Де-доларизација света и економски рат између групе БРИКС и Сједињених Држава се настављају. Кина је тренутно у америчком фокусу и два узастопна колапса у три седмице на финансијским тржиштима у Кини су по многима све само не „случајност“. У том озрачју је све више оних који упозоравају да је Вашингтон увек када је у историји била угрожена хегемонија долара као светске валуте посезао за ратом. Је ли данас могућ такав сценарио или ће се битке и даље водити економским ратом, санкцијама, притисцима и манипулацијама на светским финансијским тржиштима?
BRICS Post јавља како ће Нова развојна БРИКС банка издати свој први кредит у априлу 2016. године, али не у доларима, него у јуанима, што су потврдили сви високи службеници банке. Како не би било забуне, иако се формално спомиње темељни капитал од 100 милијарди долара, који ће касније расти и до износа од неколико стотина милијарди, пословање банке ће се спроводити у националним валутама, а раније се као платежно средство спомињала и „валутна корпица“ којом би се заобишао амерички долар.
Први председник банке, Кундапур Ваман Каматх, рекао је у Шангају да ће Нова развојна банка уско сарађивати с Азијском инфраструктурном инвестиционом банком, кинеским финансијским пројектом којем се придружио већи број светских привредних сила.
Де-доларизација се наставља и реч је о неповратном процесу. У време када се Међународни монетарни фонд, самим тиме и Вашингтон, заједно с Берлином боре око Грчке, нове мултилатералне институције у свету крећу с кредитирањем у јуанима, закључује БРИКС Пост.
Коментаришући новонасталу ситуацију, бивши заменик директора ЦИА-е, Мајкл Морел, у интервјуу за CNN наводи историјске статистике и изјављује „како је 70% могућности да дође до рата између Кине и Америке“.
„Сваки пут кад је дошло до успона неке силе, у овом случају је то Кина, које су се сукобиле са већ консолидираном силом, у овом случају Сједињене Државе, у 70% случајева је резултат био рат“, рекао је Морел.
Новинар га је питао постоји ли опасност од рата између САД-а и Кине?
„Да, апсолутно. То није у нашем интересу. Не верујем ни да је у њиховом. Међутим, стварани ризик постоји“, закључује Мајкл Морел.
Његову су изјаву пренели малобројни медији и није имала одјека на светским тржиштима. Међутим, економски рат и догађања у Јужном кинеском мору су изгледа пуно озбиљнији од америчких провокација. Убрзо после објаве да ће Нова развојна БРИКС банка свој први кредит дати у јуанима, а не америчким доларима, берза у Шангају је „неочекивано потонула“.
Италијански финансијски портал Il Sole 24 Ore пише „како изненадни и неочекивани колапс берзе у Шангају долази након три седмице мира, периода у којем се у односу на најнижи историјски степен забележен 8. јула композитни индекс опоравио за 16%“.
У ствари, главна кинеска берза је забележила кратко раздобље високе волатилности „узроковане страхом од присутности балона на кинеском тржишту и због раширене праксе куповине дужничких вредносних папира“.
Брза интервенција од стране кинеских власти је умањила забринутост улагача, поготово оних у малопродаји, од присутности спекулативног финансијског балона на тржишту. Опоравак у протекле три седмице је последица активности у куповини од стране државних ентитета. На пример, фонд China Securities Financial Corp је масовно интервенисао у куповини на берзи у Шангају. Без обзира на све, страх од успоравања у „азијске локомотиве“ је и даље присутан.
Пишући о ранијем колапсу кинеских берзи од 7. јула, аналитичар Пепе Ескобар тврди да Кинези држе све под надзором и да су „велики слом“ кинеских берзи од пре три седмице власти у Пекингу у ствари искористиле и претвориле га у своју победу. Истина, интервенисале су с финансијском ињекцијом од 8 милијарди долара први пут и најављених 5,6 милијарди долара неколико дана касније. Све у јуанима, наравно.
Одговор на кинески колапс Пепе Ескобар назива „мајком свих корекција“ на кинеском тржишту деоница и када је изгорело 3 800 милијарди долара у папиру, уобичајени „стручњаци“ су још једном проговорили о предстојећем колапсу Кине. С друге стране је миљеник Запада, Хонг Конг, „изнова оживео своје захтеве за променом режима“.
Читава бука је трајала неколико дана, а онда ништа. Знаковито је да су амерички фондови – укључујући Фиделити и Голдмен Сакс – били међу првима који су изјавили да је олуја прошла и да треба окренути нову страницу. Голдмен Сакс је преко свог главног аналитичара у Кини, Кингера Лауа, предвидео да ће берза у Шангају у следећих 12 месеци порасти за 27%.
Дакле, то и није био никакав финанцијски балон. Барем не још. Пекинг има пуно инструмената да „подржи тржиште“. Према доктрини Денг Сјаопинга, „социјализам с кинеским карактеристикама неће презати од предузимања било којих мера потребних да се контролише ирационално надувавање тржишта“.
