Колико су се неки на свечаном отварању обновљене централне зграде и сталне поставке Народног музеја у Београду били изненађени, према њиховој процени, неочекивано малим бројем ВИП званица, толико је данас у подне нестварно деловао вишеструки ред у у коме су грађани чекали и по неколико сати да уживају у уметничким делима која су им била недоступна 15 година.
Није им сметало ни овогодишње, за сада само климатски „варљиво“ лето. У реду који се протезао од странице аутобуса на линијама 24 и 26 до главног улаза у Музеј у Васиној, били су посетиоци свих узраста, баш какав је и најављени концепт нове сталне поставке на Тргу републике.
IMA NADE ZA NAPACENU SRBIJU!
Nekoliko stotina ljudi,bez sendvica!
Mladi i stari ljudi cekali su danas po pljusku da udju u Narodni muzej!
Ljudi su zeljni prave kulture,a ne one rijaliti kulture i bluda po televizijama!
Ljudi su zeljni pravog zivota,a ne Vucicevih bajka! pic.twitter.com/BQVe0l9Roi— Operativac iz Zemuna (@tamodaleko) June 29, 2018
У Народном музеју кажу да је гужва почела синоћ после отварања и да није јењавала до три сата ујутру. Затишје је трајало до пола пет кад су кроз нову поставку кренули најстраственији љубитељи уметности. Реда на улазу готово да није било све до девет сати. Прича да се су поједини Београђани у тек отвореном Музеју провели целу ноћ, правећи повремено паузе на чистом ваздуху на Тргу републике и у околним улицама.
– Овде смо зато што имамо времена. Пензионери смо. Чули смо на ТВ да је првих неколико дана улаз бесплатан што је такође за нас важно. Шта ћете, такво је данас време. Чекаћемо колико треба – каже старији брачни пар који није желео да се представи док је јуче чекао у Васиној улици.
Групу младића са Чукарице, који се вероватно нису ни родили кад је стална музејска поставка затворена за јавност, највише је занимала историја и праисторија. Објашњавају да су чули да у збирци постоји и једна права мумија. Један од њих каже да се преко интернета пре доласка упознао са благом Народног музеја и да му је о томе „причала професорка историје“. Неке млађе девојчице чекање су прекраћивале играњем карата на плочнику, док су остала деца уредно стајала у пратњи старијих, који су држали краћи курс о ономе што ће видети унутра.
Обезбеђење Народног музеја – и електронско и чувари, раде беспрекорно, што не умањује љубазност. Правила понашања на улазу су једноставна – гардероба, овера улазнице и отварање „безбедносних“ врата. Ко жели може одмах у сувенирницу, а ако не, авантура почиње како ко жели – разгледање по реду, само омиљени експонати, по спрат на дан…. У свим збиркама од приземља до другог спрата – од праисторије до савремене уметности јуче није било сале без посетилаца. Према процени једне млађе Београђанке из овдашње виђеније породице која се разуме и електрику и штоперице, за лагано информативно разгледање сталне поставке потребно је најмање три сата.
Ред се данас једино чекао испред посебне коморе у којој је изложено Мирослављево јеванђеље. У њу улазе по четири посетиоца у пратњи кустоса. Најстарији и највреднији сачувани српски ћирилични рукопис отворен је на страницама на којима је илуминација са две рајске птице – оригинал иницијала Народног музеја који се налазе на сваком кораку у овом здању – екранима, музејским издањима, столицама у кафеу, где из аутомата посетиоци самопослужују чајем, напицима од кафе и чоколаде. Кафа је одлична и „слаже“ се Збирком југословенског сликарства 20. века.
Фотографисање је допуштено, чак и у комори са Мирослављевим јеванђељем, али без „блица“. Мобилни телефони снимају на све стране. Анђелка Делибашић сликала се испред слике „Девојка у плавом“, која је била на позивницама за отварање.
– Морала сам, обележила је отварање. Дошла сам одмах првог дана, јер сам једва чекала да видим све ово – објашњава док позира поред овог познатог уља на платну Ђуре Јакшића.
Мајка и ћерка журе ка сали са фламанским сликарством због кога су циљано дошле. Тврде да су уживале у свему што су успут виделе. Напомињу да су „утисци су феноменални, поготово што је обилазак омогућен и особама са хендикепом, јер у Београду људи у колицима не могу да приђу многим домовима здравља, а не да музејским експонатима“.
Иако у новој поставци сви експонати још немају тумаче, на улазу из укасних ваза штрче беле пластичне орхидеје, а у суверници се још не знају све цене, Фиренца није једино место у коме се плаче због уметничке лепоте и узбуђења. То је после деценије и по поново могуће и у београдском Народном музеју.
Уђи у причу
Обновљена централна зграда Народног музеја имаће две сувенирнице. За сада ради једна, која ће тек треба да се „напуни“. Ту су свилене мараме инспирисане углавном најпознатијим сликама из стане поставке, стаклени предмети, показивачи и магнети за књиге, издања Народног музеја, укључујући и водич – каталог кроз нову поставку под називом „Уђи у причу“.
Радно време
Током викенда улаз у Народни музеј биће слободан од 10 до 22 сата. Од 3. јула почиње уобичајено радно време: уторак, среда, петак и недеља од 10 до 18, четвртак и субота од 12 до 20 сати. Цена појединачне улазнице биће 300 динара, док ће недељом улаз бити бесплатан. Из Народног музеја јуче је саопштено да ће се током викенда наставити сваке вечери мултимедијални програм на Тргу републике, у оквиру ког ће се на фасади Музеја смењивати „игра светлости, репрезентативна уметничка дела из сталне поставке, као и видео са једним од највећих балетских уметника данашњице Сергејем Полуњином, уз композиције Исидоре Жебељан“. Аутор мапинга на фасади Народног музеја је Горан Балабан, а продуцент Исидора Мар.
Пише: Ј. Тасић, Данас.рс
фото: Танјуг