Подсетимо се да је данас 106.годишница једног од најзначајнијих датума у нашој војној историографији, па и историји уопште.
На данашњи датум 15.12.1914. год. након једномесечних крвавих борби, победоносно је окончана КОЛУБАРСКА или СУВОБОРСКА БИТКА (дефанзивна у првој и офанзивна у другој фази). А битка на Колубари је по оцени страних и признатих стручњака КЛАСИЧНА БИТКА, и по идеји и по начину њеног извођења и коначно и по сјајно постигнутим резултатима. Она у суштини представља и врхунац свих наших напора и вештине командовања. У њој су, под најтежим приликама, које су ретке у ратној историји, и у неравноправној борби, до ногу потучене вишеструко надмоћније аустро-угарске снаге или тзв. „Балканска војска“ под командом генералисимуса или прецизније фелдцајгмајстора ПОЋОРЕКА, потпуно очишћена отаџбина од непријатељске војске и коначно решен рат у нашу корист, те прве ратне 1914.
Карта бојишта и офанзивних операција у Колубарској битци
Колубарска битка је широм целог света разнела и прославила име СРПСКЕ војске и прибавила јој дивљење и поштовање и пријатеља и непријатеља, а нама самима и нашим савезницима улила веру и наду у крајњу победу. При том велики и сјајни војнички успех у битци на Колубари није имао само локални значај за нас саме, већ је био и од општег значаја и повољно је одјекнуо и на целину светског ратишта и војним операцијама наших савезника. Свакако треба имати у виду, да је битка на Колубари (код нас) за савезнике на јужном савезничком фронту била исто што и битка на МАРНИ на западном фронту, која је спасила Француску, а са њом и све савезнике. Зато и говоримо да је битка на Колубари наша српска Марна јер је спасила Србију и Балкан.
Зато из свих горе наведених разлога, битка на Колубари је врло важна и врло интересантна за проучавање са гледишта војног, политичког и психолошког, како за официре, који ће у њој наћи веома интересантне и више него важне поуке за вођење и командовање трупама, али и за политичаре и државнике, па у крајњој линији и све оне које занима наша војна и историја уопште. ЗАТО СЕ КАО ТАКВА И ДАНАС ИЗУЧАВА НА СВИМ ЗНАЧАЈНИЈИМ ВОЈНИМ (КОПНЕНИМ) АКАДЕМИЈАМА СВЕТА.
А зашто се изучава на војним академијама?
Па када изоставим, као што сам на почетку рекао њен велики и немерљиви значај у политичком и психолошком смислу а базирамо се само на војни, он би био у следећем:
Прво:
ВЕЛИКИ СТЕПЕН ВЕШТИНЕ НАШЕГ КОМАНДОВАЊА УОПШТЕ, А ПРЕВАСХОДНО ВИШИХ КОМАНДИ.
ПЛАН битке био је потпуно правилан (а учили смо некада МОЛТКЕА и онај његов тзв.“Систем дер Аусхилфен“ или „систем испомагања“) и резултат је зреле и промишљене процене ситуације на терену. А треба издвојити два најкарактеристичнија или најмаркантнија момента:
ПОЧЕТНИ (прелазак из дефанзивних у офанзивна дејства) који резултира пробојем непријатељског фронта и гоњење главне непријатељеве оперативне групе (ВИ армија) и ЗАВРШНИ тзв. (БЕОГРАДСКА ОПЕРАЦИЈА).
Извођење овога плана било је брзо, енергично, тачно и прилагођено приликама на војишту и бојишту током КОЛУБАРСКЕ битке.
Друго:
НАШ МАНЕВАР ПО УНУТРАШЊИМ ОПЕРАЦИЈСКИМ ПРАВЦИМА, који је по својој природи уопште тешко изводљив. Изведен је неочекивано, брзо, тачно, правилно и потпуно.
Треће:
ПРОМЕНА ПРАВЦА ДЕЈСТВА ИИ (друге) и ИИИ (треће) АРМИЈЕ СА ЗАПАДА НА СМЕР ПРЕМА БЕОГРАДУ и њихову концентрацију у току битке и под борбом на ново бојиште за Београдску операцију. А она као таква захтевала је превасходно много смелости да се као таква предузме, а потом вештину и брзину да се успешно изведе.
