Преко 50 милиона људи широм Турске гласа ло је протеклог викенда на изборима за посланик е локалних скупштина. Локални избори у Турској означавају почетак петнаестомесечног изборног циклуса који ће обухват ити и председничке изборе овог лета, као и парламентарне изборе 2015.
У Турској последњих месеци не престају антивладине демонстрације, а премијеру се упућују оптужбе за корупцију. Премијер Реџеп Тајип Ердоган, упркос великим изазовима, победио је на локалним изборима и тиме себи створио могућност да се кандидује за шефа државе на председничким изборима који се одржавају у августу. Ердоган је велики популиста, „народни човек” који зна како да успостави контакт са масама. Током кампање он је обишао скоро свих 80 провинција, а неке и више пута. Али, кампању је обележила и блокада друштвене мреже Твитер, путем које су се дистрибуирали снимци који указују на умешаност турског премијера Реџепа Тајипа Ердогана у корупцију. Победу Ердогана на локалним изборима у Турској коментарише Зијад Бећировић, политиколог Института за блискоисточне и балканске студије из Љубљане:
Резултати локалних избора у Турској су били очекивани. Заправо АК партија турског премијера Реџепа Тајипа Ердогана, једноставно нема политичке конкуренције у постојећој опозицији у Турској. Управо зато је актуелна влада предвођена Ердоганом постига заиста завидне резултате готово на свим подручјима развоја републике Турске.
Пре свега ту се ради о економском опоравку, заправо економском буму и то у време економске кризе, где Турска бележи један изузетан напредак. Некада је тај напредак, односно привредни раст био и до 10% годишње, сада је то нешто мање. У сваком случају, то су завидни резултати са којима је Ердоган у изборну трку ушао сасвим суверено. Локални избори су заправо за премијера Ердогана били одређена врста референдума, који је показао да ужива поверење већине.
Многи аналитичари сматрају да је блокада Твитера пред сам крај кампање било својеврсно гушење политичких слобода од стране Ердогана. Како Ви гледате на ову околост?
Ако то гледамо са аспекта ограничења слободе, онда се то може и тако разумети. Али, мора се узети у обзир и изјава премијера Ердогана који је рекао да друштвене мреже на неки начин уништавају институцију породице. Када реално погледамо, заиста претерана употреба друштвених мрежа ствара једно отуђење између чланова породице па и друштва уопштено. На неки начин, сви постајемо зависници од тих друштвених мрежа.
Али, наравно, сматрам да треба бити омогућен приступ и друштвеним мрежама и свему ономе што је карактеристика савременог живота свим грађанима Турске, али и других држава.
Уз привредни раст шта се још може навести као јача страна Ердоганове политике? Како ће се развијати спољна политика, посебно са ЕУ којој Турска покушава да се придружи још од 1987.године, када је предала званичан захтев за чланство?
Требало би ту додати наравно и његова велика достигнућа у спољној политици. После избора доћи ће до другачијег приступа спољној политици- пре свега интензивираће се односи са Руском Федерацијом и Кином. Наравно, ту би требало додати прилично неутралан став поводом дешавања на Криму.
Турска се окреће Азији, где добрим делом и припада. Познато је и широј јавности да је управо са председником Путином, премијер Ердоган желео да се Турска прикључи Шангајској групи. Тако, као да је неки начин и сама одустала од чланства у ЕУ, јер своју будућност види управо у Шангаској групи. То је не само огромно тржиште, већ и много ближе Турској него ЕУ- и у окриљу тих држава чланица Шангајске групе, Турска је више добродошла него у друштву европских држава.
Противници Ердогана му спочитавају све очигледније удаљавање од принципа којима је Кемал Паша Ататурк реформисао и еманциповао турско друштво читав век уназад. Да ли се Ви слажете са оваквим ставовима?
Не бих рекао да се Турска удаљава од тих својих принципа које је имала још пре 100 година. Могу слободно рећи да се води једна прагматична политика која је примерена времену и простору. У том контексту би се требала разумети политика премијера Ердогана, као и политика неких других који своју политику прилагођавају новонасталим околностима. Инсистирање на неким принципима од пре 100 година или на нечему што је анахроно садашњој ситуацији представљало би на неки начин политичко самоубиство.
Одговорни политичари морају се прилагодити новонасталим околностима и мислим да премијер Ердоган то врло добро ради. А то су уосталом потврдили и ови локални избори.
Јелена Вукотић
Глас Русије
