Европа се суочава са невероватним таласом пандемије вируса COVID-19 који ја запљуснуо њену територију. Најтежа ситауција је у у јужном континенталном појасу Европе где се налазе Шпанија и Италија. Што се тиче ове последње државе, број оболелих је толики да је здравствени систем у огромној мери колабирао. И то на северу државе, који засигурно има један од најбољих стандарда у Европи када је у питању здравствена заштита. Број умрлих који се мери у стотинама ће већ данас достићи броју од можда 8,000 жртава. То су махом људи у поодмаклом животном добу (70 и више година), мада има и млађих пацијената који подлежу услед хроничних болести (diabetes mellitus, астматичари, онколошки пацијенти).
Ланац даље заразе није прекинут, и он расте великом брзином што је на специјализованим сајтовима који прате ову кризу приказано кривом која је практично вертикална. Болнице раде на ивици својих капацитета, а војска покушава да их растерети изградњом импровизованих пољских болница који се постављају у њиховој близини. Подаци валидни за 25.03.2020 (до 20ч) говоре да је на целој територији Италије вирусом COVID-19 заражено укупно 74,386 људи, од чега се њих 3,489 налази и критичном стању. Од почетка епидемије битку са вирусом изгубило је чак 7,503 пацијената. Огромна већина ових података долази из жаришта који се налазе на северу Италије.
Оно што је посебно опасно јесте чињеница да је вирус COVID-19 успео да се инфилтрира и међу медицинско особље које није било спремно за правилну тријажу заражених пацијената. Ово је проузроковало неконтролисано ширење инфекције и међу здравственим радницима што је довело до испада бројних пријемних одељења која су практично избачена из строја. У великој мери су се проредиле расположиве снаге у “белим мантилима”, и самим тим смањио квалитет и ефикасност укупног лечења. Такође је забележен хроничан недостатак респиратора који су витално важни у третирању најтежих пацијаната, иако је Италија једна од земаља која има способност у производњи квалитетне медицинске апаратуре.
Наиме, уколико имунитет пацијента није довољно снажан COVID-19 се проширује на респираторне органе и захвата плућа. Она напада плућне алвеоле што доводи до диспанеје, услед чега може да дође до коматозног стања и смрти. У таквим околностима неопходно је вештачко обезбеђивање кисеоника који могу да спроведу само адекватни респиратори.
Међутим, услед ескалације епидемије вирусом COVID-19 и огромног прилива најтежих болесника, број расположивих респиратора се налази испод критичног минимума. И не само респиратора, него и једнократног материјала за превенцију као што су маске, рукавице, средства за дезинфекцију и слично.
У оваквим условима италијански лекари морају да доносе судбоносне одлуке. Са којим ће пацијентом наставити лечење и покушати да победе COVID-19, а кога ће отписати и практично осудити на смрт. Све ово може да доведе до несагледивих последица и на безбедносном плану, јер је веома извесна појава корупције, па и физичких напада на лекаре од стране породица “отписаних” пацијената итд. Једноставно цела ова непредвидива ситуација генерише огроман број проблема који у једном моменту могу неконтролисано да ескалирају.
Солидарност ЕУ са Италијом је веома мала. То се исто односи и на САД. У оваквим околностима свако спашава своје двориште. Ако нешто од помоћи дође, то је количински веома мало и симболично, а често и потпуно непотребно. Свако је препуштен самом себи. То не посебно да зачуди ако се примети да је у стратешком смислу западни свет и његов здравствени систем неспремно дочекао ову пандемију. У овом моменту се под снажним притиском налазе државе попут Немачке, Велике Британије, Француске, Скандинавске земаље, али и саме САД. У свим тим земљама број заражених се непрекидно увећава, са додуше доста различитим подацима када је у питању стопа смртности.
У оваквим околностима Италији прети колапс, и потребна јој је неодложна помоћ. Уколико би се ослонила на чекање милостиње из земаља ЕУ или НАТО, шанса да преживи удар вируса COVID-19 биле би веома неизвесне. Здравствени систем је практично колабирао, витална медицинска опрема пребукирана, болнички капацитети преоптерећени, а расположиво људство на границиама физичких могућности и делом паралисано (карантин ради трансмисије болести). Услед велике сеобе становника који су са севера кренули ка југу (викендице, објекти на мору) не постоји контрола над вирусом, што може да доведе до интензификације епидемије, и потпуног слома са несагледицим бројем жртава.