Четврто:
У ИЗВОЂЕЊУ КОЛУБАРСКЕ БИТКЕ (офанзивно) У ЦЕЛИНИ примењене су СЛОЖЕНЕ ОПЕРАЦИЈЕ у дејствима I (прве) АРМИЈЕ И УЖИЧКЕ ВОЈСКЕ са једне, а БЕОГРАДСКА ОПЕРАЦИЈА са друге стране.
Пето:
ГОЊЕЊЕ НЕПРИЈАТЕЉА, извођено је без прекида и дању и ноћу (брзо и непрекидно) са таквом енергијом која свима може да послужи као пример.
Шесто:
ПСИХОЛОШКИ МОМЕНАТ. Када услед прекомерног напрезања и патњи клоне телесна снага једне војске, онда са њом опадне и јачина воље. А стање наше војске пред почетак КОЛУБАРСКЕ битке било је скоро катастрофално и у војничком и у националном смислу. Јер након нашег непрестаног повлачења од октобра са Дрине, нико не би могао ни помислити, да једна војска са опалим моралом, страховитим људским и материјалним губицима, оскудицом и у храни и муницији, а поготову скоро без артиљеријске муниције, а изнад свега сазнањем и личним увидом у страховита и нечувена зверства које чине непријатељски војници и официри над цивилним становништвом у освојеним областима – МОЖЕ МОМЕНТАЛНО ДА СЕ ПРИБЕРЕ, ЗАУСТАВИ ЕЛАН ПОБЕДОНОСНОГ НЕПРИЈАТЕЉА И СВОМ СИЛИНОМ И ЕНЕРГИЈОМ ИЗ ТАКВОГ СТАЊА И ДЕФАНЗИВЕ КРЕНЕ У ОФАНЗИВУ НА ЦЕЛОЈ ДУЖИНИ ФРОНТА И ИЗВОЈУЈЕ ЈЕДНУ ОД НАЈВЕЛИЧАНСТВЕНИЈИХ ПОБЕДА У ВЕЛИКОМ РАТУ.
Седмо:
ИЗВРШЕНА БРЗА ПОПУНА изнемогле и деморалисане наше војске регрутима, жандармима и на брзину обученим људством из јужне Србије.
Посебно значајна попуна у међувремену из Француске пристиглом у у војним заводима у Крагујевцу прерађеном артиљеријском муницијом. То је био један од кључних момената за повраћај пољуљаног и скоро
потпуно изгубљеног морала војске. Старешине поново задобијају изгубљени утицај и углед, а попуцале везе дисциплине враћају се у ред.
Осмо:
ЗАУСТАВЉЕНО ДАЉЕ ПОВЛАЧЕЊЕ НАШЕ ВОЈСКЕ И ДАЉЕ НАОРЕДОВАЊЕ НЕПРИЈАТЕЉА. Самим тим отклоњен је велики део кризе код наше војске и почео је да се повраћа морал војника.
Девето:
ПОСЛЕ СТАБИЛИЗАЦИЈЕ ВРХОВНА КОМАНДА ВРШИ ПОДРОБНО ПРОУЧАВАЊЕ СИТУАЦИЈЕ НА ВОЈИШТУ И БОЈИШТУ у циљу предузимања ОФАНЗИВЕ.
Десето:
ДОЛАЗАК КРАЉА ПЕТРА НА ФРОНТ ИИ (друге) армије у данима наше највеће моралне кризе, његови разговори са војницима у рововима и његово храбрење и подстицање на истрајност у борби, учинили су много на огромном подизању морала и самопоуздања код војника. То уливање наде и вере у лепше дане своје отаџбине, било је немерљиво корисно, а посебно за морал војске јер се та вест пронела као пожар од војника да војника на целој линији фронта.
Једанаесто:
ДОНЕТА ОДЛУКА ДА СЕ ОДМАХ ПРЕЂЕ У ОФАНЗИВУ И НЕПРИЈАТЕЉ НАПАДНЕ СВОМ СИЛИНОМ И ЕНЕРГИЈОМ.
Ово је други кључни моменат у отклањању моралне кризе код наше војске и који је по наш успех био можда и од кључне важности.
