Нама дугови, њима профит: Криминалним уговором Владе Србије са италијанским Фиатом, грађани опљачкани за више од пола милијарде евра

Уговором са италијанским Фиатом, Република Србија, поред улога од 101,5 милиона евра и улагања у инвестиције од 170 милиона евра, са бројним другим подстицајима, из републичког буџета надокнађује и све доприносе и порезе на зараде. На тај начин, грађани Србије, мада најсиромашнији у Европи, плаћају данас више од пола милијарде евра за производњу Фиатових аутомобила у Крагујевцу, без прецизних обавеза друге стране. Од 12 марта ове године, друштво је променило назив у ФЦА Србија. Али и најава премијера Вучића да ће пуштањем у рад друге пећи Железаре Смедерево укупан БДП бити повећан за један одсто, лишена је сваког основа. То не може да изговор нико ко има здраву памет, и минимум економског знања

Фиат аутомобили Србија Д.О.О. уписано је у Регистар Агенције за привредне регистре 14. 10. 2008. године, као привредно друштво у власништву италијанске фирме (66,67%) и Републике Србије (33,33%) са укупним капиталом од 304,5 милиона евра, од чега Република Србија је уложила 101,5 милион евра. Уговор и бројна пратећа документа саставили се Млађен Динкић, у име Владе Србије и италијански аутомобилски магнат, Серђо Маркионе, у име Фиат-а. Од 500 милиона евра кредита за изградњу нове фабрике у Крагујевцу, узетог од Европске инвестиционе банке, Република Србија је том приликом дала гаранцију за 169,5 милиона евра. Поред тога, Република Србија је уговорила и бројна друга државна давања која ниједна друга озбиљна држава не би дала у оваквим околностима.

Наиме, државна давања односе се на подстицаје одобрене Друштву у складу са Допуњеним и измењеним уговором о заједничком инвестиционом улагању закљученом 23. децембра 2009. године између Владе Републике Србије, Фиат Гроуп С.п.А. Италија и Друштва, и Протокола о затварању од 29. децембра те године, након чега је Друштво отпочело оперативну фазу.

Друштво у складу са Уговором и Подстицајним планом има право на различите подстицајне мере и изузећа од плаћања пореза, поред десет хиљада евра за сваког запосленог, што износи више од 35 милиона евра, и следеће подстицаје, а то су: надокнаду доприноса који се плаћају за све запослене из бруто зарада и на терет послодавца (пензијско, здравствено И допринос за незапослене, као и порез на зараде) за десет година; ослобађање од плаћања пореза на добит у трајању од десет година, рачунато од прве фискалне године у којој је остварена добит; пореско ослобађање по основу локалних закона (порез на некретнине за спровођење урбанистичког плана, порез на приказивање заштитног знака итд); субвенције за инвестиције; уштеде на кредиту одобреном од стране власника удела; помоћ за обуку; изузеће од плаћања пореза на лична примања; подстицајне субвенције одобрене по принципу „старо за ново”; смањење цена енергије и друге уговорене подстицаје и давања…

Према тачки 13.1. Уговора, Република Србија ће обезбедити добијање статуса слободне царинске зоне на територији локације, тако да заједничко привредно предузеће и добављачи, као корисници те царинске зоне, у том својству буду ослобођени царинских даџбина на увоз делова, компоненти, сировина и опреме за пословање заједничког привредног друштва или његових добављача. У складу са Уговором и Планом реструктуирања имовине, који послови ће бити предузети од Друштва, Република ће надокнадити Друштву 75 милиона евра.

Одложни приходи из годишњег обрачуна за 2013. годину у износу од 4.056.899.000 динара односе се на износ од 50 милиона евра бесповратног готовинског давања примљеног од Владе Републике Србије, у складу са уговором. У складу са Подстицајним планом из Уговора, Влада Републике Србије је надокнадила износ од седам милиона евра трошкова од стране Друштва у корист добављача за развој унутрашње инфраструктуре у Супер-парку у оквиру погона Друштва у крагујевачком насељу Грошница. Друштву припада и по хиљаду евра на име обуке сваког запосленог.

