КИЈЕВ – Вршилац дужности председника Украјине Олександр Турчинов осудио је данас покушај активиста ултрадесничарског покрета „Десни сектор” да упадну у Врховну раду у Кијеву, оптуживши његове припаднике да желе да изазову „дестабилизацију”.

Наоружани активисти Десног сектора опколили су синоћ Врховну раду (парламент), тражећи оставку министра унутрашњих послова Арсена Авакова, два дана након што је полиција пуцала и убила једног од њихових лидера Александера Музичка.

Неколико хиљада окупљених ултрадесничара покушало је да уђе у зграду парламента, чије прозоре су ломили.

Испред украјинског парламента је јутрос окупљено око 250 екстремиста и ситуација је мирна, преносе руски медији.

Украјинске безбедносне службе одржале су јутрос хитан састанак коме су присуствовали, како преноси ТВ станица „Раша тудеј”, министар полиције Аваков, шеф Савета националне безбедности Андреј Парубиј и лидер националистичке партије „Слобода” Олег Тјагнибок.

Неименовани извор је за РТ рекао да је на састанку било речи о забрани покрета „Десни сектор”.

Министар полиције Аваков је тражио комплетну забрану те организације, с обзиром на, како је рекао, радикализацију покрета.

Парубиј се сложио са тим предлогом, наводећи да би такав потез онима који су присутни на састанку омогућио да „сперу” са себе било какву повезаност са радикалима, навео је тај извор.

Према том извору, Тјагнибок се није изјаснио о овом предлогу.

Извор је, такође, навео да ће о том предлогу бити касније данас разговарано „у оквиру ширег круга”.

Врховна рада би данас требало да одржи ванредну седницу на којој ће се расправљати о могућој оставци Авакова.

Активисти Десног сектора су, како се тврди, били учесници смртоносних окршаја са полицијом за време антивладиних протеста који су на крају довели до државног удара у земљи, наводи Итар-Тасс.

Један од координатора Десног сектора, ултранационалиста Александер Музичко се налазио на руској потерници због тортуре и убистава руских војника у руској републици Чеченији између 1994. и 2000. године.

Он је убијен 25. марта у акцији украјинских снага безбедности на западу Украјине.

Аваков је данас на својој Фејсбук страници написао да ће министарство унутрашњих послова у наредних неколико дана да објави сва документа и видео и аудио доказе у вези са убиством Музичког.

„Ово ће јавности пружити информације у вези са активностима у овом случају. Свако ће моћи да одлучи ко је херој, а ко је вулгарни бандит”, написао је Аваков.

Он је навео и да је покренута истрага о смрти Музичког.

Петог марта, руске власти су подигле оптужницу против лидера Десног сектора Дмитрија Јароша јер је преко медија јавно позивао на терористичке и екстремистичке активности.

Јарош је запретио да ће његов покрет уништити руски гасовод на украјинској територији.

„Десни сектор” окупља више украјинских националистичких снага са неофашистичким ставовима, а организован је као парамилитарна група од више од 10.000 чланова, наводи станица РТ.

Група је активна на Тргу Мајдан, епицентру протеста проевропских демонстраната, од новембра, а постала је позната нацистичким обележјима и употреби мотки, запаљивих бомби и ватреног оружја против снага безбедности.

———————————–

Продужење рада мисије ОЕБС зависи од њене објективности

БЕЧ – Русија би могла да не дозволи продужење рада мисије ОЕБС-а у Украјини преко, за почетак, договорених шест месеци, уколико утврди да је та мисија пристрасна, саопштио је данас руски изасланик у ОЕБС-у Андреј Келин.

„За шест месеци видећемо да ли је улога ове мисије корисна или није онаква какву смо очекивали”, истиче Келин, а преноси Глас Русије.

Он је нагласио да је првенствено очекивање Русије у вези с мисијом ОЕБС-а заштита становништва које говори руски и борба против екстремизма и неонацизма, као и помоћ у елиминацији бандитских група у Украјини.

Келин такође истиче како Русија засад заступа мишљење да су председнички избори у Украјини, предвиђени за мај, нелегитимни јер нису у складу са споразумом од 21. фебруара између украјинских власти и опозиције.

Да би у Украјини био изабран легитимни председник, њега би морали да подржавају сви Украјинци, а то би захтевало законске промене, напомиње Келин.

„Измена устава је хитно потребна. Она не сме да се одлаже”, истиче руски дипломата.

Танјуг