Београд – Сваки грађанин Србије дугује банкама по 909 евра или нешто више од две просечне плате. Према подацима Кредитног бироа, укупни дугови за све врсте зајмова премашују 741 милијарду динара или око шест милијарди евра.
Грађани су највише узели стамбених и готовинских кредита, а најмање потрошачких и кредитних картица. Становништво Европске уније је 16 пута задуженије од нас, али су и њихове просечне плате далеко веће од наших.
Да су наши грађани и превише задужени у односу на примања говори и податак да већ месецима стагнира задуженост, а да се једино рефинанцирају готовинске позајмице, да би се дошло до кеша.
Становништво је до сада узело од банака 234 милијарде динара готовинских кредита, што је у односу на крај прошле године повећање од 14 милијарди динара, а пораст стамбених позајмица је само две милијарде динара и износи 376,8 милијарди динара.
Иако су каматне стопе на кредите за куповину станова веома ниске и крећу се већ од 2,76 одсто, готово да их нико и не узима, јер су већ задужени или се плаше да не остану без посла. Док се пре избијања финансијске кризе месечно одобравало и по неколико хиљада стамбених кредита, сада је тај број сведен на 400-500 ових зајмова.
Управо грађани који имају стамбене кредите највише су и задужени. Уколико зарађују око 40.000 динара, 70 одсто издвајају сваког месеца за дажбине банкама. Тако, ако имају стамбени кредит од 50.000 евра, морају да одвоје најмање 27.000 динара.
Уз то већина користи и дозвољени минус, што је месечни трошак од око 1.200 динара. Ако су узели и кредитну картицу, морају најмање месечно да одвоје од 2.500 до 3.000 динара. Када се све ово сабере, нису далеко од дужниког ропства. Лакше им је само ако још један члан породице ради или имају пензионера.
Управо због овако велике задужености, грађани имају и кашњење са враћањем узетих кредита. Тако је, према подацима Народне банке Србије, ниво кредита који не могу да се врате достигао 88,3 милијарде динара или нешто више од 11 одсто од укупно одобрених зајмова. Грађани највише нису могли да врате потрошачке зајмове, кредитне картице и дозвољени минус. Са отплатом стамбених кредита каснило је 9,5 одсто корисника.
Грађани који користе стамбене позајмице највише и страхују да их неће вратити, јер ако закасне са ратом 90 дана, могу и да остану без крова над главом. Та претња се увећава уколико буде донет и пропис који би банкама дозволио да фондовима продају кредите које не могу да наплате.
Томе треба додати и закон који би регулисао грађанско банкротство, када би практично презадужени добили старатеља. Све то утиче на свест грађана да се све мање задужују, чак и ако у овом тренутку за то имају простора у платама.
Становништво се за последњих десет година дупло више задужило по глави становника, али већина плата није пратили тај раст. Тако смо 2006. године дуговали по 401 евро по становнику, 2008. године 689, 2011. године 807 евра. Свих наредних година раст задуживања се кретао много спорије, да бисмо дошли до садашњих 909 евра.
Скок „швајцарца“
Због изласка Велике Британије из Европске уније, све валуте су забележиле скок. Оно што би могло да забрињавава наше грађане који су задужени у швајцарским францима је јачање ове монете.
Тако је јуче ујутру швајцарски франак вредео 116 динара или за око 2,5 динара више него у петак.
Иначе, ова валута јача још од краја маја када је вредела 111 динара. Садашњи ниво од 116 динара практично је повећао месечну рату за пет динара. Уколико је некоме рата била 400 франака или 44.400 динара, у понедељак ће бити 46.400 динара или за 2.000 динара више.
Без учешћа
Да би привукле клијенте, неке банке нуде и стамбене кредите без учешћа и без осигурања код Националне корпорације. Такође су камате веома ниске, али и поред свих попуста, интересената нема много.
Такође се ретко ко и одлучи и за рефинансирање ових зајмова, иако су камате знатно ниже него у периоду када су се задуживали пре пет, шест или осам година, јер су пратећи трошкови ипак скупи за наш џеп.
С. Моравчевић, Новости
