НА југу Јадрана, тачно на линији морског разграничења између Хрватске и Црне Горе, налази се богато налазиште нафте, које и хрватској и црногорској страни у будућности обезбеђује милијарде долара.

Већ новинска вест изазвала је велики интерес обе стране, али и жељу да се не ствара наелектрисана атмосфера како решити вруће питање власништва над нафтом на југу Јадрана, у тренутку када Хрватска улази у ЕУ, а Црна Гора преговара за будуће чланство. Једно је само сигурно, а то је да и Хрватска и Црна Гора желе паре од нафте, али и жуде за решењем како уопште покренути истраживања и експлоатацију црног злата на локацији „Јужни Јадран 3“.

У Хрватској се, у строгој тајности, већ месецима израђују планови који ће бити понуђени црногорској страни. Засада се зна само да хрватски предлог иде у правцу заједничких истраживања и експлоатације, али по којем кључу тек треба да се види. Досадашња истраживања су, наиме, показала да је део залиха одмах испод могућих бушотина, али већи део је у подручју територијалних вода. Хрватска страна је и те како свесна осетљивости целе проблематике, али и стања економија двеју земаља, па ће настојати да подстакне експлоатацију и пре него што се трајно реши гранични спор.
ЈОШ ВИШЕ “ЦРНОГ ЗЛАТА“ НА загребачком Рударско-геолошком нафтном факултету су нам рекли да су последња озбиљнија истраживања показала да је на локацији „Јужни Јадран 3“ реч ипак о већим налазиштима него што се пре педесетак година сматрало. Нема сумње да би у овим условима, када је цена нафте око сто долара, комерцијална експлоатација била оправдана.

Да је подручје Превлаке на југу Јадрана богато резервама нафте зна се одавно, јер су Американци прва озбиљнија истраживања почели још 1970. године. Компанија „Шеврон“ је наставила истраживања и десет година касније, али је тада цена нафте била ниска и оцењено је да комерцијална експлоатација не би била оправдана. У међувремену се у истраживање укључила и енглеска компанија „Стар петролиум“, а како је и цена нафте драстично повећана, заклјучено је да су налазишта довољно велика да се исплати бушење и вађење нафте.

Нити је, међутим, било пара, нити су околности деведесетих година то допуштале. Сада се стање променило, али још није сасвим јасно о коликим резервама је реч. Како ни Хрватска ни Црна Гора немају новца за тако велике радове, очито ће странци и у том будућем великом послу играти кључну улогу, а неке мрвице добиће и две државе које већ годинама не успевају да нађу решење за границу на мору.

Хрватска и Црна Гора имале су успоне и падове у утврђивању границе, на копну је то некако решено, али је на мору остало привремено решење. Хрвати и данас тврде да би оваквим решењем много изгубили, јер црта разграничења по мишљењу стручњака из Хрватске иде у корист Црне Горе. Црногорци имају своје виђење и биће сигурно потребно још много дипломатије да се дође до коначног решења.

Милијарде под морем могле би овог пута да буду ипак јачи аргумент за истраживање подморја јужног Јадрана од граничног спора, а времена је све мање. И у нафтном бизнису није данас сасвим лако наћи озбиљног и јаког партнера који ће имати довољно пара за истраживања, јер пут до нафте је скуп и дуг.