„Међународни монетарни фонд, обзиром на катастрофе које је капитализам узроковао широм света у развоју, да не спомињем последице азијске кризе 1997., никада није био поуздан извор. Но, у овом случају, главни економист ММФ-а, Оливие Бланшар, барем не заварава сам себе и нагласио је како догађаји на кинеским берзама неће утицати на основе привреде, а да је колапс споредна ствар“, пише Ескобар.
Кинеским берзама доминирају мали улагачи који чине отприлике 5-6% становништва у Кини и они су неизлечиви коцкари. Дакле, мањи део народа од укупно 1,6 милијарди људи воли да се коцка на тржишту деоница. Управо ови појединачни „улагачи“ чине 80% од промета у Шангају и Шенжену.
Истина, ови инвеститори ће након ударца бити опрезнији и кинеска потрошња се може успорити. Но, финансијски ће „патити“ заправо не више од 30 милиона кинеских породица, од којих су већина припадници горње средње класе и врло богати. Кинеска централна банка је почетном ињекцијом од 8,2 милијарде долара спасила тржишта од колапса. Могло би бити и других интервенција, али су ови појединачни улагачи зато научили лекцију.
Пекинг је потрошио огроман политички и економски капитал да од Шангаја направи финансијски центар признат у целом свету. Укратко Шангај је нови партијски Хонг Конг и кључни део овог плана је да јуан постане глобална резервна валута. Међутим, само је економски успех инструмент који може подржати пројект кинеског председника Си Ђинпинга и реализовати спровођење пројекта „Кинеског сна“.
Увек треба имати на уму да је „Кинески сан“ Си Ђинпинга краткорочни пројект и усмерен је на одређени датум и то 2021. годину и стогодишњицу оснивања Комунистичке партије Кине .
Си очекује да ће до тада од Кине направити „умерено просперитетно друштво“.
За тих 30 милиона породица које се држе идеје да је „постати богат нешто славно“, што је још једна изрека Денг Сјаопинга, све је у најбољем реду. Али за Пекинг је важнија моћ коју добија због бриге о просечним Кинеза.
На пример, у 2014. је у градовима отворено 13,2 радних места више него у 2013. То су све нове врсте послова, што је довело да се број тих радних места повећао за 45,9% у односу на претходну годину. Потрошња и услуге у укупном БДП-у непрестано расту.
Просечни тренд, заборављен у хаосу хистерије на берзама, јесте да кинески економски модел полако, али сигурно иде ка умеренијем и одрживом расту.
Последње, али не најмање важно, Кина је у другом тромјесечју 2015. године забележила привредни раст од 7%, остављајући уобичајене пророке апокалипсе широм отворених уста.
Напад убојитих шпекуланата
Пекинг зна да дужи пад на тржишту може негативно утицати на корпоративне финансије, што би узроковало пустош и економске шокове, а могло би чак бити угрожено и политичко вођство земље.
Након одређеног оклевања вођства о томе како „спасити“ тржиште, премијер Ли Кећијанг, који има докторат из економије, окупио је Државни савети и покренуо цео строј да исправи штету.
Међутим, Ма Гуосијанг, политички економиста са Универзитета финансија и економије Шангају каже „како је влада само наизглед интервенисала у финансијском и социјалном смислу, док је све у ствари сам врх санте леда дугорочног програма реформи тржишта и стварања свог сопственог тржишта капитала“.
Краткорочно, интервенција државе на тржишту је била потребна и због предстојеће годишње конференције партије на одмаралишту Беидајсеу у близини Пекинга.
„Није ни чудо да су подаци у „мајци свих корекција“, која је у ствари била замка, одјекнули широм света. У заседи су били шпекуланти с Вол Стрита, Пентагон прети због острва у Јужном кинеском мору, а Кина се такође кажњава и због стратешког савеза са Русијом. Нема ту никаквих теорија завере, што су ми потврдили и неки чланови великих америчких компанија са јаком присутношћу на кинеском тржишту“, наставља Пепе Ескобар.
Они су као преседан извукли 1987. годину и послужили се истом тактиком. Наиме, Вашингтон је манипулисао тржиштем у подручју готовинског поравњања у Њу Јорку 1987. године и дословно увежбавао његов колапс, што је могло уништити цело америчко тржиште. На крају је интервенисао ФЕД и тако присилио шпекуланте да преиспитају своје ставове.
Дакле, Пекинг је интервенцијом спашавања делом свог тржишта учинио врло добар потез. Ствар је у томе да су у коцкарници неолибералног капитализма сва тржишта изманипулисана.
Кина узвраћа ударац
Упркос аларму којег је упутила Организација за економску сарадњу и развој, велике светске компаније и институционални инвеститори поседују не мање од 57 000 милијарди долара, што је 120% БДП-а свих индустријализованих земаља заједно. Нико од њих не улаже у производњу, него само у шпекулативне активности.
Зашто? Зато што, барем на Западу, нема посла, потражња стагнира или пропада, не постоји подстицај јавних инвестиција, нити има великих инфраструктурних пројеката. То није случај у Азији, посебно не у Кини.
