Највеће тајне Микија Ракића

Шест месеци после смрти свемоћног шефа кабинета Бориса Тадића Микија Ракића његови најближи сарадници присећају се речи Коштуничиног шефа кабинета Александра Никитовића који их је на састанку 2007. упозорио да пажљиво уђу у рат против организованог криминала. Јер, имају велике изгледе да не победе… Како је текао тај рат, ко је срушио договор о превременим изборима 2011. по коме би Вучић постао први човек Београда, а Ђилас Владе…

Прошле суботе у Алеји заслужних грађана у кругу породице дат је шестомесечни помен Миодрагу Микију Ракићу. Није било камера, новинара, разних политичара који су настали уз његову помоћ. Али, да је могао да се пита сам Мики Ракић вероватно би све тако и изгледало. Оно што не би било да је жив јесте да се шиканирају припадници његовог тима који је повео битку против црногорске мафије у Београду и кокаинског нарко картела. Сигурно не би дозволио да Снежана Маловић остане без обезбеђења, лако је са тридесет година ушла у борбу против криминала, или да његова десна рука и накадашњи шеф БИА Саша Вукадиновић постане – незапослено лице. Но, тако то бива кад неко добије битку, а изгуби рат.

Многи Микијеви људи се данас зато присећају речи шефа кабинета Војислава Коштунице Александра Никитовића који је на првом састанку 2007, када је кренула прича о објављивању рата организованом криминалу, рекао да је то опасно, и да је питање како ће да се заврши. Но, сврха овог текста није да се бави последицама, већ да забележи неке непознате ствари о човеку који је вукао многе конце из сенке, који се на врх државе попео са само 27 година, и отишао пре четрдесетог роденђана. Наша идеја јесте да вам пренесемо неколико ствари које су нам испричали најближи Ракићеви пријатељи, алл и сам Мики Ракић.

Да кренемо редом: Мики Ракић је био најважнији човек у држави од доласка Тадића на власт до његовог пада 2012. године. Када га је 2004. увео са собом у кабинет, било је то изненађење за многе, јер је имао само 27 година. Тадић је, ипак, у њему видео сјајног оперативца, човека који има велику моћ ,,расуте пажње”, како га описују неки њему најближи људи. И човека који, наравно, има таленат за безбедносне ствари. Мики улази у тај свет још из министарства одбране где хвата прве контакте са безбедносним апаратом, али после 2007. године када ДС улази први пут у Владу постаје први човек Бориса Тадића за безбедносна питања. Тада долази и до фамозног сусрета Тадића и Коштунице, на којем Тадић и Ракић износе план борбе против организованог криминала.

Сви увелико знају за име Дарка Шарића, иако се у медијима касније тврдило другаћије. Али, Коштуница оклева због референдума у Црној Гори, те овога, те онога. На крају, Александар Никитовић, његов шеф кабинета износи чувену процену: „Да ли они дилују дрогу у Србији? Не. Да ли они троше новац у Србији? Да. Да ли можемо да их похватамо на отвореним морима? Тешко. Зашто онда да улазимо у то…” Упућени кажу да је ово био камен спотицања због којег се Коштуница и Тадић више никад нису спојили, али после победе 2008. године и преузимања комплетне власти у Србији (сада са СПС-ом), једна од првих одлука Тадића јесте да се удари на црногорски клан Дарка Шарића, у склопу велике борбе против организованог криминала, као и да се у што краћем року оконча сарадња са Хашким трибуналом. 

Шеф БИА Раде Булатовић у дану када напушта агенцију, доноси одлуку да се расформира тајни тим од неколико оперативаца задужених за Хаг. Али га тог дана телефоном зове Мики Ракић. И каже му: ” Види, у суботу у ће неко бити ухапшен. Потруди се да то не будеш ти”

Први задатак БИА зато је био хватање преосталих „хашких бегунаца”. Коштуничин директор БИА Раде Булатовић у дану када напушта агенцију, доноси одлуку да се расформира тајни тим од неколико оперативаца задужених за Хаг. Али, то наравно првог дана на послу сазнаје нови директор Саша Вукадиновић. Он обавештава Микија Ракића, а онда се десио телефонски разговор, о којем је неколико људи сведочило и у специјалном документарцу о сарадњи с Хашким трибуналом који је направио Славиша Лекић.

