Најава резолуције о Сребреници – подстицај нестабилности и терору

Најава Велике Британије да, са „партнерима“ у Савету безбедности Уједињених нација, ради на усаглашавању резолуције поводом 20. годишњице злочина у Сребреници не може да буде изненађујућа. Као ни образложење.

„Надамо се да ће се њом одати почаст жртвама геноцида у Сребреници и свима онима који су патили на свим странама у рату, те да ће охрабрити даље кораке ка помирењу и бољој будућности за Босну и Херцеговину“, кажу Британци.[i]

Премијерка Републике Српске, Жељка Цвијановић, је продорно и концизно окарактерисала овај најновији британски испад:

„Ја сам сигурна да су све интервенције у функцији дестабилизације и удаљавања нас једних од других и сви они који су предлагачи морају да виде какве ће то прилике имати у држави на коју се односи“.

Виде, и баш зато то и раде. То су ваљда ти „вечити британски интереси“, у чијем циљу је начело divide et impera увек било на врху листе.

Још је 2003. 19. септембра 2003. вашингтонска Међународна асоцијација за стратешке студије (International Strategic Studies Association – ISSA) издала специјални извештај под насловом: “Контроверза око Сребренице постаје све више политизована, изазивајући све веће етничке поделе и појачавајући притисак на мировне снаге”.[ii] Извештај је издат поводом отварања Меморијалног центра у Поточарима, око чега је направљена велика медијска помпа, највише због доласка тадашњег америчког председника Била Клинтона, који је свечано отворио Меморијални центар. Председник ISSA, Грегори Коупли је тада у извештају оценио да би, „према обавештајним подацима из исламистичких извора, меморијал требало да постане место ходочашћа и годишњег окупљања за радикалне исламисте у Европи“.

Етничке поделе, контроверзе, повод за додатну радикализацију екстремиста… То је сврха западне злоупотребе Сребренице, и то првенствено стоји у позадини британске иницијативе, из које се можда неће изродити резолуција СБ УН, али ће се свакако поново узбудити духови и потпалити страсти. И више од тога, како су још тад процењивали стручњаци ISSA и њихови, углавном амерички и британски пандани:

„Једнострана интервенционистичка политика је омогућила да се снаге Ал Каиде и радикалних исламиста које подржава иранска клерикална влада (у међувремену је постало јасно да опасност много мање долази од Ирана, а много више од салафиста, вехабија и сродних екстремиста које су, попут Ал Каиде, израсли испод кишобрана првенствено америчких и британских служби – прим. аут.) укорене током босанског рата, што је замутило будућност региона… „Меморијализација“ лажних бројки на споменику је, чини се, заправо усмерена ка подстицању регионалних етничких мржњи и неповерења, ради кажњавања само једне групе жртава босанског грађанског рата“.

Сам споменик у Поточарима је, према извештају ISSA, „саграђен уз помоћ средстава америчке амбасаде у вредности од милион долара, на захтев Високог представника Педи Ешдауна. Међутим, бивши новинар Би-би-си-ја, Џонатан Рупер, који истражује догађаје у Сребреници од 1995, каже да је регион био гробље и за Србе и за муслимане, и да споменик надуваном броју жртава једне стране ‘не служи ни истини ни циљу помирења’“.

Све што је речено тад, 2003. године у Вашингтону, може да се каже и сада.

Према томе, може се с пуном одговорношћу рећи да сви који учествују у овоме, од Британаца и њихових „партнера“ у СБ УН, америчког амбасадора Кирбија, али и локалних „корисних идиота“ попут „Жена у црном“, Дубравке Стојановић,[iii] Грађанских иницијатива[iv] – не само да не доприносе помирењу којег су им уста толико пуна, већ да подстичу најгору врсту верског екстремизма, који од Балкана већ прави врло опасну базу за даље ширење. Стварају плодно тле за исламисте који би их, онако успутно, појели за ручак, ако их претходно не би продали за паклу цигарета, под условом да уопште могу да нађу купце за њих.[v]

Коупли је 2003. из Вашингтона ствар видео сасвим јасно:

„Заменик Високог представника (Американац) Доналд Хејс, приморао је Владу Републике Српске да изда саопштење којим је прихватила верзију сребреничких догађаја коју пропагирају радикални исламисти, упркос чињеници да Канцеларија Високог представника нема никаквих истражних капацитета за прављење валидних процена о овоме… Амбасадор Хејс и шеф ОХР-а Педи Ешдаун су исфорсирали изјаву Републике Српске само да би отварање „места ходочашћа“ – којем треба да присуствије Клинтон – оправдало политику Клинтонове администрације која је подржавала радикалне исламисте“.

