У Србији се не рађа довољно деце ни за просту репродукцију. Број старијих од 65 биће трипут већи, а оних од 80 ће се утростручити. Намерних абортуса дупло више од порођаја
ДЕМОГРАФСКА слика у Србији делује прилично суморно, и без наде да се у будућности поправи! Ниво рађања је за чак 32 одсто мањи од потреба просте репродукције становништва, а просечна стопа пала је испод европске.
– Још током осамдесетих забележен је тренд благог пораста броја жена које нису родиле ниједно дете у оптималном добу између 20 и 35 година. Током деведесетих, он је интензивиран – каже Мирјана Рашић, директор Института друштвених наука.
Скоро 75 одсто девојака између 20 и 24 године нема децу. Нема их ни близу 44 одсто оних између 25 и 29 година, као ни 21,8 одсто између 30 и 34. Истовремено, у централној Србији број намерних абортуса двоструко је већи од броја живорођене деце, а у Војводини за половину. Око 90 одсто жена које намерно прекидају трудноћу старо је између 20 и 40 година. Више од 90 одсто их је удато, а готово 80 одсто већ има једно или двоје деце. Скоро четвртина укупног броја жена у централној Србији и петина у Војводини имала је четири или више намерних абортуса!
Стопа прекида трудноће у нашој земљи међу највишима је у Европи, говоре последња истраживања Института друштвених наука и Института за здравствену заштиту мајке и детета “Др Вукан Чупић”.
СРБИЈА НА ЗАЧЕЉУ ПОСЛЕ Србије, најнижи ниво рађања имају земље које је тешко погодила рецесија: Португалија, Грчка и Италија (30 одсто испод потреба просте замене генерација), док највиши имају Ирска, Француска и земље северне Европе (10 одсто испод просте репродукције).
На све ово треба додати и да је удео старог становништва у нашој укупној популацији већи од 17 одсто, да је 2010. била 19. година заредом откако се бележи негативан природни прираштај и да данас спадамо у демографски најстарије нације у Европи, с просечном старошћу становништва од 40 година.
Да би се зауставио овај тренд, 2008. је усвојена национална Стратегија подстицања рађања. Она, међутим, до данас није заживела.
– Стратегија је и даље због недостатка пара замрзнута. Мере су погађале циљ, али само за једну од њих – једнократну исплату родитељског додатка за свако дете – било је потребно од четири до осам милијарди динара – каже Предраг Петровић из Министарства рада и социјалне политике.
Он додаје да ће “одмрзавањем” Стратегије морати да се позабави нова влада, јер, у супротном, Србија ни за две деценије неће моћи да заустави 50-годишњи пад наталитета. Да бисмо се вратили на нулу и да би свака нова генерација имала макар исти број људи колико и постојећа, потребно је да свака жена роди најмање два детета!
Уз све то, процене Центра за демографска истраживања говоре да ће се очекивано трајање живота у 21. веку продужавати.
– Сада нам је очекивано трајање живота за жене 77 година, а за мушкарце 71. До краја века жене ће сигурно прећи 80, а мушкарци 75 – каже Иван Маринковић из Центра.
Тако ће се број старијих од 65 година повећати за трећину, а број старијих од 80 година ће се утростручити. Почетак друге половине овог века Србија ће дочекати као прилично стара нација, а старији од 65 надмашиће популацију млађу од 15.
Новости
