И код нас, како показују подаци, грађани много више троше када плаћају платним картицама него кешом. Банкари одобрили лимит од 77,3 милијарде динара, а искоришћена половина тог износа
ГРАЂАНИ су „шире руке“ када плаћају картицама, него готовином. Исто се понашају купци у Србији, у ствари, понашају се исто као и купци у свету, а ову чињеницу поткрепљују и подаци наших банкара и разна истраживања. По рачуну, готово три пута више новца се потроши када се плати картицом него кешом. А код нас је до сада издато више од шест милиона платних картица, од тога милион кредитних.
Да и наши грађани све више користе картице уместо готовине говори податак да је у прва три месеца ове године обављено више од 30 милиона трансакција „пластичним“ новцем. Просечан износ плаћен дебитном картицом је 3.891 динара, а кредитном 3.078 динара.
Према подацима Кредитног бироа, око 828.000 грађана у Србији користи нешто више од милион кредитних картица, са лимитом од 77,3 милијарди динара. Од тога тренутно је искоришћено нешто мање од половине дозвољеног износа. Камате на кредитне картице су и даље високе и крећу се од 24 до 29 одсто. Али има и екстремних случајева – када је годишња камата преко 35 одсто.
Тако се на одложено осим хране, могу пазарити и бела техника, телевизори, намештај или се може платити летовање или зимовање…
Ипак, за грађане који немају мере у трошењу, најгора варијанта је када користе револвинг кредитне картице.
Оне стварају лажан осећај да се поседује више новца него што се има, а када се направи велики рачун, „утеха“ је то да на крају месеца може да се плати само пет одсто од утрошеног износа.
Када се картица „испразни“ до краја, односно када се потроши цео лимит, настаје проблем, јер се сваког наредног месеца углавном отплаћује само камата, која је веома висока.
Грађани највише користе картице за веће куповине у хипермаркетима и тада се најчешће у корпу убацује и оно што није неохподно, али је тренутно на „акцији“, при томе се заборављају претходне куповине. Када на крају месеца стигне извештај, многе заболи глава, па већина не може да верује да је толико потрошила.
На Западу се обично кредитна картица „пуни“ сваког месеца за цео потрошени износ. Код нас то мало ко може себи да приушти, јер су нам и примања мала. Радије се одлучује на отплату од пет одсто од потрошеног износа, што је пут у зачарани круг „дужничког ропства“.
ЛИМИТ
ДА би грађанин добио одређени лимит на кредитној картици мора да има редовна примања. Банке, када је у питању лимитирање, обично дозвољавају клијентима да плату оптерете кредитном картицом до 40 одсто,а неке и до 50 одсто.
Новости
