Београд – Сви старији од 65 година у Србији имаће исту пензију и она ће бити реда величине 20.000 динара, ако прође предлог свеобухватне пореске и пензионе реформе који припрема Министарство привреде, сазнаје Данас.

Како је за овај лист потврдио Александар Стевановић, саветник министра привреде Саше Радуловића, план је да се проблем са пензионим системом реши тако што би се примања будућих пензионера изједначила и спустила на минимални ниво довољан за живот. Ова промена не би утицала на примања садашњих пензионера.

Међутим, решење које планира Министарство привреде, прилично је радикално.

Идеја је да убудуће државна пензија буде гарант само минималног прихода довољног искључиво за најбазичније потребе, односно исхрану. Сви који желе да у старости имају за било шта више од најјефтинијег оброка морали би да „штеде током радног века или да сами себи уплаћују приватно пензијско осигурање“, каже Стевановић, додајући да је према тренутним рачуницама око 200 евра месечно довољно да се преживи.

Министарство има припремљен и „план транзиције“ како овакав нагли заокрет не би оштетио запослене који су сада у средњим годинама или пред пензијом, јер они до скоро нису ни имали могућности да издвајају новац у посебне пензионе фондове, очекивали су пензију према висини уплаћених доприноса и сада више не би имали ни довољно времена да уштеде за њено увећање.

„Онима који би у моменту доношења нових правила већ имали неки радни стаж, пензија би се обрачунавала из два дела. Први део би се исплаћивао као и до сада, према висини плате и годинама радног стажа оствареним до момента доношења нових правила. Други део пензије би се обрачунавао по новим правилима и зависио би од броја година које је лице провело на раду од момента доношења нових правила до тренутка пензионисања“, објашњава Стевановић.

То би на примеру запосленог који сад има 50 година, ако би се данас донео нови закон, значило да би он примао пензију која би се састојала од пензије коју је до сада зарадио на основу уплаћиваних доприноса и пензије обрачунате по новим правилима за период од 50. до 65. године живота. Дакле, ако би по новим правилима пуна пензија била 200 евра, он би за тих 15 година могао да рачуна на 60, 70 евра пензије, плус оно што је зарадио до 50. године живота.

„Овакав систем у којем сви имају исту минимално гарантовану пензију, већ постоји у земљама попут Швајцарске и Канаде, али и на Косову“, примећује Стевановић.

Када ће и да ли ће Министарство привреде овај предлог изнети пред Владу, остаје нејасно. Министарство је припремило и Акциони план за ову и наредну годину, који је део Стратегије за развој предузетништва и конкурентности у коме се предлаже да сви грађани имају здравствено осигурање, без обзира на статус, односно да „здравствено осигурање не би требало да зависи од тога да ли послодавац уплаћује доприносе“. Из тога се јасно закључује да здравствено осигурање треба да имају и они за које послодавци нису уплатили доприносе.

Међутим, ресорни министар Саша Радуловић је накнадно изјавио да је дошло до „конфузије“, односно да се идеја о универзалном праву на здравствено осигурање и његовом финансирању из буџета односи на пореску реформу коју је он предложио прошле године, а коју је Влада Србије одбила, а да независно од тога он сматра да Пореска управа треба да пронађе начин да натера све послодавце да уплаћују све доприносе, укључујући и онај за здравство.

Тако је остало непознато шта заправо пише у Акционом плану и Стратегији за 2014. и 2015, односно шта се у тим документима наводи као начин на који министар планира да реализује универзално здравствено осигурање у ситуацији у којој неки послодавци не плаћају доприносе.

Због тога није извесно ни да се предлог о пензионој реформи налази у Стратегији за развој предузетништва, иако би смањење доприноса за пензије свакако помогло привреди.

Као део шире пореске реформе, могуће је да је Министарство предлог о изједначавању будућих пензија већ изнело пред Владу Србије крајем прошле године, али да је предлог одбијен. Очигледно је једино да министар не одустаје од овог предлога, али је питање када ће се он и формално наћи пред његовим колегама у Немањиној 11.

Познато је да је актуелни пензиони систем међугенерацијске солидарности неодржив, јер је прављен за време када је број радника био скоро троструко већи од броја пензионера, а данас једног пензионера издржава мање од 1,5 радника. Због тога, као и због нередовне уплате доприноса, данас се само половина новца потребног за исплату пензија обезбеђује из прихода ПИО фонда, док другу половину редовно подмирује држава, директно из буџета.

Данас