На помолу трговински рат Србије и Македоније

Ово је уследило због одлуке македонских власти о условљавању увоза пшенице и брашна.

“Очекујемо од владе да се “угледа” на Македонију, заштити интересе своје привреде и хитно донесе мере реципроцитета, када је у питању увозна роба из Македоније”, наводи се у допису који је упућен Министарству трговине и телекомуникација, као и Министарству пољопривреде, шумарства и водопривреде Србије. 

Житовојводина је изразила уверење да неће бити проблем да се уведу мере реципроцитета за ону робу из Македоније која се увози у Србију, а која је за Македонију од посебне економске важности. 

“Одлука Македоније директно наноси изузетно велике економске штете држави, посебо чланицама Житовојводине као значајним извозницима пшенице и брашна, и директно угрожава вишегодишње пословне односе између наших фирми и дугогодишњих пословних партнера у Македонији”, наводи се у писму. 

Житовојводина је посебно неразумевање за одлуку Македоније изразила због чињеница да се на тај начин грубо крше основна правила и обавезе чланица ЦЕФТА споразума, којем припадају и Србија и Македонија.

Време је да Македонцима покажемо зубе
Секретар Удружења пољопривреде Привредне коморе Војводине, Ђорђе Бугарин, изјавио је да Србија треба одлучно да реагује и “покаже Македонцима зубе” по питању ограничавања извоза српске пшенице и брашна у ту земљу. 

Он је истакао да није први пут да се Србија суочава с проблемима у пласману пшенице и брашна у Македонију, али да су до сада наше реакције биле “доста млаке”. 

Бугарин је, на скупу у Привредној комори Београда, оценио да ефекти таквих мера “нису најсретнији” ни по македонску страну, уз тврдњу да у тој земљи очигледно постоји лоби који би да минира српски извоз пшенице и брашна. 

Према његовим речима, треба озбиљно узети у обзир и увођење реципрочних мера према Македонији, као што је, на пример, доношење мера у вези са увозом македонских вина у Србију. 

Заменик директора “Житовојводине”, Здравко Шајатовић, обелоданио је пре два дана да Македонија намерава да за тамошње увознике уведе такву обавезу да за килограм увезене српске пшенице морају да купе два килограма домаће пшенице. 

Када је реч о брашну, тај реципроцитет је килограм српске пшенице за четири килограма пшенице из Македоније, казао је Шајатовић. 

Он је најавио да ће “Житовојводина”, која окупља житарско-млинске организације из Војводине и централне Србије, врло одлучно реаговати и предложити уредбу која ће Македонце “ударити тамо где их највише боли”. 

Наиме, та пословна заједница ће предложити да се за литар увезеног македонског вина у Србију мора купити четири литра вина из Србије. 

Помоћник српског министра спољне и унутрашње трговине, Бојана Тодоровић, казала је јуче Тањугу да ће Србија увести реципрочне мере према Македонији, уколико проблем ограничавања извоза пшенице и брашна у ту земљу не буде решен у оквиру ЦЕФТА. 

Тодоровић је истакла да Србија није добила званичну информацију да је Влада Македоније усвојила меру којом се ограничава извоз пшенице и брашна из Србије у ту земљу, али да се у пракси та мера већ спроводи. 

Она је додала да је Србија спремна да реагује у оквиру ЦЕФТА споразума и покрене процедуру за решавање спора, додајући да Србија тим поводом тражи хитну седницу заједничког комитета ЦЕФТА, који је главни орган и надлежно тело за решавање оваквих ситуација.