Гас за домаћинства у Србији скупљи је од јуче за девет одсто, па кубик код „Србијагаса” сада кошта 35,11 без ПДВ-а, односно цена је виша за око два и по динара. Претходно поскупљење било је пре пет година. Како ствари сада стоје Србије би требало током предстојеће зиме да има довољно руског гаса што у складишту „Банатски двор”, тако и у складиштима у Мађарској, али редовно снабдевање би требало да буде и гасоводом „Турски ток”, упркос томе што Бугарска тврди да се овим путем неће снабдевати руским гасом.
Новина је што би према најавама министарке енергетике Зоране Михајловић наша земља већ од септембра наредне године могла да смањи увоз руског гаса за 30 до 40 одсто, јер би почела да увози азербејџански гас који би стизао гасоводом Ниш–Димитровград. У плану је да до Србије стигне и природни течни гас ЛНГ терминалом из Александрополиса.
Да ли је ово само још једно у низу бројних обећања како је руски гас лако замењив, будући да смо много пута до сада чули како ћемо добијати и амерички гас и ЛНГ с Крка? Међутим кад год је требало да се договоре количине баш за Србију није било. Из Министарства енергетике за „Политику” одговарају да су два министарства – рударства и енергетике Србије и Министарство енергетике Азербејџана потписали споразум о сарадњи две државе у области енергетике, као и проширење сарадње.
– Да би се природни гас испоручио мора постојати инфраструктура и сама чињеница да се после дуго одлагања почело са изградњом интерконекције Србија–Бугарска омогућиће да се природни гас допреми од гасовода ТАП који је наставак „Јужног гасног коридора” који полази од Азербејџана. На ТАП гасовод биће повезан и ЛНГ терминал у Александрополису у Грчкој који као и интерконекција Србија–Бугарска треба да буде завршен 2023 године – објашњавају из Министарства енергетике.
Упитани да ли постоји опипљив доказ и за испоруке течног природног гаса будући да се много пута чуло да би Србија могла да га добија са Крка, па ни од тога није било ништа, из ресорног министарства одговарају да је „Србијагас” у процедури и да ће имати закупљене капацитете у ЛНГ терминалу у Александрополису чиме ће се обезбедити снабдевање и из овог правца.
У овом министарству такође тврде да постоје довољне количине природног гаса из правца Каспијског региона не само за наше тржиште него и за регион. Најбитније је обезбедити енергетску сигурност снабдевања Србије овим енергентом и на томе се ради како у будућности не бисмо зависили само од једног добављача и једног правца допремања.
Упитани колико би нашу земљу коштао тај гас, наглашавају да изградња гасне интерконекције између Србије и Бугарске по динамици са обе стране треба да буде завршена до краја септембра 2023 године. Од тог момента биће могуће допремати природни гас из овог правца. Цена је предмет комерцијалних преговора и од њих ће зависити услови под којима је могуће набављати природни гас из овог правца.
Овај гасовод је, иначе, део шире иницијативе Европске уније – „Јужног гасног коридора” – чији је циљ смањење зависности Европе о руског гаса. Главни извор снабдевања било би гасно поље Шах Дениз које се налази у Каспијском мору на територији која припада Азербејџану.
Председник скупштине Удружења за гас Србије Војислав Вулетић остаје при својим тврдњама да овог гаса у плановима за Србију нема јер су све расположиве количине резервисане за гасовод ТАП који преко Грчке и Турске води у Италију. Гаса из Азерјбеџана може да буде само ако и када се буде отворило ново гасно поље.
