Пензионери са најнижим примањима, а њих је више од 20 одсто, готово да неће осетити благодет нове повишице од око 5,4 одсто, јер ће најављена поскупљења „појести“ износ од око 500 динара на колико могу да рачунају ако су им садашња примања мања од 15.000.
Неће много боље да прође ни половина од укупно 1,7 милиона пензионера који примају мање од 25.000 динара, јер ће се процењених мало више од 1.000 динара повећања, делимично истопити пред налетом увећаних рачуна.
Уз то, раст пензија очекује се од јануара, док су увећане цене кренуле већ од прошлог месеца.
Ништа боље од пензионера неће проћи ни запослени, поготову они са најнижим примањима, јер је вредност минималне потрошачке корпе знатно изнад износа минималне зараде коју у Србији прима 350.000 запослених или више од 13 одсто од укупног броја пријављених радника. То што се „минималац“ пење на 30.000 неће много да ублажи стање јер и сада трошкови премашују плате.
– Имамо тип власти која не жели да се обавеже и учини одговорном, него је све поклон. И тај минималац који је утврђен, није приказан као резултат борбе синдиката и притисак јавности, него као испуњено обећање које је Вучић изнад свих процедура дао још пролетос. Али, ми смо пре тога, код прошлогодишњег усаглашавања, имали обећање да ће минималац у наредне две године стићи минималну корпу, а сада немамо ни то, више се не помиње – каже за Данас Зоран Стојиљковић, председник УГС „Независност“.
Он додаје да бар до избора најављена поскупљења неће битно утицати на повећање трошкова живота јер верује да ће се наставити политика задржавања инфлације и цене колико-толико држати под контролом.
Ипак, оно што је већ реалност, стиже преко обрачуна за струју, која од 1. децембра поскупљује за 3,9 одсто. То, међутим, није износ за колико ће бити увећан рачун, јер на основну цену треба додати порез и акцизу, па ће, према рачуници Центра за потрошаче Форум из Ниша, у коначном збиру енергија бити скупља за 7,5 процента.
Kако се просечан рачун креће од 2.500 до 3.500 динара, са новим ценама износиће од 180 до 260 динара више, плус још 30 динара за колико је (са 225 на 255) повећан издатак за јавни сервис. Због тако формиране цене представник Форума у Савету за заштиту потрошача – крајњих купаца електричне енергије при ЕПС-у, Јован Јовановић поднео је оставку јер то јавно предузеће није испоштовало законску обавезу према којој је од тог саветодавног тела требало да тражи мишљење пре него што је предложена нова цена.
– Практично ће држава помоћ од 5.000 динара колико је исплатила пензионерима, узети назад кроз поскупљења, а при том ће још да тврде како подижу стандард грађана. Kада је струја у питању, позивају се на то да је цена код најнижа у Европи, што није тачно. Манипулише се тарифним системом који је тако формиран да дискриминише мале потрошаче – каже Јовановић за Данас.
Осим струје и ТВ претплате, становнике престонице чекају додатни трошкови јер је систем обједињене наплате комуналних услуга, „Инфостан“, већ од овог месеца увео нову ставку у обрачун – 130,68 динара која ће се плаћати београдском Водоводу на име „погонске спремности система“, шта год то значило.
Очекује се и да ће градске власти ускоро да одобре нове цене испоручене воде, јер је захтев за то већ поднет. Такође, од наредног месеца је скупљи и одвоз смећа који је са 5,13 динара по квадрату поскупео на 5,64 или око 25 динара више за просечан стан од 50 квадрата.
Спин бригада
– Наш председник је шеф „спин бригаде“ која објави резултате али не каже и другу страну. Пример је када падне незапосленост на испод десет одсто а не каже се да ћемо са овом стопом рађања и миграције решити проблем незапослености и без интервенције и без страних инвеститора који се доводе уз субвенције, ослобађање разних обавеза и обећање да ће плате бити минималац плус 20 одсто – каже Зоран Стојиљковић.
Пише: М. Н. Стевановић, Данас.рс
Ово је позната метода трошења времена и ресурса. Избацивање новца из хеликоптера или хеликоптерски новац је израз Милтона Фридмана и представља једну од новијих стратегија за поспешивање инфлације уз следствено повећање економије. Сматра се за неконвенционално средство монетарне политике, са врло малим, готово никаквим шансама за успех.
ЖИВОТ У СРБИЈИ НИЈЕ ЈЕФТИН, НЕ СТИЖЕ ПРОСЕЧНА ПЛАТА
Трошкови становања нису тако мали како их приказују из Владе Србије. За стан од 60 м2 у основи у Бору, сведени месечни трошкови на исти еквивалент, потрошња струје је већа за 133,38 динара, а остали трошкови становања (грејање, топла вода, вода и отпадна вода, одржавање, чишћење и управник зграде) су већи за 982,72 динара. Месечни трошкови становања и струје су већи за 1.116,10 динара или 9,50% у односу на период од пре поскупљења. Према томе, да са милостињом пензионерима од 5000 динара у могда плате годишња повећања трошкова, како стајало 4200 динара, не носи воду.