Трећи и завршни моменат у отклањању наше кризе био је:
УСПЕШАН ПОЧЕТАК И ДАЉЕ УСПЕШНО ИЗВОЂЕЊЕ ОФАНЗИВЕ НАШЕ ВОЈСКЕ, које је у почетку постепено а потом и потпуно отклонило нашу моралну кризу и повратило изгубљени морал и самопоуздање а на другој страни дефинитивно срушило морал и снагу непријатеља.
И НА КРАЈУ:
Рат код сваког народа открива све његове мане и слабости, али исто тако испољава и све његове врлине. Битка на Колубари открила је драгоцене моралне и интелектуалне изворе нашег народа и потврдила стару истину: ДА ЈЕ РАТ БОРБА МОРАЛНИХ ФАКТОРА А ПРЕ СВЕГА БОРБА ВОЉЕ, И ДА ЈАЧА ВОЉА И ИСТРАЈНОСТ УВЕК ПОБЕЂУЈУ.
Зато нека је заувек слава, част и незаборав нашим СЛАВНИМ ПРЕЦИМА – ДИВ ЈУНАЦИМА СА КОЛУБАРЕ и свих других знаних и незнаних бојишта и стратишта.
На крају, да би смо заокружили причу, односно целовитост подсећања на КОЛУБАРСКУ БИТКУ, желим да Вам предочим и званичне податке Врховне команде наше војске, о задобијемо ратном плену у КОЛУБАРСКОЈ БИТКИ.
Од почетка рата у августу и Церске битке, па до 16. новембра 1914. год. и почетка Колубарске битке, било је заробљено 243. официра и 13.691. војника.
Заплењено:
50. топова, 2. лафета, 105. кара, 15. митраљеза, 10.000 пушака,, 500. кола, 5. каса, 7.пољских кухиња и много другог материјала.
А у КОЛУБАРСКОЈ БИТКИ:
Заробљених 323.официра и 42.215 војника.
Заплењено:
43.ратне заставе (Српска војска није изгубила ни једну током целог I.Св.рата), 142.топа разних калибара, 29. лафета, 386. кара за топове, 71. митраљез, 60.000 пушака, 2. аероплана (авиона), 5. аутомобила, 37. великих санитетских кола нарочитог модела, 3.500 кола са муницијом, пионирским, санитетским и осталим потребама, 3. касе, 52. пољске пекаре, 45. кухиња, 184. самара за товарне коње и 4.000 коња. Наравно још пуно другог материјала и хране.
И на крају да резимирам.
УКУПНО ОД ПОЧЕТКА РАТА па до 15.децемра 1914.године, заробљено је:
566. официра и 55.906. војника.
Заплењено:
192. топа разних калибара, 31. лафет, 491.кара, 86. митраљеза, 70.000 пушака, 2. аероплана (авиона), 52. пољске кухиње… и огромна количина другог ратног и коморског материјала.
У тексту су коришћени материјали из књига:
I (први) део ДЕФАНЗИВНА БИТКА
II “ део ОФАНЗИВНА БИТКА на укупно 1799.страна (927 + 872) у издању
СРПСКЕ КРАЉЕВСКЕ АКАДЕМИЈЕ – БЕОГРАД из 1928.године, аутора генерала ЖИВКА Г.ПАВЛОВИЋА.
Иначе генерал Павловић је активни учесник и командант у балканским и Великом рату. Био је начелник оперативног одељења српске Врховне команде. Најближи је сарадник војвода Радомира Путника и Живојина Мишића (Начелника и зам.начелника Ђенерал штаба српске војске 1914.године). Руководио је повлачењем српске војске кроз Албанију. На Солунском фронту командовао је Шумадијском дивизијом. После рата на Војној академији предавао је војну тактику. Убраја се у најумније српске официре свих времена. Аутор је бројних војних студија. На предлог Јована Цвијића изабран је за редовног члана Српске краљевске академије 1921.године. Умро је 1938.године.
Пише: Хаџи Сретен Цветојевић, Цвеле, председник Општинске Организације Савеза удружења потомака ратника Србије 1912-1920. „Браћа Рибникар“ у Љубовији