КАРАЏИЋ ЈЕ НАПРАВИО ГРЕШКУ У КОНТАКТУ С БРАТОМ ЛУКОМ. ЈЕДНОМ ОПОЗИЦИОНОМ ЛИДЕРУ ЧАК ЈЕ СЛАО И ГОВОРЕ. БИА ЈЕ ИМАЛА СВЕ, АЛИ КОШТУНИЦА НИЈЕ ДОЗВОЉАВАО ХАПШЕЊЕ

Мики је позвао Радета и рекао му: „Види, у суботу ће неко бити ухапшен. Потруди се да то не будеш ти”. Мрежа је откривена. Сви детаљи око скривања Радована Караџића који се користио лажним идентитетом и личном картом Драгана Дабића одједном су доступни нашим оперативцима. Тадић је сазнао и да је Коштуница све знао више од шест месеци, тако да њихово међусобно поверење више никад није успостављено. Караџић је направио грешку у контакту с братом Луком. Једном опозиционом лидеру чак је слао и говоре. БИА је имала све, али Коштуница није дозвољавао хапшење. Тако је три дана по ступању на ду-жност Саша Вукадиновић решио једну од највећих мистерија у Србији. Уследило је хапшење и Ратка Младића, кога је неко време крила војска, да би на крају, када је успео да се извуче након што му је полиција куцала на врата у једном стану на Новом Београду, почео да се крије код рођака. Тотално герилски. На крају је сарадња с Хагом окончана хапшењем Хаџића.

Сарадња са Хагом решена је у рекордном року. Уследио је удар на црногорски картел. Од раније су информације о њима имали Британци и почела је заједничка операција са њиховом агенцијом SOCA. У полицији је био задужен УБПОК. Кренуло се у акцију којом је у Србији руководио Мики Ракић. Почела су праћења на отвореним морима, разговора у Србији. Ширила се мрежа у коју су одједном почели да упадају и наши политичари. Британци су покренули и сателите. Мрежа прислушкивања била је све већа. То су, иначе, како нам објашњава један од учесника, најсложеније операције, јер је немогуће зауставити танкере на отвореном мору. Акције крећу када се утоварује или истоварује дрога, а прва ствар се ради у Латинској Америци где су Шарићи куповали кокаин из прве руке, а друга на отвореном мору када се на бовама избацује дрога коју затим купе брзи глисери и остављају на сигумом месту. Разваљене су њихове шифре, БИА је открила да не шаљу ни мејлове већ све чувају у драфтовима. Тако да је комплетна акција била спремна. Али, онда се десило нешто неочекивано…

Група Дарка Шарића знала је све шта се дешава. Информације су цуреле из Београда. У Грчкој је покушано једно пресретање. Безуспешно. Била је то прва победа Шарићеваца у овом рату. Тадић и Ракић одлучују да саопште како је операција пропала и како одустају од даљих истрага. У највећој тајности контактирана је ДЕА, али она не показују превелики ентузијазам Мисле да су то мале пошиљке, да није посао за њих. Али, на крају пристају. Тајним сусретима присуствује ЦИА, пошто је америчко правило да на свим састанцима бих које агенције мора да присуствује представник ЦИА. Наши долазе са комплетном документацијом. Американци су изненађени капацитетима српских служби, али инсистирају да се у акцију укључе само БИА и ДЕА. Ништа Енглези, ни случајно полиција. Почиње једна од највећих операција те године у свету. Американци сателитима покривају све. Стижу снимци из целог света. Јасно сазнање да је црногорски картел директно повезан са највећим нарко-картелима из Латинске и Јужне Америке. Наши с друге стране јављају да почиње операција допремања дроге јер од раније знају да када креће пошиљка сви Шарићеви људи напуштају земљу.