Друштво је започело изградњу нове фабрике у јулу 2011. године. Изградња фабрике је финансирана кредитом. Кредит Европске инвестиционе банке (ЕИБ-а) је 500 милиона евра. Влада Републике Србије дала је гаранцију по траншама, а ЦИД тог кредита за износ од 169,6 милиона евра годишње из републичког буџета, по том основу, враћа главницу у износу од 31,25 милиона евра.

У Уговору потписаном 29. септембра 2008. године, на страни 1, стоји да је Фиат лидер у аутомобилској индустрији и производњи путничких аутомобила и да је одлучио да инвестира у Републици Србији у инсталирање нове производне локације (погона). Дакле, Фиат ову инвестицију сматра као свој погон, који и није ништа друго већ његова линија за монтажу и извоз у транзиту преко Србије, бар тако произлази из текста уговора о заједничком улагању и користи само једне стране.

“Нисте од нас ништа ни тражили!”

Колико је Република Србија неодговорна према својим грађанима, а посебно према нама стручњацима за област економије и права, говори и чињеница да до данас није дат целовит текст уговора, па се у тачкама 9.2, 24, 25.1. и 33.2. уместо уношења уговорних клаузула наводе речи “редакција текста” на пет места, мада је текст уговора скинут са званичног сајта Владе Републике Србије. Због тога се и не може утврдити укупан износ подстицаја који је требао бити наведен у тачки 33.2. уговора, јер уместо тог износа у нето садашњој вредности стоји: “редакција текста”, у нето садашњој вредности.

На страни пет, преамбуле уговора, јасно стоји да “Подстицај” значи сваки подстицај који одобри РС заједничком привредном друштву под условима дефинисаним у овом уговору или у складу са меродавним правом, како је прецизирано у Плану подстицаја. А План подстицаја значи детаљни списак Подстицаја, који не дат уз овој Уговор, као Прилог 3, који Република Србија треба да обезбеди заједничком привредном друштву, као списак који идентификује све врсте Подстицаја. Дошли смо дотле да смо и ми стручњаци, као и медији, штампани и електронски, упућени од сопствене владе да по посебним поступцима, скупљамо врсте и износе подстицаја, само зато да би смо утврдили да је Млађан Динкић дао све, чак и оно што нико није тражио! Јер, ако би питали господина Серђа Маркионеа, где су обавезе, уверени смо да би одговорио: “нисте од нас ништа ни тражили!”

Дакле, дете је рођено ретардирано, што су родитељи и пре рођења знали, па су прихватили да враћају узети кредит, поред бројних субвенција и донација, млађег родитеља, јер је недоношче неспособно за самосталну егзистенцију. Родитељ из иностранства сналази се са у свету непознатим нивоом субвенција и донација, које представљају чин нелојалне конкуренције и у самој Европској унији. Поставља се питање да ли ће Фиат корпорација за тајне клаузуле садржане у овом уговору остати од Европске уније некажњена. То су погодности и давања које је Фиат уговорио са Владом Републике Србије, уз предвиђену запосленост по тачки 214. од 2.432 радника. Овим уговором предвиђено је да се обустави производња Заставиних аутомобиле.

Према тачки 44.1. Уговора у период који почиње на десету годишњицу и завршава се на петнаесту годишњицу заједничко привредно друштво ће имати право, али не и обавезу да купи од Републике Србије давањем писменог обавештења, цео удео (и то не мање од целог удела) Републике Србије у заједничком привредном друштву. Али, надаље се каже: “…уколико заједничко привредно друштво одлучи да искористи своје право Република Србија ће имати неопозиву и безусловну обавезу да заједничком привредном друштву прода у року од десет пословних дана свој цео удео. У случају спора по овом уговору сви спорови биће решени у складу са Правилима арбитраже Међународне привредне коморе од стране три именована арбитра, уз поступак пред Арбитражом у Паризу…”.

Приходи, расходи и резултат остварен у пословању 2013. године

У 2013. години остварен је укупан приход од продаје производа 165,7 милијарди динара, од чега извозом 162,1 милијарду динара, или 97,8 одсто, док је продаја аутомобиле на домаћем тржишту била 3,6 милијарди динара, или 2,2 одсто. Остали приходи остварени од продаје робе и услуга су износили 2,3 милијарде динара, тако да је укупан приход од продаје производа, робе и услуга остварен у тој години износио 168 милијарди динара.

