонаха наступили су од пола до час после узимања хране. Отровани су прво повраћали узету храну и нису могли да утоле жеђ, а затим су изгубили свест и умирућа тела су им се грчила и трзала. У том стању, припадници Млетачке републике и которска аристократија усмртили су отроване наносећи им повреде оштрим предметима и то углавном у пределу главе, што је и сада видљиво на многим лобањама. Од седамдесеторице свештеномонаха, на челу са проигуманом Рувимом, преживео је само један, и то онај који у време узимања хране није имао приступ заједничкој трпези.

Подаци који су ми саопштени узети су из документа који наводи Младен Црногорчевић у књизи „Михољски збор“, Београд, 1893, на страници 32, а које преузима од Фарлатија-Колетија; декрет Франциска Фоскарија од 11. јула 1446. и 22. маја 1455. године; декрет Леонарда Венијерија од 30. септембра 1672, а који се позива на одлуку млетачког сената из 1451. године.

Имајући у виду да све наведене податке употпуњује и данас врло живо народно предање, Митрополија је именовала комисију стручњака, која је узела материјал за анализу, и то: земљу изнад и испод крипте са костима, и кости, за које се претпоставља да припадају отрованим свештеномонасима.

Комисија је поступила по добијеном задужењу, а од Г. Митрополита предат ми је руком писан, а печатом Српске свештене царске лавре Светог Арханђела Михаила с Превлаке, оверен Записник комисије за узимање материјала. Комисија је радила у саставу: др Нада Глоговац, намесник манастира Иларион Ђурица, парох рисански Момчило Глоговац, секретар црквеног суда Јован Баљковић, и др Ненад Милошевић.

Кад смо примили делове костура људског порекла и узорке земље, пред нама су била два основна, у целини узевши, веома сложена задатка и то:

1. Да одредимо да ли у достављеним костима и земљи има арсена и у којој количини.
2. Да одредимо старост достављених костију, утврдимо порекло и узроке регистрованих прелома и оштећења, одредимо оруђа којима су нанети, као и околности под којима су регистроване промене на костима настале.

Успешно решавање уочених проблема налагало је да се ангажују стручњаци различитих специјалности, који изврсно познају поступак и лабораторијске методе значајне за откривање и доказивање тровања арсеном, као и веома сложена методологија судско-медицинске експертизе и одређивања старости костију.

Иначе, арсен се токсиколошки може лако и поуздано утврдити. Само је безусловно потребно, сем квалитативно, одредити отров и квантитативно и утврдити квантитативну расподелу отрова у појединим деловима тела. Док већина отрова, пре или после, брже или лаганије ишчезава из лешева, или се отрови у лешевима тако мењају да их је немогуће доказати, дотле за арсен важи неограничена могућност утврђивања. Сем тога, готово сви отрови, после и услед спаљивања лешева, не могу бити више утврђени, само се од арсена, и након спаљивања, још могу наћи трагови у коштаном пепелу спаљених.

Имајући у виду напред изнете карактеристике арсена, замолио сам изузетно стручну  др Мелиту Косановић, специјалисту токсиколошке хемије и биохемије, из Одељења за токсиколошку хемију Центра за контролу тровања у ВМА, да обави хемијско-токсиколошку анализу достављене земље и утврди концентрацију арсена у њој. Сложили смо се да нема сврхе одређивати концентрацију арсена у достављеним костима, с обзиром да се по подацима радило о акутном тровању и да није било времена да дође до депоновања арсена у костима.

Дуго и упорно је Мелита радила хемијско-токсиколошку анализу земље, више пута је проверавала добијене резултате, да би ми на крају саопштила да земља узета изнад крипте са костима садржи арсен у концентрацији од 2,02 мг/кг, а земља узета испод крипте и око костију у крипти садржи арсен у концентрацији од 40,10 мг/кг.

