КЊИГА “Иди за собом” је опис дела мојих путничких доживљаја, употпуњених много већим знањима других људи која сам користио за тумачење и навигацију лутајући по стазама највеће идеје човечанства – овако новинар “Новости”, путописац и аутор књиге Борис Субашић говори о свом новом делу у којем је пратећи трагове српских путника ходао стазама Свете земље.
Ово дело (у издању “Службеног гласника”) биће представљено данас, у 13.00 часова, у књижари “Геца Кон”, а о књизи ће, осим аутора, говорити академик Миодраг Марковић, историчар Немања Девић и Борисав Челиковић, уредник издања.
Борис Субашић био је један од само седам одабраних на великом међународном конкурсу који је расписао Израел позивајући новинаре, путописце, инфлуенсере из целог света да упознају Израел “с ногу”, односно, да пешке пређу стазе Свете земље.
– Тај пут је велико искушење тела и духа. Био је то својеврсни пут у прошлост, пут ка извору западне цивилизације, јер она се темељи на јудео-хришћанству, али и наше националне културе коју је на овим стазама створио Свети Сава. Не можеш да разумеш велика дела литературе или ликовне уметности, вајарства ако не знаш библијске приче. У тој пустињи откријеш како је настала велика идеја о једном Богу. Откриваш и колико живота има у тој пустоши – каже Субашић и додаје да је тешко кратко говорити о једном таквом путовању.
– Количина утисака се увећава са сваким новим кораком кроз те чудесне пределе у којима се мешају стварност и дубока прошлост. Једном ногом корачате кроз овај савремени свет, а другом ногом сте у библијском свету.
Стазом Свете земље, додаје наш новинар, ходио је својевремено и Свети Сава, што је њега посебно инспирисало.
Фото Б. Субашић
Субашић каже да не знамо колико је Срба од тада, у непрекидном низу, марширало ка том делом света “који је идентичан Балкану, никад миран”.
– Путовали су из европског Блиског истока на прави Блиски исток, пролазећи притом разне авантуре. Сва места велике лепоте и историје су места великих опасности. Захваљујући професору Томиславу Јовановићу ми имамо сабран највећи део путописа српских путника по Светој земљи, који су, чак и кад су врло кратки, изузетно занимљиви. Али, о тим књигама се мало зна. јер, често је наш најбољи део историје сакривен у фуснотама, у неким заборављеним књигама – закључује Субашић.
