Најгора од свих власти која је Србијом управљала

Протесте чији је окидач било насиље над политичким неистомишљеницима у Србији подржавам као мајка, жена, доктор правних наука, универзитетски професор и најзад и као члан Председништва Српског покрета Двери.

Али разлози за протесте су много дубљи. Страх је разлог због кога је Србија устала. Ова, најгора од свих власти која је Србијом управљала, годинама је користила страх као своју стратегију, а помоћу њега је успела да зароби институције, да укине принцип поделе власти, да од Србије начини земљу гладних, земљу ропског рада и дужничког ропства. Она је потписала издајничке Бриселске споразуме, друштво увела у владавину најгорих и најнеморалнијих, а свој модел и перцепцију политике као блатњавог ринга наметнула читавом друштву, стварајући на тај начин монопол над бављењем политиком. Политика се представља као табу, резервисана је за подлаце у коме пристојан свет нема шта да тражи, а не као обавеза свакога ко воли своју земљу. Постали смо претполитичко друштво поданика. Овај режим је само до врхунца довео дуготрајни процес заробљавања државе која је стављена у лудачку кошуљу партократије, у којој су странке заробиле медије, омогућио да избори постану фарса, отворена крађа и манипулација и да то доведе до потпуног урушавања образовања, здравства , правосуђа, што за последицу има масовни егзодус Срба из Србије…. Према подацима, 20 одсто грађана Србије, и што је још поразније – 34 одсто младих, жели да оде из Србије јер је изгубило наду у боље. Сви ови елементи указују на страховладу као срце таме сваке диктатуре и аутократије.

Подржавам протесте јер су у Србији јавно проскрибовани сви који другачије мисле, провлаче се кроз медијско блато и у „фабрикама лажи“ се производе у непријатеље нације, пошто је партија на власти себе и свог Вођу изједначила са државом. Режим СНС је Србију претворио у аутократски и диктаторски систем са елементима фашизма.

Србија је троструко окупирана земља. Споља је окупирана издишућим предаторским неолибералним колонијализмом, док је изнутра окупирана партократском „хоботницом“. И са треће стране, окупирано је Kосово и Метохија, док председник Вучић, водећи тајне преговоре и предлажући разграничења, крши своја уставна овлашћења. Председник државе отворено крши Устав, схизофрено преузима на себе улогу председника Владе, министра полиције, инспектора, тужиоца и судије у сталном је конфликту интереса своје партије и свих грађана Србије. Сваки дан нам говори да смо ми Срби мали народ. И због тога протестујем. Може ли бити мали народ са толиком жртвом, милиона Срба уграђених у слободу ове и овакве Европе? Овај је народ велики, а мали су само они који би да га унизе, понизе и пробају да га униште.

Тамара Миленковић Kерковић, редовна професорка Економског факултета у Нишу

Данас.рс