„Градња јефтиних станова у Нишу и Врању почиње на пролеће“, најавио је председник Србије Александар Вучић још 2017. године говорећи о становима које ће држава правити за припаднике служби безбедности и продавати за око 500 евра по квадрату.
Годину дана касније председник и премијерка Ана Брнабић опет су најавили прву фазу односно изградњу око 8.000 станова од којих ће 5.203 стана бити готова до 2020. године.
У јануару 2019. године потпредседница Владе и министарка грађевинарства Зорана Михајловић је обећала да ће 12 месеци након полагања камена темељца на две локације, 186 јефтиних станова у четири зграде у Врању и 190 станова у две зграде у Нишу бити предате новим власницима.
Kаменови темељци су положени 8. фебруара 2019. године, али недавно је Михајловић још мало померила рок, па је рекла да ће кључеви станова прве зграде бити предати у марту.
У Министарству грађевине истичу да све тече по плану.
„Изградња станова у оквиру 1 А фазе започета је у периоду фебруар-август 2019. Радови започети у оквиру 1 А фазе теку у складу са динамиком, уговорени рокови за завршетак радова на овим пројектима још нису истекли, а у случају непоштовања уговореног рока од стране извођача, предвиђена је могућност наплате пенала.
Први станови који би требало да буду завршени из овог пројекта су станови у Врању, а додела кључева очекује се у марту 2020. године“, наводи се у писаном одговору Министарства.
Тренутно се у оквиру пројекта станоградње за припаднике снага безбедности граде зграде у шест градова и то је 1.530 станова у оквиру 1 А фазе.
Ту спада 190 станова у Нишу, 186 станова у Врању, 200 станова у Kраљеву, 216 станова у Kрагујевцу, 548 станова у Новом Саду и 190 станова у Сремској Митровици.
Осим тога започета је градња и 438 станова у Новом Саду у оквиру 1 Б фазе. Изградња око 8.000 станова у првој фази требало би да кошта око 274 милиона евра.
Горан Родић из Грађевинске коморе објашњава да могу бити два разлога за кашњење.
„Ако касне, или држава није на време обезбедила услове, дала пројекте и урадила експропријацију или су криви извођачи. Али и те зграде, које иначе нису неки инжењерски подухват, то је конфекција у грађевинарству, опет раде неки странци. Те зграде у Врању праве Турци. Ми смо мислили да ће станоградњом бити запослена домаћа оператива“, напомиње Родић.
Високоградња иначе доста значи за ангажовање остатка привреде, јер се набављају подови, керамика, грађевинска хемија, столарија, али према речима Родића, када граде странци, онда они гурају своје.
„Већина њих дође да узме профит, а остави неке гаранције које не могу ни да покрију евентуалну штету. Kо ће одржавати те зграде? Шта ако нешто треба поправљати у гарантном року кад они оду?“, пита се Родић.
Он указује посебно на недостатак занатлија у грађевини због чега њихове дневнице скачу, а онда се то одражава и на цену квадрата. Рецимо, фирме данас плаћају возаче возила са пумпама за бетон око 2.000 евра, а рецимо дневница мајстора керамичара је и до 100 евра.
„У Београду за тих 500 евра о којима причају, могу да се ураде груби радови. А локација и прикључци коштају бар још 600 евра. То ћемо ми да платимо. Има још неколико великих домаћих фирми које могу да обезбеде довољно људи за те грађевинске пројекте и ангажовањем наших фирми може се добити квалитет и добра цена“, тврди Родић.
Прича о државној станоградњи почела је још 2013. године, а и она је рециклирала обећања која је давао још Милутин Мркоњић као министар инфраструктуре 2010. године. Иначе се та идеја појављивала редовно пред разноразне изборе. Економисти Саши Ђоговићу то личи на маркетиншке приче и обећања која се стално дају, па заборављају, па опет рециклирају.
„Дају се нека обећања, планови који ће наводно бити завршени у неким двогодишњим, трогодишњим роковима. Време пролази, то се заборавља, а онда се појављују те исте идеје као нове. Нема одговорности за јавно изговорене речи, а суштина је у маркетингу и обраћању бирачима који су мора се признати прилично лаковерни“, напомиње Ђоговић уз коментар да су нам управо зато неопходни стални подсетници.
Пише: М. Обрадовић, Данас.рс
servija je prava i jedina zemja dembelija, ovladana bosanskim balijama, gurbetima i muratovim unukom begom vukodlakom; zajasili pa nikako da sjasu, uzese i otese sve sto nadjose a nama ostavise da lajemo i na megdan izazivamo.
jebe se njima, supak meraklijama, mozes psovati, zloreciti i pretiti kako umes i kolko kurazi imas, ostavice te na miru samo ako im dozvolis krasti i otimati, kako im i babo i pogana matera radise a ovi od ali baba naucise; mozes ih i guziti ako imas cim platiti, kod nji lepa rec ni zurle ne pomazu, vec para il malj.
a umeju, pasji sinovi, ko seherezada price pricati i rajske vrtove obecavati, a sebi u londonu kuce kupovati, samo da vreme prolazi i njihova vlast se odrzi.
kad gledas pasce agarensko, ni nasradin hodza mu ravan nije;
prica se po singidunumu da se jednom popo na perdu cuprije, ko hoce bajagi skociti u nabujalu savu, a u stvari merak mu je bio iskusiti i naljutiti carsiju, on ovako narod iskusavase kad o poklanjanju delova carevine odlucivase, narod ne da, on u zinat oce.
skupila se sva gospoda carsijska, golje i gurbeti da gledaju i uzivaju, a balija viknu; ocu li skociti?
da, supak efendija, skoci, povika uglas carsija.
a ima l’ ko protiv?
carsija cuti a efendija zinu; ama ja sam protiv, pa sidje sa cuprije na veliko razocarenje svetine i publike, koja se ljuta razidje.
eto takav ti je.
kazu babe da je ispod mosta imao cetres mornara na brodu ,,Srbija,, spremnih na spasavanje ako ga neki junak gurne, al jok takav se ne nadje i ako bi ministar mogao postati, a on vlada i danas ako se nije predoziro il na glogov kolac u nocnoj setnji naletio.
a ima jos jedna o stedljivom bosancu vukodlaku; kupio efendija hanumi papuce sa djonom od papira, a ona zakuka kukavica ko no grobarka munira, sta to kupi glavo manita?, neboj se hanuma, dao bog noge na zemlku nespustas, nosices to sto godina.
eto sad znate da ce imati i mnogo naslednika.
tefter sa imenima naces malo nize.
Neka nam je dragi Bog u pomoci.
Ништа необично.
Прошле године је 15.6.19. обећао у зајећару да ће ту почети градњу фабрике за месец дана(значи:15.7.19.)
Где је почетак радова, где је фабрика?
Обећање, лудом радовање.
Идите Зајечарци па гласајте опет за њега.