Косовска Митровица – Лака доступност психоактивних супстанци на северу Космета осваја младе, тако да се доња старосна граница све више спушта. Бележи се „експлозивни” раст уживалаца дроге међу средњошколцима, али забрињава чињеница да се овом пороку одају и старији основци.
Дрогирају се ученици у седмом и осмом разреду, а поред марихуане, која се највише користи, неретко се посеже и за ЛСД-ом и таблетама екстазија.
Како за „Политику” каже докторка Соња Грбић, психијатар у Клиничко-болничком центру у Косовској Митровици, процењује се да на северу Космета, у четири општине (Косовска Митровица, Звечан, Лепосавић и Зубин Поток) има око 14.000 корисника психоактивних супстанци.
– Иако званичних података нема, поражавајуће је да је око 60 одсто младих, углавном средњошколаца, у контакту са дрогом. Занимљиво је да се последњих година изменила социјална структура наркомана. До пре десет година дрога се користила у вишим социјалним слојевима, а данас корисници дроге долазе из средњег и нижег друштвеног слоја. Поражавајуће је да је дрога присутна међу нама, а њен мирис се шири по школама, кафићима, на улици и скоро свим састајалиштима младих. Најраширеније је коришћење марихуане, дроге ЛСД и таблета екстазија, али има и хероинских зависника. То су углавном мушки корисници, старости од 22 до 27 година. Многи комбинују марихуану са алкохолом и високим дозама седатива, а неретко имамо пацијенте који се дрогирају искључиво високим дозама седатива – каже докторка Грбић, напомињући да најмлађи корисник дроге има 14 док је најстаријем кориснику 40 година.
Заједничко им је да сви одбијају даље лечење у специјализованим установама.
На основу клиничког искуства млади посежу за дрогом из знатижеље, досаде, потиштености, жеље за авантуром, због недостатка чврсте везе са породицом, али и због ниског нивоа информисаности.
– Због лаке могућности да набаве дрогу, а због нездравог начина живљења, већина дрогу схвата као добру забаву, бежање у нестваран свет, па чак и као моду или улазак у свет одраслих. Чињеница је да су најмлађи корисници, основци, до седмог разреда били одлични ђаци, са свим петицама, али је и чињеница да им се у том периоду нешто преокренуло – каже др Грбић, наглашавајући да ипак „већина младих не користи дрогу”, која је „карактеристична за модерно друштво и све добробити и зла које она собом носи”.
Међу наркоманима предњачи мушки пол у односу на женску популацију, али „не нешто посебно”, а карактеристично је да скоро ниједан зависник није сам дошао да потражи стручну помоћ,
осим, када је у „финансијском проблему”.
Децу доводе родитељи која се бране да су „једном, највише двапут” користила дрогу, док старији зависници долазе само када су у питању проблеми са новцем, па им је најсигурније уточиште болничко лечење.
– Када су у финансијском проблему, или када их јуре зеленаши, наркомани помоћ траже код нас, где осим стручне помоћи, налазе и вид заштите. Тачније, болница им је неки вид склоништа, јер знају да су код нас на сигурном – каже др Грбић, која се у пракси среће са породичним људима који имају децу, са наркоманима који живе од социјале и немају дана радног стажа, али и са онима које издржавају родитељи.
На наш осврт и својевремени разговор за „Политику” где је изнела податак да се многи зависници у недостатку новца дрогирају „мешавином мишомора и туцаног стакла”, докторка Грбић каже да таквих случајева више нема, јер је дрога, сада, лако доступна.
– Најчешће долазе до џоинта, где једно паковање кошта хиљаду динара – каже др Грбић, која апелује на родитеље, просветне раднике, локалну самоуправу, полицију, али и средства информисања да се активније укључе у решавање проблема наркоманије, јер ова пошаст свакодневно узима својеврсни данак.
На наше питање да ли имају сарадњу са полицијом, како би се, евентуално, заједно са пацијентом стало на пут продавцима и препродавцима дроге, докторка одговара:
– Полиција их доводи ако направе неко кривично дело. Ми смо ту да их лечимо.
Поражавајућу чињеницу да је на северу Космета у канџама дроге чак и више од 60 одсто (према грубој процени) младе популације, већина, ако не и сви житељи овог дела Косова и Метохије, виде у више него турбулентном поратном времену и присуству војних и цивилних међународних снага.
