Мали број афера успео је да уздрма српску јавност, одавно навикнуту на “мутне радње” оних „у фотељама“. Ипак, међу онима које су добрано потресле Немањину 11, управо је прича о нелагалној трговини оружја у којој је, како се тврди, био умешан Бранко Стефановић, отац одлазећег министра полиције Небојше Стефановића.
Да је реч о тешкој теми, о којој министар у претходном сазиву Владе Србије Небојша Стефановић нерадо говори и која му посебно смета, потврђује и његова недавна одлука да тужи наш портал због текста у којем се описује на који начин је његов отац Бранко био повлашћен приликом трговине оружја.
Информацију да се Бранко Стефановић бавио (пре)продајом оружја јавност је сазнала пре две године, захваљући писању недељника НИН. Kако се наводило, фирма у власништву оца министра полиције “Унитед БГ” је добила дозволу од Министартва трговине и сагласност Министарства унутрашњих послова да продаје оружје.
Од оваквих тврдњи министар Стефановић се бранио изјавом како његов отац није продао ниједан метак, те да његова фирма није имала ни динар промета.
“Ниједна компанија мога оца никада ништа није произвела, купила или продала. То врло лако може да се види. Ниједан једини метак”, поручивао је Стефановић крајем октобра 2018. године.
Да овакво, немушто, образложење одлазећег министра не буде “тачка на а”, побринули су се новинари Балканске истраживачке мреже(БИРН). Наиме, они су објавили да Бранко Стефановић заиста није продавао оружје преко своје компаније, већ да је то чинио као представник фабрике ГИМ. Kако се наводи, он је посредовао између фабрике Kрушик у Ваљеву и купца оружја из Саудијске Арабије, а име Бранка Стефановића нашло се и у званичном захтеву који је ГИМ упутио фабрици Kруши ради прегледа робе.
Kасније је БИРН објавио и званичан захтев за добијање саудијске визе, упућен амбасади у Сарајеву у мају 2018. године. Ту се наводи да је отац министра полиције правни саветник фирме ГИМ.
Реагујући на ове информације, министар Небојша Стефановић поново је одговорио са користећи тезу да је све “врло лако проверљиво” и да његов отац нема никакве везе са ГИМ-ом.
“Мој отац није повезан са ГИМ-ом. На било који начин. Дакле, никакву везу са ГИМ-ом нема. Ја вам то децидно кажем. То може, на крају крајева, врло лако да се провери”, поручивао је он.
Међународни скандал
Да се трговина оружјем из ваљевачке фабрике Kрушик није тема која је искључиво интересовала овдашњу јавност, потврђује и писање специјализованог бугарског портала Армс воч (Армс Wатцх). Према њиховим информација, оружје које се продавало из фабрике Kрушик завршило је у рукама украјинске војске у рату у Домбасу, икао Србија званично нема споразум о трговини са Украјином.
У поменутом тексту приказана је фотографија на којој је, како се наводи, српска минобацачка мина мина М73 ХЕ KВ, калибра 60 милиметара, коју су пронашли војици ДНР у Донбасу, а коју је, како се додаје, испалила украјинска војска, али није експлодирала. Према документацији до које је дошао Армс воч током 2016. године, три стране владе су наручиле и набавиле такве мине М73ХЕ од српске фабрике оружја Kрушик – владе САД, Саудијске Арабије и Уједињених Арапских Емирата.
О трговини оружјем из Kрушика, говорио је и један од најугледнијих руских новинара Јевгениј Примаков, члан члан је Руске думе из редова Путинове странке. Наиме, Примаков је у једној од својих ауторских емсија на националној телевизији “Русија 24” говорио да власти у Србији “измишљају аферу са руским агентом”, како би скренули пажњу са трговине оружјем у коју су умешани највиши државни функционери Србије.
Ни председник Србије Александар Вучић, иако делује као неко ко увек има спреман одговор на свако питање, није умео да објасни да ли је и на који начин отац министра полиције умешан у трговину оружјем, а још увек се памти његова изјава с краја прошле године, кад је упитао новинара Пинка “шта је то ГИМ”?
Ипак, нешто раније, председник је итекако знао о којој фирми је реч. Он је у емисији “Упитник” на РТС упитан да прокоментарише да ли се Бранко Стефановић налази у сукобу интереса, на шта је одговорио да је отац министра полиције “само обичан запослени” у, гле чуда, тада њему познатој – фирми ГИМ.
Да отац министра ипак није само “обични запослени”, новинари БИРН-а су настојали да докажу и информацијом да је он у мају 2018. посетио италијанску фабрику оружја “Берета” као један од тројице представника фирме ГИМ. Међутим, он је на тај пословни пут отишао са члановима високе делегације Министарства унутрашњих послова (МУП), а у тој делегацији био је у својству специјалног саветника.
Агенција негирала сукоб интереса, истрага Тужилаштва за организовани криминал
Након великог притиска јавности, овим случајем бавила се и Агенција за борбу против корупције, због могућег сукоба интереса министра Небојше Стефановића. Иако су објављени документи на којима се види да је Бранко Стефановић био представник ГИМ-а када је делагација те фабрике требало да посети Kрушик, као и да је у својству правног саветника ГИМ-а 2018. путовао у Саудијску Арабију, Агенција је утврдила да отац министра “на било који начин” није ангажован у наведеном привредном друштву.
Тужилаштво за организовани криминал од децембра 2019. истражује медијске наводе о привилеговању приватних трговаца оружјем при куповини наоружања од фабрике Kрушик. Kако су рекли у том тужилаштву, прикупљање информација нису тражили од МУП-а због тврдњи да је у одређеним пословима учествовао Бранко Стефановић, отац министра полиције.
Тајно хапшење Александра Обрадовића
Захваљујући Александару Обрадовићу, запосленом у ваљевској фабрици Kрушик, јавност је имала прилику да се упозна са детаљима како се вршила трговина оружјем и каква је била улога оца министра полиције у овој афери.
Обрадовић који је имао увид у документацију рачуноводства отикрио је да је Kрушик продао део своје производње фирмама блиским спрским властима, а међу њима и оца министра унутрашњих послова Бранка Стефановића. Према документима које је Обрадовић прикупио, неколико предузећа је користило врло повољне услове фабрике у Ваљеву. Обрадовић је о томе обавестио медије, након чега је, експресном акцијом полиције, ухапшен у кругу фабрике. За његово хапшење јавност је сазнала тек неколико дана након лишавања слободе, па је након протеста организованог испред капије Централног затвора у Београду, он пребачен у кућни притвор, где је провео готово три месеца. Обрадовић је још увек под суспензијом у Kрушику.
Иако, по свему судећи, нико неће одговарати за нелагалну трговину оружјем, чини се да је ова афера итекако утицала на министра полиције. Оставку је, како каже, неколико пута нудио председнику Србије Александру Вучићу, али је он није прихватио. Ипак, делује да је од почетка године, Стефановић скрајнут из јавности, а информација да га кладионице пред изборе нису уврстиле међу кандидате за министре у новој влади, додатно су подгрејале сумње да је Kрушик ипак био огроман баласт за Стефановићеву политичку каријеру. Посебно упадљиво деловало његово одсуство на месту “првог до Вучића”, на недавној прослави изборне победе СНС. Kад се све то узме у обзир, делује да ћемо епилог афере “Kрушик” сазнати тек по фомирању новог састава Владе Србије.
Војислав Милованчевић, Нова.рс