Клинтонова улога у свему овоме је посебна прича. Бивши шеф полиције у Сребреници, Хакија Мехољић, више пута је у разним медијима, цитирао речи Алије Изетбеговића упућене делегацији из Сребренице, којој је он предлагао замену територија:

„Знате, мени је Клинтон нудио у априлу ’93. године да четничке снаге уђу у Сребреницу, изврше покољ пет хиљада муслимана и тад ће бити војна интервенција“.[vi]

Или, по речима Ибрана Мустафића, једног од оснивача СДА из Сребренице, и аутора књиге “Планирани хаос” у којој је, попут Мехољића, изнео низ оптужби на рачун тадашњег муслиманског руководства да је злочин у Сребреници био договорен између тадашњег врха СДА и САД: „Сребреница је апсолутно договорни геноцид између међународне заједнице и Алије Изетбеговића, односно између Изетбеговића и тадашњег предсједника САД Била Клинтона. Зато је за мене много већи злочин од оног почињеног јула 1995. године био тренутак када је у Меморијални центар закорачио Бил Клинтон. То је био тренутак када се злочинац вратио на мјесто злочина“.[vii]

Просто је невероватно како се олако манипулише Сребреницом, уз помоћ лажних, непоткрепљених цифри, без и трунке поштовања према истинским жртвама, које су, у овој циничној „игри бројки“ (Рупер) само средство за постизање најприземнијих циљева. За енглеске и америчке владајуће кругове је јасно – они су ти који воде ову најновију циничну империјалну игру. Али, за домаће саучеснике у овом здруженом злочиначком подухвату, нема никаквог оправдања, и историја ће их забележити црним словима – како „Женама у црном“ и њиховим „партнерима“ уосталом, и доликује.

Осим напора да се коначно утврди права истина о Сребреници – а нема никаквих доказа да је тамо убијено „7000-8000“ муслиманских заробљеника – такође треба, поименично, прозвати све оне који су здушно помагали или помажу у пропагирању лажи или дезинформација, и који систематски подстичу међуетничку мржњу, радикализам, тероризам, нови рат – све оно против чега се, наводно, залажу.

Нека коначна реч, за овај пут, буде Мустафићева, чија се храброст свакако мора поштовати:

„Сребреница је одавно предмет манипулација, а главни манипулатор је (председник Комисије за тражење несталих Федерације БиХ) Амор Машовић који је планирао да на жртвама Сребренице живи наредних 500 година. Међутим, ту су и многи други из Изетбеговићевог окружења који су још од лета 1992. године кренули у спровођење пројекта по коме је једино битно да се прикаже што више бошњачких жртава“.[viii]

[i]http://www.rts.rs/page/stories/ci/story/1/%D0%9F%D0%BE%D0%BB%D0%B8%D1%82%D0%B8%D0%BA%D0%B0/1944221/%D0%A0%D0%B5%D0%B7%D0%BE%D0%BB%D1%83%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B0+%D0%BE+%D0%A1%D1%80%D0%B5%D0%B1%D1%80%D0%B5%D0%BD%D0%B8%D1%86%D0%B8%2C+%D0%BF%D0%BE%D1%80%D1%83%D0%BA%D0%B0+%D0%BC%D0%B8%D1%80%D0%B0+%D0%B8%D0%BB%D0%B8+%D0%BF%D1%80%D0%BE%D0%B4%D1%83%D0%B1%D1%99%D0%B8%D0%B2%D0%B0%D1%9A%D0%B5+%D0%BF%D0%BE%D0%B4%D0%B5%D0%BB%D0%B0%3F.html

[ii] http://128.121.186.47/ISSA/reports/Balkan/Sep1903.htm

[iii] http://pescanik.net/post-genocidno-drustvo/

[iv] http://www.b92.net/video/vesti.php?yyyy=2015&mm=06&dd=09&nav_id=1002557

[v] http://www.nezavisne.com/novosti/svijet/UN-Dzihadisti-prodaju-zene-za-kutiju-cigareta-309279.html

[vi] http://www.novinar.de/2007/03/24/podsecamo-5000-muslimanskih-glava-za-vojnu-intervenciju.html

[vii] http://www.politika.rs/rubrike/region/Mustafic-Vise-od-500-Bosnjaka-u-Srebrenici-ubili-Bosnjaci.sr.html

[viii] Исто.

Александар ПАВИЋ, Фонд Стратешке Културе