Приходи остварени по основу државних давања износили су у тој години 3,3 милијарде динара

Трошкови директног материјала у 2013. години износили су 141,8 милијарди динара, или од укупног прихода оствареног продајом аутомобила 86 одсто. Уговором Владе Републике Србије и Фиата није предвиђена никаква обавеза уградње делова и компоненти са домаћег тржишта, па, чак, ни аутогума из Пирота, нити других делова. У погледу формирања цена увозних делова и компоненти ми као партнер, немамо уговором предвиђен никакав удео. Овако ниска разлика у цени од 14 одсто, односно укупно 23 милијарде динара, од чега половина одлази на расходе амортизације, док други претежни део одлази на нето зараде запослених који раде на монтажи и друге режијске трошкове. На обиму производње од 117 хиљада аутомобиле у 2013. години остварена је нето добит од само 1,1 милијарду динара, или 0,60 одсто од укупног прихода.

Како је до 2012. године исказан кумулирани губитак у пословању у износу од 8,8 милијарди динара, на приходу од 37 милијарди динара, произлази да са тако ниским нето добитком оствареним у 2013 и 2014. години, до краја уговореног периода нема изгледа да се тај губитак нивелише. Да нису уговорене субвенције и државни подстицаји привредно друштво Фиат аутомобиле би пословало са сталним губицима.

Приходи, расходи и резултат остварен у 2014. години

У 2014. години остварен је укупан приход од продаје возила 149,9 милијарди динара, што је ниже него у претходној години за 9,5 одсто. Од тога је на иностраном тржишту реализовано 99 одсто, а само један одсто на домаћем тржишту. Приходи од субвенција И подстицаја у тој години били су 2,8 милијарди динара, или више од 23 милиона евра.

Ако се узме у обзир да је на крају године исказана нето добит од 2,46 милијарди динара или 1,57 одсто укупног прихода, јасно је да нема субвенција и других државних подстицаја Републике Србије, да би ово привредно друштво пословало са губитком! Само за трошкове делова и компоненти за монтажу у Крагујевцу иностраним зависним и повезаним добављачима Фиата плаћено је 124,5 милијарде динара, или 83 одсто прихода од продаје аутомобиле, а за амортизацију је преостало 8,6 одсто, док је за бруто зараде укалкулисано 3,3 милијарде динара или 2,2 одсто тог прихода. Месечни износ усмерен у зараде износи 280 милиона динара, или 2,3 милиона евра. Дакле, за зараде је годишње укалкулисано 27,6 милиона евра, а за субвенције и државне подстицаје у тој години дат је скоро исти износ.

Укупна вредност сталне имовине овог заједничког привредног друштва на дан 31.децембра 2014. године исказана је 102,5 милијарди динара, а вредност обртне имовине, која обухвата залихе, потраживања и готовину само 22,1 милијарду динара. Према томе, укупна вредност пословне имовине износила је 124,6 милијарди динара, или милијарду и 35 милиона евра. Сопственим средствима која потичу из уплаћеног и унетог капитала Републике Србије и уплаћеног капитала Фиат-а, износи 23,8 милијарди динара, са којим износом се покрива само 19,15 одсто укупно ангажованих обртних средстава, док се туђИм средствима финансира 80,85 одсто укупно ангажованих пословних средстава. Дугорочним кредитом Европске инвестиционе банке од 33,5 милијарди динара покрива се 26,84 одсто укупних пословних средстава, док остали претежан део финансирају добављачи повезана и зависна лица Фиат-а са 12, 5 милијарди динара, што чини око 10 одсто, краткорочни кредити из иностранства 8,7 милијарди динара и друге обавезе.

Капацитет новоизграђене фабрике користи се са једном трећином

Капацитет новоизграђене фабрике је 300 хиљада аутомобила годишње, мада је у 2013. години произведено 117 хиљада аутомобила, а у 2014. години мање десет одсто. Уговор о заједничком улагању истиче 31. децембра 2018. године. Тим уговором предвиђен је рок трајања уговора од десет година, а истим уговором је утврђен временски рок, а не обавеза производње 1,5 до два милиона аутомобиле укупно! Тврдимо да ће се до краја 2018. године произвести нешто око 500 хиљада аутомобила и да ће ово заједничко правно лице оставити италијанском партнеру и Републици Србији дугове, јер из текућег прилива неће моћи да врати кредит од 500 милиона евра Европској инвестиционој банци.

