Некако тихо и без много пажње у Србији, пренешена је информација из светских медија да је суд у Оукленду, у Kалифорнији, донео пресуду којом је “Монсанту” наложено да једном брачном пару оболелом од рака крви (Нехочкинов лимфом ) исплати надокнаду од 55 милиона долара, као и казну у износу од преко 2 милијарде долара. Ово је трећа по реду пресуда у САД-у која се доводи у везу са утицајем глифосата, широко распрострањеног хербицида, који се у Америци продаје под називом “Роундуп”. У изјави адвоката оболелог брачног пара који је годинама користио глифосат стоји:
“Монсанто никада није имао никакав интерес да утврди да ли је Роундуп безбедан. Уместо да инвестирају у науку и истраживање, они су инвестирали милионе у нападању науке која им је угрозила пословне планове”.
Сматра се да ово неће бити последња пресуда против “Монсанта” који је у власништву немачког концерна “Бајер”.
Има тумачења коју ову пресуду стављају у исти контекст као и пресуду америчког суда против Фолксвагена, односно вид притиска на немачке компаније у циљу промене става Немачке на изградњу Северног тока 2, с обзиром да су прве озбиљније пресуде у САД-у на штету Монсанта почеле да се доносе тек пошто га је немачки Баyер купио током прошле године и то за износ од 62 милијарде долара.
Било би разумљиво то што је већем делу медија и јавности у фокусу низ других, локалних, националних и глобалних тема из области политике, економије или естраде, да овде није реч о пресуди против произвођача хербицида који је најпродаванији и у Србији. Истовремено, један локални интернет портал, попут нашег, посвећује простор једном судском епилогу у далеком Оукленду и последицама употребе једног хербицида, из простог разлога што већина специјализованих емисија и портала о пољопривреди ћути о овој теми, деллимично и због чињенице да су произвођачи овог хербицида често и спонзори њихових медијских садржаја.
Литар овог препарата, који пољопривредници углавном знају као “тотал” (али се јавља и под другим називима), у пољопривредним апотекама у Србији, може се купити по цени од око 500 до 600 динара, у зависности од произвођача. Оваква количина довољна је за третман од 8 до 50 ари површине, у зависности од типа корова на који треба да делује.
Глифосат је најпродаванији хербицид широм света. То је неселективни хербицид који убија сву вегетацију тако што онемогућава биљке да из земљишта усвајају одређене протеине који су им неопходни за раст.
Амерички информациони центар за пестициде тврди да су бројне студије широм света, као и комисије Светске здравствене организације утврдиле да глифосати не показују канцерогени ефекат чак и при високим дозама употребљеним на лабораторијским животињама, али остаје отворено питање дугорочног ефекта, с обзиром да је употреба овог хербицида почела 1974. године. Иста агенција тврди да глифосати могу остати у земљишту до 6 месеци, до када их разложе бактерије у земљишту.
Ипак, у марту 2015. године, Међународна агенција за истраживање рака, која функционише у саставу Светске здравствене организације, сврстала је глифосат у групу “Ц2” као “вероватно канцероген за људе”.
Неколико спроведених научних истраживања упозоравају да излагање овом типу хербицида може узроковати оштећење ДНK у ћелијама и последично изазвати рак код људи. Истраживање Верене Kолер са Института за проучавање рака при Бечком Универзитету, утврдило је овакав ефекат глифосата приликом примене прскањем и то у концентрацијама које су и до 450 пута мање од оних које се користе у пољопривреди, што указује да удисање овог хербицида може имати веома опасан ефекат по људе који су изложени глифосатима.
Нема села у Србији где глифосат није доспео. Од пољопривредних површина, преко шума, до сеоских окућница и јавних површина. Kористи се масовно у воћарству, виноградарству, за уништавање растиња на стрништима, каналима, ратарству, али и у запуштеним двориштима где власници често, у жељи да избегну кошење, прибегавају употреби овог широко доступног хербицида.
Размере употребе овог хербицида илуструје и податак да ће 3.200 км српских пруга односно појас ширине неколико метара око њих, бити третиран истим тим глифосатом. „Инфраструктура железнице Србије“ а.д. је 25. априла почела овогодишњу акцију сузбијања вегетације дуж пруга у Србији, употребом тзв. хемијског воза, али је због падавина привремено обустављена. У телефонском разговору са Владетом Дамњановићем, директором сектора за грађевинске послове ове компаније, речено нам је да хемијски воз поседује техничке карактеристике које омогућавају селективну примену хербицида, односно само дуж оних делова пруге где камере воза утврде присуство вегетације, чиме је, по његовим речима, значајно смањена количина хербицида која се троши у поређењу са претходним годинама. У саопштењу Инфраструктура железнице Србије а.д. наведено је да „супстанце којима ће се уклањати растиње дуж пруга нису опасне по здравље људи“, али и то да је
„На простору од по десет метара са сваке стране колосека забрањена испаша стоке и коришћење осушене траве са овог простора за њену исхрану, а упозоравају се и пчелари да током хемијског третирања вегетације дуж пруге заштите своје кошнице, које се налазе у овој зони“.
Очекује се да хемијски воз са глифосатом поново крене српским пругама, чим се стабилизују временски услови.
Нажалост, за државу у којој се још увек не знају тачне последице НАТО бомбардовања осиромашеним уранијумом и ослобођеног пиралена и продуката насталих уништавањем петрохемисјке индустрије; за медије који становништву сервирају таблоидне информације и риалити програме; за друштво које није свесно неконтролисане употребе свакојаких пестицида у пољопривреди и адитива у прехрамбеној индустрији – глифосат и није актуелна тема…
Док год неког од нас лично не дотакне!
