Поново ватра у фабрици „Милан Благојевић – Лучани“ и опет повређена двојица радника. Све се дешава у јеку суђења за смрт двојице радника у несрећи која се десила у јулу 2017. Образложење из фабрике да је последњи инцидент у ствари „технолошки пожар који се догађа у склопу технолошке производње“, наљутило је синдикалце Слоге, који сматрају да се ради све како би се догађај релативизовао и захтевају хитну смену генералног директора фабрике Радоша Миловановића.
Милован Миливојевић, отац Миломира Миливојевића (26), једног од двојице радника страдалих 2017. године, указује за „Вести“ да је само током Миловановићевог мандата погинуо 21 радник.
– До сада је близу 40 радника повређено, а осим опекотина, било је и случајева да радници остану без руке и без прстију. То је шездесетак људи, за које директор фабрике треба да сноси одговорност – каже Миливојевић и пита шта још треба да се деси да би Миловановић, који још пре десет година могао да оде у пензију, поднео оставку.
Удружени синдикати Србије Слога траже хитну смену директора Радоша Миловановића, комплетног Управног одбора фабрике, као и сменовође због пожара у коме су повређена двојица радника. Они, како наводе , смену, истрагу и одговорност траже због срамног објашњења за јавност да је пожар нешто што се догађа у производњи.
– Какав технолошки пожар?! – пита лидер тог синдиката Жељко Веселиновић. Он истиче да такав термин не постоји.
– Очито је тај термин пласиран медијима за замајавање јавности. Овим су покушали да релативизују експлозију и изашли у јавност са причом као да је то што се десило нешто потпуно нормално – каже први човек Слоге.
Готово да не прође година без несреће у фабрици „Наменска – Милан Благојевић“. Прошле године су била три, у јануару су повређена два радника, у септембру још један који је остао без руке, а потом се десила експлозија, у којој је повређен један радник.
У септембру 2015. у пожару су повређена четири радника, а један од њих је преминуо. У јуну 2012. у експлозији је повређен један радник, а у септембру 2011. у пожару су страдала двојица, од којих је један преминуо од последица опекотина. Ипак, највећа несрећа догодила се 1997. године, када је погинуло чак осам радника. То је једина несрећа за коју је јавности познато да је неко одговарао. Пресуда за осам мртвих донета је чак деценију и по после те трагедије, а двојица руководилаца фабрике добила су 12 и 14 месеци затвора, док је директор Радош Миловановић ослобођен одговорности.
За већину хаварија, укључујући и оне са смртним исходом, ишло се на вансудско поравнање, односно материјалну одштету.
Одбио да жмури
Статистика говори да је процес производње небезбедан за раднике, а Мирјана Миливојевић, сестра погинулог Миломира указује за наш лист да се током свих ових година издвојио један частан пример човека, који није хтео да „жмури на страву и ужас у фабрици“.
– Некадашњи председник Управног одбора фабрике Мирко Јоковић је 2004. године поднео оставку, а као један од разлога навео је да је безбедност радника стављена на последње место – указала је она.
Стојић променио плочу
У последњем инциденту два радника су добила подеротине приликом бежања, али немају опекотине, па су пуштени кући. Милован Миливојевић не искључује могућност да је пожар подметнут да би могли да кажуе да је то нормална ствар у процесу производње.
– Показује се да пожари нису неуобичајена ствар, и то дан пре него што је заказана нагодба са бившим шефом заштите на раду Томом Стојићем коју не прихватамо. Он је причао да није крив и да је све било по пропису, а сада каже да јесте, па је свима јасно да је пристао да се жртвује за директора – каже Миливојевић.
Д. Декић – Вести
