Безбедност хране на тржишту биће један од мојих главних задатака и напора у будућности, изјавила је Моник Гојан, директорка БЕУЦ-а, најутицајније европске организације за заштиту потрошача која окупља националне организације свих држава чланица ЕУ, као и удружења из Швајцарске, Исланда, Норвешке…
БЕУЦ је покретач неких од најважнијих европских прописа и синоним за најважније победе у овом сектору у последњих неколико година, попут – укидања роминга, увођења ГДПР-а (заштита личних података), као и обавезе да на производу наводе порекло прерађеног меса. Та организација заслужна је и за то што европски потрошачи (као и они у Србији на основу усклађивања прописа) имају могућност да робу купљену путем интернета врате трговцу у року од 14 дана, чак и у случају када су се предомислили, дакле, без образложења.
– Може се слободно рећи да смо ми највећи лобисти за заштиту потрошача, као и најстарија невладина организација, јер нам је година оснивања 1962. Истина, окружени смо мноштвом изузетно моћних лобиста који се боре за интересе приватних корпорација, али у нашем случају често није пресудан новац, него нам је довољан један добар потрошачки скандал – рекла је Гојанова у интервјуу за хрватски „Јутарњи лист”. Како се наводи, реч је о „Фолксвагену”, немачком произвођачу аутомобила који је стотинама хиљада потрошача широм света продавао возила на којима је манипулисано софтвером за издувне гасове. Колективна тужба, у којем учествује чак 400.000 немачких потрошача, почела је тек пре неколико недеља, али ће, рекла је Гојанова, баш „дизелгејт” потенцијално бити онај мали, али важан шраф који ће свим европским потрошачима дати правну могућност да се удруже и своја права остварују путем колективних тужби. Та могућност, наводи, данас постоји само у неким земљама чланицама, али БЕУЦ инсистира да то питање буде правно регулисано у свим земљама уније.
Истиче се да више од 30 година Европски парламент и Комисија вешто избегавају да направе оквире у којима би колективна тужба била могућност за потрошаче свих држава чланица. Међутим, очекује се да ће морати да попусте и да ће предлог ових прописа бити усвојен, што значи да би колективна тужба већ од следеће године могла да буде опција за све грађане ЕУ.
Овај лист истиче да је та организација, с Моник Гојан на челу, кренула у неколико нових акција против моћних индустрија, међу којима су се као најтврђи показали фармацеути, произвођачи пестицида и посебно индустрија хране.
– И телекомуникационе компаније и банке су тврде, али они бар показују пристојност. Када је реч о храни, лековима и пестицидима, говоримо о снажним лобијима који имају изузетно велике интересе. А посебно кад је реч о храни, јер њу конзумира дословно сваки човек – сматра Гојанова. Она је истакла да баш у овом сегменту постоје највећи проблеми јер више од деценије нико не успева да натера произвођаче хране на поједностављено означавање квалитета сваког појединачног производа, уз оне основне информације које су дужни да наводе на полеђини паковања.
– Наша идеја јесте да се трговци натерају да на предњој страни паковања истакну основну информацију о квалитету производа – нешто попут енергетске ознаке на техничким уређајима. Иако 2011. ова иницијатива није усвојена, задовољни смо што се наш предлог опет разматра – истакла је Гојанова. Присетила се како су лобисти индустрије уочи те 2011. организовали раскошне коктеле за европске законодавце, потрошивши чак милијарду евра у кампањи како би парламент наговорили да остане при ставовима произвођача.
За наредну годину она је, осим борбе за боље прописе у индустрији хране, најавила и да ће сва енергија запослених у БЕУЦ-у бити усмерена према феномену вештачке интелигенције која у потпуности мења идеју тржишта какву познајемо.
Осврнула се на „Гугл”, „Амазон” и сличне компаније које „врло слободно баратају личним подацима потрошача у циљу њиховог профилисања”. То би, каже, на крају довело до негирања основних принципа тржишне економије која, између осталог, заснива на претпоставци да је потрошач слободан и да бира на основу објективних информација којима располаже.
– Уз помоћ профилисања и система за праћење прича се мења. Потрошач више не може да препозна да ли је цена неког производа, који купује онлајн заиста реална или је формирана на основу његових ранијих куповина. Јер цене ће варирати у зависности од тога којој категорији купац припада – упозорила је Моник Гојан.
Годишњи буџет – 4,5 милиона евра
БЕУЦ је организација са 45 запослених, чији је годишњи буџет 4,5 милиона евра. Највећи део тог новца, открива Гојанова, долази од Европске уније, која дотира два милиона евра, пола милиона евра обезбеђују из европских пројеката, али значајан део буџета остварују кроз чланарине. Свака земља чланица ЕУ у БЕУЦ-у има једно удружење које заступа њене ставове при парламенту. Та удружења им заузврат плаћају чланарине у износу од 0,45 одсто годишњих прихода.
Политика.рс
