На пијаци заврши оно што не може да се извезе – шта заправо једемо?

Кестење из Кине, урме и грожђе из Ирана, поморанџе из Грчке, парадајз из Албаније и Турске, паприке веће од шаке…

Све то налази се на пијачним тезгама и рафовима великих маркета. У интернационалном изобиљу има и наших производа. Некада више, некада мање, у зависности од сезоне. Али, наше најбоље воће и поврће Србија – извози.

Воће и поврће несразмерне величине више није необична појава на пијацама и у маркетима. Често ни укус тих производа није оно што очекујемо, па себи поставимо питање — шта заправо једемо?

Наше најбоље воц́е и поврц́е се извози

Рајко Манојловић (58), који на пијаци претежно продаје воће, каже да су зими тамо производи углавном увозни, што није чудно, јер нашим тада није време. Међутим, чак и када њихово време дође, он напомиње да се наше најбоље воће најчешће извози.

– Добар део воћа прве класе углавном се извезе, а на нашим пијацама заврши воће које се не може извести у друге земље. Сви произвођачи прво гледају да продају онима који нуде највише новца – тврди Манојловић.

Ипак, не баве се сви домаћи произвођачи првенствено извозом. Виолета Коруноски (46) из Баната свој узгој доноси право на пијацу.

– Све су ово наши производи. На пијаци зими више има више поврћа из увоза, а лети има доста људи са нашим поврћем. Све је свеже. Сваког дана се доноси нова роба – каже Коруноски.

Продавци на пијаци тврде да је воће и поврће на пијаци свежије од оног у маркетима, јер тамо производе држе у хладњачама, док их на пијаци набављају „дан за дан“.

А кад кренемо у куповину, иако нам је обично драже да пазаримо домаће, најбитније је управо то — да је производ свеж и доследан својим природним карактеристикама.

Током пазарења се дешава да наиђемо на воће или поврће несразмерне величине у односу на ону на коју смо навикли. То су обично дугачки краставци, обимне поморанџе и парадајз…

Темељне контроле пре пуштања у промет

Директор Управе за заштиту биља Републике Србије Небојша Милосављевић објашњава за Спутњик да сво воће и поврће мора да испуни многобројне услове пре него што уопште дође до продаваца и да се због тога обављају темељне контроле. Он додаје да између воћа и поврћа на пијацама и у маркетима нема посебних разлика.

Како каже, у складу са два законска прописа, на граничним прелазима и царинама обављају се прегледи сваке пошиљке свежег воћа, поврћа и осталих биљних материјала и производа од биља.

То су Закон о здрављу биља и Закон о безбедности хране. По тим законима, фитосанитарни инспектори врше преглед који подразумева увид у целокупну документацију пошиљке, декларацију, визуелне и квалитативне карактеристике, као и узимање узорака, како би се испитала присутност пестицида, у складу са Правилником о максимално дозвољеним количинама остатака средстава за заштиту биља.

ГМО производи забрањени

Милосављевицћ еклатантно одбацује могућност проналажења генетски модификованих производа у промету, јер су такви производи забрањени законом. Он истиче да сво воће и поврће потиче из конвенционалне производње, као и да се на граничним прелазима и царинама врше посебне контроле свих производа за које се зна да могу да буду генетски модификовани, пре свега соје и производа који је садрже.

– Ми смо земља у којој није дозвољено увозити ГМО производе, а самим тим ни генетски модификовано биље. Законски пропис јасно дефинише услове за увоз таквог материјала и апсолутно се примењује на сваком граничном прелазу и месту царињења. За сво биље за које је познато да постоји и са генетском модификацијом, спроводе се испитивања на генетску модификацију. Наравно, оно биље за које у свету не постоји ниједан доказ да је генетски модификовано се увози без потврда – објашњава Милосављевиц́.

Довољно производа за домац́е и страно тржиште

Према његовим речима, Србија има довољно воћа и поврћа да снабде и домаће и страно тржиште. У нашој земљи годишње се произведе око 450.000 тона воћа и поврћа, од којих се око 250.000 извезе. Највише се извозе јабуке, брескве и нектарине.

– Тешко је рећи да ли се нешто више извози или се више користи код нас. Једнако су заступљени домаћи и увозни производи. Али, просто, понекад економски интерес продавце нагони да неки производ, пре свега сезонско воће и поврће, увезу у већим количинама, али мислим да је домаћа производња код нас једнако заступљена као и страна и да она никако није ван продавница, великих маркета и пијаца – тврди Милосављевић.

Б92