Главни конкурент пројекта “Јужни ток”, гасовод “Набуко” неће се градити, одлучио енергетски гигант “Бритиш петролеум”. То повећава важност гасовода “Јужни ток”, сматрају стручњаци.
Британски енергетски гигант “Бритиш петролеум” отказао је учешће у градњи гасовода “Набуко” јер није исплатив, чиме је овај пројекат дефинитивно пропао. Планирани гасовод требало је да смањи зависност Европе од гаса из Русије, отварањем линије за доставу тог енергента из централне Азије и са Блиског истока.
Британска компанија више не разматра опцију да путем гасовода “Набуко” транспортује гас од гасног поља “Шах Дениз” у Азербејџану, изјавио је шеф сектора за нафтне прерађевине у БП Иан Кон, а пренео Ројтерс.
Налазиште “Шах Дениз” требало је да буде главни извор снабдевања гасом за “Набуко”, а из њега би годишње одлазило око 16 милијарди кубних метара гаса кроз 4.000 километара дуг гасовод, укупног капацитета од 30 милијарди кубних метара годишње.
Аустријска нафтна компанија ОМВ, која руководи пројектом “Набуко”, надала се да ће обезбедити пун капацитет гасовода привлачењем снабдевача из Туркменистана, Ирака, а можда чак и Ирана. БП међутим, сматра да гасовод који би неодређени временски период био полупразан није економски одржив.
Брисел је лобирао код држава ЕУ да подрже “Набуко”, за чију је изградњу потребно преко 12 милијарди долара, али на крају ниједна земља није била спремна да приложи довољно новца.
Европска комисија одбила је да прихвати пораз, наводећи да је изградња комплетног гасовода и даље на столу, упркос негирању БП.
Кон је поручио да БП и азербејџанска нафтна компанија “Сокар” сада разматрају изградњу мањег гасовода у оквиру првобитног “Набуко” плана, названог ” Набуко-вест”, заједно са немачком комапнијом РВЕ и мађарском групацијом МОЛ.
Нови гасовод био би три пута краћи од првобитно планираног, а протезао би се од турско-бугарске границе до Аустрије.
Првобитини пројекат “Набуко” предвиђао је изградњу гасовода дугог 3.900 километара, који би повезао земље централне Азије са Аустријом преко територије Турске, Бугарске, Румуније и Мађарске. Рок за почетак изградње и пуштање у рад тог гасовода су више пута одлагани.
Бугарски парламент је у среду подржао градњу “Набука”, али та подршка, очигледно није била довољна за британског енергетског гиганта.
Шанса за “Јужни ток”
Отказивање изградње гасовода “Набуко”, додатно ће се позитивно одразити на почетак изградње “Јужног тока”, чија реализација никад није ни довођена у питање, оцењују стручњаци за енергетику.
Србија је у потпуности посвећена релизација пројекта гасовода “Јужни ток”, који из Русије треба да допрема гас до земаља југоисточне Европе, кажу у Министарству инфраструктуре и енергетике Србије, у коме не желе да коментаришу отказивање пројекта “Набуко”, јер како истичу, тај гасовод није ни био планиран да пролази кроз Србију.
“Јужни ток” је трансевропски пројекат у коме треба да учествује неколико најмоћнијих европских држава и очекујемо да деонице тог гасовода почне да се гради кроз Србију крајем ове године, истичу у српском министарству енергетике.
Осим значајних прихода од транзитних такси које ће Србије имати на основу тог пројекта, наша земља ће обезбедити довољне количине гаса за потребе грађана и индустрије, а тај гасовод ће омогућити и изградњу неколико нових гасних електрана у Србији, додају у министарству.
Реализација гасовода “Набуко” је отказана због неекономичности тог пројекта, јер не постоје довољне количине гаса за тај гасовод, изјавио је данас Танјугу уредник ЕнергопорталаДраган Недељковић.
Руси су још раније, како је истакао, закупили на неколико деценија гасна поља у бившим совјетским републикама међу којима су Туркменистан, Азербејџан.
Идејни творци “Јужног тока” су од почетка били сигурни да ће тај гасовод бити изградјен, јер и поред “Северног тока” којим се преко Балтичког мора допрема руски гас у северну и западну Европу, постоји додатна потреба за још једним гасоводом “Јужни ток” који ће остатак Европе снабдевати потребним количинама гаса, додао је Недељковић.
Он је додао да је оправданост и исплативост тог пројекта још већа ако се има у виду новонастала ситуација која се тиче престанка и смањења производње енергије из нуклеарних електрана, због чега постоје потребе за додатаним количинама енергије.
За изградњу гасовода “Набуко” који су многи сматрали конкурентским пројектом гасоводу “Јужни ток” лобирао је Брисел код држава ЕУ да подрже “Набуко”.
За изградњу “Набука” процењено је да је потребно више од 12 милијарди долара, али на крају ниједна земља није била спремна да приложи довољно новца.
Европска унија је због гасне кризе пре три године, проценила да јој је потребно да се овим енергентом снабдева из више извора, с обзиром на честе тензије између Русије и Украјине, преко чије територије руски гас долази до европског тржишта.
Изградња више гасовода, требало би, према оценама Брисела да повећа енергетску безбедности Европске уније и земаља чланица, као и да спречи поремећаје на тржишту које прекид у снабдевању гасом може да проузрокује.
Европска унија већину својих потреба за гасом покрива из увоза, а највише овог енергента, око 36 одсто увози се из Русије. Процене стручњака говоре да ће после изградње “Јужног тока” и “Северног тока” удео руског гаса у увозу Европске уније повећати на 60 одсто, до 2030. године.
РТС