Подстицаји су утврђени фиксно, а обим производње препуштен је у целости другој страни. Другој страни препуштено је и утврђивање увозних цена делова и компоненти, те и утврђивање и продајних цена аутомобиле и висине датих рабата повезаним и зависним ино друштвима Фиат-а, преко којих искључив иде продаја у иностранству. Из тих разлога остварује се разлика у цени само 14 одсто. Другој страни препуштено је и утврђивање цена увезене опреме у износу већем од 750 милиона евра.

Губици исказани у пословању ранијих година

У 2012. години укупан приход био је само 37 милијарди динара, претходне године 7,2 а у 2010. години 10,2 милијарде динара. У те три године исказан је губитак у пословању у износу од 5,9 милијарди динара, или око 49 милиона евра, док је нето добитак исказан у пословању ове две године 4,3 милијарде динара, или око 36 милиона евра. Са пуно слободе може се тврдити да ће укупно пословање у 2015. до 2018. године бити негативно.

Досада је било именовано пет председника Надзорног одбора

У Надзорном одбору друштва предвиђено је да пет чланова именује италијански партнер, а два Влада Републике Србије. Честе промене наших представника у Надзорном одбору потврђују да у пословању овог друштва има већих унутрашњих проблема. До сада је било пет председника Надзорног одбора: Александар Љубић, Јуриј Бајец, Синиша Мали, Данило Цицмил, а од 7. јула ог Милан Петровић.

А 1. Вучићевих један посто

Влада не зна шта је један одсто бруто друштвеног производа (БДП) који се очекује од пуштања у погон друге високе пећи Железаре Смедерево.

Председник Владе Александар Вучић изнео је да ће пуштање у рад друге пећи у Железари Смедерево допринети расту бруто друштвеног производа Србије за један одсто. То је базирао на очекиваном бруто приходу од 400 милиона евра који ће се добити продајом челика од пуштања у рад друге пећи.

Према методологији бруто друштвени производ не чини бруто вредност, поготову не вредност утрошене руде и кокса, те енергенти, што чине 90 одсто калкулације Железаре. БДП чини додата вредност, а она у случају Железаре често је негативна, јер су улошци за четвртину већи од приноса добијеног продајом готовог производа. У случају Железаре ради се још о две битне чињенице. Прва је: да је цена челика пала од 580 евра по тони на 480 евра. Друга је: да је пећ која је до сада радила мора у ремонт и вероватно неће се на њој производити уз паралелни ремонт, обзиром да се тако знатно повећавају трошкови, а и са овим обимом производње се ионако остварује губитак и има тешкоћа у пласману по задовољавајућој цени.

А 2. “Редакција” текста

Колико је Република Србија неодговорна према својим грађанима, а посебно према нама стручњацима за област економије и права, говори и чињеница да до данас није дат целовит текст уговора, па се у тачкама 9.2, 24, 25.1. и 33.2. уместо уношења уговорних клаузула наводе речи “редакција текста” на пет места, мада је текст уговора скинут са званичног сајта Владе Републике Србије. Због тога се и не може утврдити укупан износ подстицаја који је требао бити наведен у тачки 33.2. уговора, јер уместо тог износа у нето садашњој вредности стоји: “редакција текста”, у нето садашњој вредности.

Глоса

Александар Вучић или нема појма о економским категоријама, или га саветници лажу, подносећи му извештаје, а сва је прилика да он нас свесно лаже и замајава причама о томе ”да га је срамота да каже колико нам добро иде”. У случају Железаре, нови губици надокнадиће се, опет, из буџета Србије

Глоса

Фиат сматра фабрику у Крагујевцу као свој погон, који и није ништа друго већ његова линија за монтажу и извоз у транзиту преко Србије. Тако произлази из текста уговора о заједничком улагању и користи само једне стране.

Миодраг К. Скулић, Таблоид