У Србији се, судећи према статистици и све учесталијим изјавама званичника, и даље настављају позитивни трендови на тржишту рада што потврђује и стопа незапослености од свега 12,1 одсто у првом кварталу ове године.
У поређењу са истим периодом прошле године ова стопа нижа је 2,7 процената, показују подаци из Анкете о радној снази, а и како је недавно истакао Зоран Мартиновић, директор Националне службе за запошљавање, број људи на евиденцији НСЗ-а такође пада у континуитету.
Тренутно је регистровано око 527.000 незапослених, што је 9.000 мање него прошлог месеца, а девет одсто мање у односу на прошлу годину. Стопа активности и стопа запослености расту, подсетио је Мартиновић, па се очекује да ће се тај тренд наставити до краја године када би стопа незапослености требало да буде око 10 одсто.
Како се уопште израчунава стопа незапослености и да ли је реално да она буде испод 10 процената?
У Центру за економска истраживања Београд подсећају да се стопа незапослености израчунава тако што се број незапослених радника подели са укупним бројем радно способног становништва, старости од 16 до 65 година.
– У периоду од 2015. до 2018. године 150.629 особа напустило је Србију, а број радних места у истом периоду повећао се за 135.196, не рачунајући први квартал 2019. То значи да људи напуштају земљу у већем броју него што се отварају нова радна места, па је конкретна разлика 15.433, и то у корист емиграције. Математички посматрано, стопа незапослености се повећава, али је стопа емиграције ипак већа од стопе незапослености. Овим темпом, чак и ако број запослених остане исти, стопа незапослености ће се смањивати јер сваке године из Србије одлази приближно око 37.500 становника – објашњава Никола Корбар, директор центра, указујући на то да из приложених податка математички ипак јесте могуће да се стопа незапослених смањи на ниво који је недавно најавио директор НСЗ-а.
– Ипак, много већу заслугу за то имаће стопа емиграције, него повећање броја радних места – уверен је Корбар.
Да ли је реално да Србија до краја године забележи стопу незапослености испод десет одсто није најважније питање за Ивана Николића, сарадника Економског института, јер он сматра да тај проценат ипак представља релевантну чињеницу.
– Да бисте израчунала стопу незапослености потребан вам је податак о радно активном становништву, и да се притом одузме број свих оних који нису уопште расположени да раде, а не само однос укупне незапослености и укупне радне снаге – истиче Николић, и додаје да када расте број запослених логично је да се смањује број незапослених. – Ту нема никакве преваре, јер када се смањује контингент радно активних, а у оквиру њега расте формална запосленост, онда мора да постоји и пад незапослености. Иначе, у Србији је све мање људи који могу да раде, јер је на снази депопулација, тако да чак и да немамо пораст запослених, имали бисмо пад стопе незапослености. Али, пошто се бележи раст формалне запослености, самим тим још брже пада стопа незапослености – истиче Николић.
Да се сама дефиниција запосленог променила у односу на раније деценије подсећа економиста Данило Шуковић, јер се сада запосленим третира свако ко је у претходној седмици радио од два до четири сата.
– То је нова дефиниција према теорији о флексибилности тржишта рада, па је онда нормално да је број запослених знатно већи од реалног. Ипак подаци о броју запослених и незапослених добијају се и на основу анкетирања, а оно често није сасвим поуздано – истиче Шуковић.
У Србији имамо око седам милиона становника, од којих је око 530.000 евидентирано као незапослено на евиденцији НСЗ-а, док је око 2,1 милион запослених, а остали су неактивни – пензионери, деца, млађи од 18 година, они који после одређеног времена активно не траже посао…
– Таквих може да буде изразито много јер је у структури незапослених велики удео оних који на посао чекају више година, чак и деценију. А за стопу незапослености релевантни су само они који су пријављени на бироу и активно траже посао. Јер, та стопа представља однос укупне незапослености и укупне радне снаге, то јест однос између броја запослених и збира незапослених и запослених особа у макроекономији – додаје он.
Посматрајући актуелне статистичке податке, Шуковић ипак наводи да није реално да Србија има стопу незапослених од 12 одсто, уколико на бироу рада има 530.000 људи.
– Просто је немогуће да се за само неколико година стопа незапослености малтене преполовила, са око 23 одсто на 12 процената, па чак и да је на снази економски бум у земљи. То се нигде у свету није десило. То би онда значило да у Србији имамо тренутно око 4,5 милиона запослених, а статистика каже да их је око два милиона – истиче Данило Шуковић.
За реалнију статистику
Статистику о радној снази требало би боље урадити и ускладити са подацима о кретањима радне снаге да би била реалнија, истиче Данило Шуковић.
– Стопа незапослености зависи од миграције радне снаге, то јест одласка наших у иностранство чиме се одмах смањује број оних који на тржишту траже посао. Због тога се смањује и стопа незапослености, али то ипак не значи да ако је она нижа да је повећава број запослених – истиче Шуковић.
Аутор: Марија Бракочевић, Политика.рс