И, једно јутру у централу БИА јавља се Френк из Рима и каже како је операција успела. Нема још Информација колико је дроге, али каже да је много. У БИА ванредно стање. Као и у држави. Наредних четири-пет сати нико не саопштава шта се десило у Латинској Америци, нити колико је дроге заплењено. У Србији се прате припадници клана Дарка Шарка. БИА бележи Шарићев позив Родољубу Радуловићу, познатијем као Миша Банана. Каже да је велики проблем. Али ни они не знају шта се дешава. Миша истог тренутка зове Дачића који је службено на Кипру. Он му каже да зове Бранка Лазаревића… То је један од разговора због којег је подигнута оптужница против бившег шефа кабинета Ивице Дачића пред Специјалним судом у Београду. У међувремену у Београд стиже информација да је заплењено 2,7 тона кокаина. Вукадиновић зове Ракића. Он утрчава код Тадића. Црногорски клан је растурен. Била је то највећа за-плена дроге те године на свету. ДЕА је добила повећање буџета од 4,2 милијарде долара (БИА има 50 милиона). Увече стиже информација да су заплењене 2,2 тоне, а да је додатних 500 килограма у једном зиду, па из целе акције још додатне две тоне.

Због ове акције укупно је заплењено пет тона кокаина. Данас ће се сви сложити да је то пре свега била акција којом је руководио Мики Ракић. Данас ће у безбедносним структурама људи причати и како је он успео да измири цивилну и војну службу, која свуда има анитнозитет, а код нас смо видели како све изгледа с пребијањем брата премијера Вућића. Тај проблем имају уосталом и Американци који су доживели 11. септембар јер нису довољно размењивали информације. Зато је у САД уведено правило да се на челу ЦИА и ДИА смењују цивил и војник. Петреус је био последњи генерал на челу ЦИА, да не улазимо сад у то откуд му је одмах смештена секс афера итд. Код нас је службе успео да умрежи Ракић. Иако се не воле, успели су да раде заједно.

Место шефа Бироа за координацију служби безбедности постало је толико важно да га је после Микија Ракића преузео Александар Вучић, који и даље незванично обавља ту функцију, јер после њега нико није постављен на то место. Први човек Бироа је и човек који зна све тајне у земљи. А, то је очигледно овде увек било најважније. И у безбедносном и у политичком смислу. Сарадници Микија Ракића данас га описују као доследног, одлучног и изразитог патриоту. Противници указују на његове везе са Западом, које у Србији увек буде сумњу. Ракић с друге стране то није крио, његова теза јесте била да би све Србе требало одвести у Њујорк на једно путовање да виде шта је свет и како функционише. Он се противио томе да у Србији само можеш да подигнеш Путинову слику и постанеш патриота. Или још горе, да све остале про-гласиш издајницима.  С друге стране то било управо то наслеђе које је наследила Демократска странка преузимајући власт 2008. го-дине. Била је то танка већина (127 посланика у Скупштини) и неизвесна. Зато је Мики Ракић и говорио да је „Тадић уз себе имао само Републику Српску и Милета Додика”. „Сви су остали били против. И црква, и Црна Гора, и Запад, и Русија… И тајкуни. И мафија… На крају и грађанска интелигенција из које је сам Тадић долазио”. То је уосталом природно свуда у свету. Николић је Тадићу претио убиством ако пристане на Еулекс, па је касније он потписао Бриселски споразум и укидање институција на Косову. Баш као што у комунистичку Кину није отишао Кенеди, већ Никсон.

За Микија Ракића говори се и да је био најзаслужнији за цепање Српске радикалне странке. То се уосталом и помиње у депешама Викиликса. Људи њему блиски данас кажу да су они то подржали, али да је до пуцања дошло када је Шешељ тражио од Николића да подржи Коштуницу за премијера. Тада је почело пријатељство Ракића и Вучића, на којем су обојица увек инсистирали. Ракић је једноставно преузео комуникацију с Вучићем, а Тадић с Николићем. Након тога долази и до те фамозне идеје коју вам данас нико неће потврдити, а која каже да је практично направљен договор да се Вучку после ванредних избора 2011. да Београд, а да Ђилас иде на премијерско место. То је идеја коју су изнели напредњаци, и о којој се размишљало све до митинга СНС 2011. године, када је Тадић одустао, као уосталом и од превремених избора. Мики је остао у мањини, као и када је пред доношење одлуке о председничким лзборима изнео свој став да је против. Већина у кабинету и готово сви у странци тада су били за. Али, углавном је тако било када се не послуша Мики Ракић. Следио би пораз. 

Пише Вељко Лалић

Недељник.цо.рс