Овакав налаз налагао је додатне хемијско-токсиколошке анализе земље на локалитету Превлаке, где су обављана археолошка истраживања трагова епископије Светог Саве из 15. века као и потребу сагледавања броја гробница на поменутом локалитету, које би требало судскомедицински и антрополошки обрадити. По овом основу, мр. сц. цхем. Мелита Косановић и потпуковник, мр. сц. мед. Ивица Милосављевић, специјалиста судске медицине, боравили су на Превлаци у времену од 16.08. до 19. 08. 1997. године и, након сагледавања свих релевантних чињеница битних за даља истраживања, по напред наведеним питањима поднели су одвојене извештаје.

Извештај мр. сц. Мелите Косановић, од 17. 11. 1997. године:

1. Сектор ТУ/2 – гроб (виши), вероватно 15. век. Земља из гроба избачена са стране, јер је прављена кречана, испретуране кости, померене плоче. Садржај Ас 2.33 мг/кг.
2. Сектор ИВ/2 — гроб (нижи), вероватно старији. Земља из гроба избачена са стране, јер је помешана са земљом из суседног гроба. Садржај Ас 2.45 мг/кг.
3. Сектор ИВ/2 — земља изнад нивоа гробова. Садржај Ас 1.45 мг/кг.
4. Сектор ИВ/1 – земља из гроба, с места где су нађени пршљенови. Садржај Ас 2.42 мг/кг.
5. Сектор ИВ/1 – земља из гроба, тек почела ископавања, дубина око 80 цм. Садржај Ас 2.33 мг/кг.
6. Сектор ВИИ/1 – узорак земљишта испод зграде. Садржај Ас 3.98 мг/кг.
7. Сектор В/3 – контролни узорак-земља с пропланка испод маслине, узорак из дубине око 20 цм, с места где никада није било гробље. Садржај Ас 0.75 мг/кг.
8. Сектор ИВ/З – откопано непосредно пре узимања земље. Садржај Ас 2.15 мг/кг.
9. Сектор ИВ/3 – јужна гробница са источне стране апсиде, гроб 9/1956. Земља узета испод плоче, непосредно око костију. Садржај Ас 1.21 мг/кг.

Извештај потпуковника мр. сц. мед. Ивице Милосављевића, указивао је на неке нове чињенице, везане за тровање арсеном, које раније нисам знао, а које су веома битне за судско-медицинску и антрополошку експертизу костију које се налазе на локалитету Превлаке. Поред отрованих свештеномонаха, било је исто толико и гостију на дан славе епископије Светог Архангела Михаила, а и више од стотину људи из редова локалног становништва. Након тровања и убијања ових људи, у залив је упловило неколико млетачких галија које су „бомбардовале“ острво, под изговором даје на острву дошло до епидемије куге. Не зна се ко је и када сахранио посмртне остатке, да ли су сви једновремено сахрањени, чак постоји могућност да у то време нису сахрањени, већ да су то учинили представници цркве много година касније. Такође, према тврдњи археолога, на овом локалитету има слојева земље старости од 6. века н.е. (римско доба), па све до данашњег дана, и да су ови слојеви неправилно међусобно измешани.

Након сагледавања постојећих података и предања о тровању и убиству свештеномонаха, њихових гостију и месног становништва, на Арханђеловдан 1445. године, од Млечана и которске аристократије, а имајући у виду достављене извештаје и досадашње резултате хемијско-токсиколошких анализа, мишљења сам да је потребно да се ово истраживање настави, да у њему учествују високообразовани и искусни стручњаци различитог профила и да траје онолико колико то налажу питања на која треба дати одговор., а прије свег на питање:

Зашто земља испод крипте и око костију у крипти садржи арсен у концентрацији од 40,10 мг/кг, тј. зашто је у том узорку земље концентрација арсена већа за око двадесет, а у неким случајевима и више пута, од концентрације у другим анализираним узорцима земље с локалитета Превлаке?“

Седмица.ме