Држави је требало две године за измени формулу за израчунавање надокнаде за отпадне воде. Тако је загађивачима вода опростила око 100 милиона евра. Због грешке у претходној формули и неравномереног обрачунавања, надлежни сз дозволили да се буџет за животну средину, током 2021 и 2022. године оштети за по 50 милиона евра.
Влада Србије недавно је усвојила измене закона којима се уводи нова методологија рачунања надокнаде за испуштање отпадних вода.
Иако је спорно да ли је нова формула добра, стару је било неопходно мењати, а на томе се „радило“ више од две године, каже за нове Нова Миленко Јовановић из Националне еколошке асоцијације (НЕА). Открива да за то време загађивачи, на основу вероватно прећутног договора са државом, нису плаћали ништа, па је буџет за животну средину остао „кратак“ за око 100 милиона евра.
Влада Србије усвојила је Нацрт закона о накнадама за коришћење јавних добара, у ком се налази измењена формула за израчунавање висине накнаде за испуштање отпадних вода. Најуочљивија измена је смањење динарског коефицијента за чак 1.000 пута и то уз образложење Министарства финансија да „висина накнаде за загађење вода представља непримерено велико оптерећење и обвезницима наноси битну економску штету“.
Миленко Јовановић, који је од оснивања Агенције за заштиту животне средине до недавно у њој био запослен, каже да је овакво образложење неприхватљиво, јер заштите загађивача не би смела да буде главни разлог. Дискутабилно је и колико је нови начин обрачунавања добар, каже, али је сигурно да је формулу требало променити и то још пре две године.
„У старој формули је постојала грешка која је доводила до тога да они који пречишћавају отпадну воду пре испуштања у реке, у неким ситуацијама плаћају више од оних који не пречишћавају. Такође је дискутабилно било је решење да уколико су емисије загађујућих материја испод граничних вредности, члан формуле увек буде. Уз то је сума коју је требало да плате поједини загађивачи била већа од њихових прихода па нису били у стању да је плате, односно теорија је била неостварива у пракси“, прича Јовановић.
Објашњава да је до проблема вероватно дошло јер је рачуница рађена по угледу на земље Европске уније, у којима се највећи део отпадних вода пречишћава, док је у Србији, на жалост, обратно.
Надлежнима је, каже, било одавно јасно да формула у нашим условима није примењива, али уместо да раде на њеној хитној измени, направљен је „прећутни договор“ по ком надокнада за испуштање отпадних вода две године није наплаћивана. Значи да је доказано погрешна формула више од две године званично важећа, а по њој се не поступа.
Изгубљена постројења
„Потпуно је необјашњиво због чега су неком биле потребне две године да направи нову формулу. Нису изводили Ајнштанову једначину релативитета, у питању су потпуно познате ствари“, каже Јовановић.
Последице тога су, процењује грубо, да је буџет за животну средину оштећен за око 100 милиона евра. У питању је по 50 милиона евра за 2020. и 2021. годину, што су загађивачи до сад већ требали да плате, али институције им нису успоставиле рачун. Обрачун за 2022. годину СЕПА је у обавези да направи током ове године.
„Зашто тог новца у буџету нема? Да ли смо решили све проблеме са загађењем и тај новац нам није потребан?! Колико је постројења за пречишћавање отпадних вода за ту суму могло бити изграђено и колико би наши водотоци и акумулације били чистији?“, пита оснивач НЕА и подвлачи да, у недостатку средстава за санирање јако лошег стања у свим медијима животне средине (вода, ваздух, земљиште) јер недостаје новца за те пројекте „не наплатити легитиман извор прихода представља скандалозан пропуст“.
Министарство заштите животне средине и Агенцију за заштиту животне средине питали смо колико је требало да сви загађивачи вода заједно плате за 2020. и 2021. годину и да ли је овај новац стигао у буџет Србије. Уколико накнаде нису плаћене, због чега, да ли и на који начин планирају да их ретроактивно наплате. Одговоре, наравно, нисмо добили.
Највећи загађивач ЕПС
Највећи загађивачи вода у Србији су индустрија и јавна комунална предузећа, чије воде се углавном испуштају директно у водотоке, без претходног третмана. Тако је Београд једини главни град на Дунаву који непречишћену воду из канализације улива директно у реке.
Електропривреда Србије највећи је генератор индустријских отпадних вода у Србији – годишње испусти преко 3,5 милијарде кубних метара отпадне воде из рада термоелектрана, што представља више од 95 одсто укупних индустријских отпадних вода, показао је извештај Државне ревизорске агенције (ДРИ). Ревизија је показала и да ЕПС отпадним водама није довољно ефикасно управљао – квалитет отпадних вода и њихов утицај на реке није континуирано испитиван и нису изграђена потребна постројења за третман отпадних вода.
Адвокат Сретен Ђорђевић, каже за наш лист, да држава не спроводи готово никакву контролу над загађењем које генерише ЕПС, укључујући и загађење вода – „инспекције немају довољне капацитете, нити физичку, фактичку ни политичку моћ да ЕПС контролишу“.
„Термоелектрана Колубара нема дозволе за испуштање отпадних вода, вероватно ни остале термоелектране у Србији немају исте или сличне дозволе. Готово ни једна, или ни једна, термоелектрана нема грађевинску и употребну дозволу за рад. Електропривреда Србије као највећи загађивач практично делује без икаквих ограничења и контроле. Кад то знате, онда можете да разумете који је обим штете који се наноси водном ресурсу“, каже адвокат Ђорђевић.
Кад је у питању систематски проблем загађења канализационим водама, држава је и ту главни кривац, јер треба да изгради системе за њихово пречишћавање пре испуштања у реке, сматра Миленко Јовановић.
Јавна-комунална предузећа, наводи, за тако нешто немају пара јер цене њихових услуга нису реалне, већ „дириговане политичким маркетингом“.
Новац од накнада заврши где држава одлучи
Биле ниске или високе, све накаде које држава наплати на рачун загађења вода, ваздуха и земљишта сливају се у исти буџет, из ког држава издваја само жељен део за решавање проблема загађења животне средине.
Тако је ребалансом буџета за 2023. годину, који је усвојен 6. септембра, држава одлучила да Министарству заштите животне средине додатно узме 4 милијарде динара, те претходно додељен износ смањи на 14,13 милијарди.