У овом комлетном мраку у који је запала земља несумњиво велике историјске традиције, спасоносни зраци светлости су почели да се промаљају са Истока. Наиме, захваљујући стабилној епидемиолошкој ситуацији у Русији (свега неколико стотина званично заражених) њен председник Владимир Путин је издао упутство Министарству иностраних послова да ступи у контакт са најважнијим субјектима у Италији, у циљу организације неодложне помоћи овој земљи у којој се налази епицентар пандемије. У оваквим временима без обзира на политичка неслагања за Русију је најважнији принцип међународне солидарности. А то је пре свега усмерено на помоћ и спашавање угроженог народа који је жртва елементарних непогода, великих епидемија, ратова, што за ову земљу представља цивилизацијску и моралну обавезу. Пошто су италијански званичници прихватили овај предлог руски председник је издао наређење Министарству одбране да заједно са својим италијанским колегама договоре модалитете помоћи коју може да пружи Русија.
Комуникација је била брза и ефикасна, тако да је на основу података одлучено да се у Италију упути група од око 100 припадника руске армије1 (АБХО) који су врсни експерти када је у питању борба са биолошким агенсима – изазивачима заразних болести. Према наводима руског Министарства одбране, експерти имају велико искуство у борби против распростирања вируса, ублажавању тешке епидемиолошке ситуације, дезинфекцији зграда и других објеката. Одлучено је да се овог групи прикључи савремени мобилни комплекс “Сич” који је специјализован за организацију ефикасне операције у циљу сузбијању епидемије, као и комлекси аеросолне деконтаминације “Орлан”, који се одлично показао приликом сузбијања антракса из 2016.године.
“Сич” се састоји од аутономних високософистицираних мобилних лабораторија које у веома уском временском интервалу могу да ураде велики број виталних тестова, и на основу њих направе мапирање зараженог подручја. Такође, цео овај систем може да обавља задатке комуникационог пункта јер је у реалном времену повезан са огромним бројем субјеката (аутоматске телефонске везе, радиокомуникацоно чвориште, комуникација преко орбиталне групе / сателити). Систем може да изведе организацију истуреног кризног штаба на просторији која је директно погођена заразом и омогући увезивање практично свих оперативних компоненти у централизован систем.
Што се тиче комплекса “Орлан”, он је у наоружање руске армије уведен 2015.године. Захваљујући његовој конструкцији средство се може применити у најсложенијим условима експлоатације. О ефикасности овог средства најбоље сведочи податак да је у стању да за један минут у потпуности почисти простор површине 90 квадратних метара. “Орлан” је намењен за ефикасну дезинфекцију различитих типова возила, зграда и осталих затворених објеката, као и средстава индивидуалне заштите. Читав комплекс се налази на шасији камиона КамАЗ-53501.
За транспорт ових снага образована је специјална ваздухопловна група која се састојала од најмање 9 војно-транспортних авиона Ил-76, сви прикупљени на аеродрому „Чкаловски“. Ове снаге су уз одређене перипетије2 успеле да слете на војни аеродром „Практик де маре“ који се налази у непосредној близини Рима. Целом операцијом је лично руководио генерал-мајор Сергеј Кикот. Одмах је организован истовар и после краткотрајног одмора и марш ове групе на север земље (покрајина Ломбардија) где ће кренути санација накритичнијих зона која се погођене вирусом COVID-19 .
Заједно са руским експертима ангажоване су и њихове кинеске колеге који су захваљујући приказаном степену невероватне дисциплине и организованости успеле да зауставе даље ширење епидемије у својој држави. По свему судећи Кина ће на себе преузети саветодавну улогу, али и покрити испоруке специјалног медицинског материјала и опреме коју ова земља прави у огромним количинама, које су Западу у овом часу недостижне. Наиме, приликом борбе са корона вирусом Кина је део својих колосалних индустријских капацитета преоријентисала на производњу медицинске опреме, од обичних маски па све до најкомплекснијих уређаја за третман најтежих болесника, и за пар месеци брзо покрила потребе државе која има 1,4 млрд становника.
Што се тиче руског контингента он ће на себе преузети улогу у задацима детекције присуства вируса и његове лабораторијске обраде у зараженим подручја, израде интерактивних мапа зараженог подручја, извођења теренске операције у циљу деконтаминације зараженог подручја укључујући ту и затворене просторије, обезбеђења комуникационог чворишта који ће радити у реалном времену 00-24, обезбеђења доставе медицинске помоћи захваљујући авио-транспортним могућностима руске армије.
У оваквим временима без обзира на политичка неслагања за Русију је најважнији принцип међународне солидарности. А то је пре свега усмерено на помоћ и спашавање угроженог народа који је жртва елементарних непогода, великих епидемија, ратова, што за ову земљу представља цивилизацијску и моралну обавезу. Кремљ чврсто стоји на становишту да је спреман за ширу међународну сарадњу када је у питању борба са најновијом пошасти.