Седам година после „Великог светског неолибералног праска“ 2008. године реална улагања у индустријализованом Северу су мања за 17% него пре кризе, а инострана улагања у производњу су досегла дно. У међувремену је експлодирала неједнакост и током кризе се још више продубио јаз између 10% најбогатијег и 10% најсиромашнијег дела становништва.
Укратко, имамо приходе изван сваке контроле који и даље производе балоне, који на крају узрокују колапс. Пекинг је са својом интервенцијом одлучио окончати ту праксу.
Тиме је такође послао јасну поруку шпекулантима и манипулаторима тржишта, што може значити и прву „службену“ поруку Вашингтону, иако америчко Министарство финансија негира било какву умешаност, да и не размишља о припреми напада на кинеска финансијска тржишта. Знаковито је и да је кинеска Комисија за контролу и безбедност о томе отворила и службену истрагу и правно ће гонити шпекуланте у купопродаји краткорочних обвезница, како преноси Financial Times.
Ако су амерички предузетници у праву и да су шпекуланти са Вол Стрита били ти који су покренули напад, крајњи циљ је био уништити или барем на почетак вратити кинеске напоре унутар евроазијских интеграција.
Кина кроз Нови пут свиле, АИИБ и доминантну улогу у Новој развојној БРИКС банци има највећу улогу у финансијама, инфраструктури и развојним пројектима који у потпуности заобилазе тренутни хегемонијски свет.
Дакле, овим је Пекинг добио прву рунду. Хоће ли бити друге, видеће се следећи пут у „мајци свих корекција“, 17. јула пише Пепе Ескобар.
Сада треба видети је ли друга рунда већ у току, може ли Кина издржати „неочекивано потонуће“ берзе у Шангају само дан после објаве да ће БРИКС банка свој први кредит дати у јуанима.
Одлука Централне банке Кине је била идентична оној од пре три седмице и данас је на финансијским тржиштима интервенисала с додатних 50 милијарди јуана (8,05 милијарди долара), преноси Ројтерс.
Ово је највећа финансијска ињекција на тржишту од 7. јула и власти у Пекингу су, након јучерашњег пада берзе у Шангају чији је индекс пао за 8,5 посто капитала, одлучиле ићи даље истим путем.
Нема сумње да је реч о отвореном рату на финансијским тржиштима на којима Вол Стрит жели да порази Пекинг, чак и на штету америчких предузетника који послују у Кини. Једнако као што је покренут процес де-доларизације, којега Кина ни по коју цену не намерава зауставити, финансијска елита на Западу се исто тако неће помирити са постојећим стањем ствари и учиниће све да „азијског дива“ баци на колена.
Одговор Кине је и грозничава продаја америчких државних обвезница. Народна банка Кине је у петак открила да су њене девизне резерве пале за додатних 17,3 милијарде долара и сада износе 3,6 трилиона.
Euroclear, компанија са седиштем у Белгији кроз коју Кина спроводи своје финансијске операције у иностранству, потврђује да је Кина агресивно продала око 107 милијарди долара из својих фондова, од чега су већина обвезнице америчког Министарства финансија, преноси портал Action Forex.
Продаја америчких вредносних хартија од стране Кине се наставља четврти узастопни квартал, а америчка банка ЏиПи Морган тврди да излаз акумулираног капитала у последњих пет квартала досеже око 520 милијарди долара.
Овај интернет-портал каже да Кина наставља са „грозничавом“ продајом америчких трезорских обвезница, што може бити знак да слаби ликвидност тржишта америчких обвезница.
Кина је почела да продаје америчке обвезнице у децембру 2013. године и тада се, према службеним статистикама, решила готово 48 милијарди долара. Пре тога је стручњак банке БНП Парибас, Арон Кохли, рекао да „ако се Кина ослободи трезорских обвезница, то би могла бити обесхрабрујућа вест за тржиште америчких вредносних хартија“.
Тренутно се рат води берзанским индексима и манипулисањем на финансијским тржиштима, те санкцијама и притисцима против Русије, али не треба заборавити на „упозорење“ бившег заменика директора ЦИА-е, Мајкла Морела, да су консолидиране силе као што је Америка у 70% случајева у историји на успон друге силе одговориле ратом.
Може ли до њега заиста доћи? Аналитичарка Мишел Бран и економиста Рéми Херера за CounterPunch су изјавили да може, јер су Сједињене Државе у очувању равнотеже глобалног монетарног система који се темељи на долару увек посезале за тим решењем.
Амерички финансијски и војни систем црпе снагу из тог система и заштита долара је главни разлог зашто се САД упуштају у сукобе, тврде аналитичари. Група БРИКС је 2008. године и настала због тежње за ослобођењем земаља од хегемоније долара. Нова развојна БРИКС банка би хипотетички могла створити валуту која би била конкурент долару, што би резултирало „катастрофалним последицама за америчку привреду“, кажу Бран и Херера и додају да би механизми које предлаже БРИКС у будућности „хладни врло лако могли претворити у врући рат“.
приређивач: Васељенска ТВ
