У ком ће правцу ићи америчко-руски војни односи после избора у САД? Шта ће бити са Сиријом, а шта на Балкану са америчким ракетним штитом? Пензионисани генерал-пуковник Леонид Ивашов, најугледнији руски војни стручњак, управо на захтев председника Владимира Путина пише нову геополитичку стратегију Русије.
Генерал Ивашов је пријатељ Србије, својевремено је имао велики сукоб са премијером Черномирдином око Косова и тврди да је Черномирдин 1999. преварио Србију.
Генерале, после победе Барака Обаме, куда иде Америка?
САД ће се суочити са процесом промене геополитичке ситуације у свету, и то ће доста утицати на америчку спољну и унутрашњу политику. Ако се велики Евроазијски савез буде формирао и постане основни конкурент Америци у борби за утицај на светске процесе, онда ће САД морати да се спремају за улогу другог центра светске моћи. Хоће ли то ићи мирно или ће Обама тежити рату, видећемо. Многи амерички политичари, истраживачи и финансијери говоре о трећем светском рату. Ја не мислим тако и сматрам да трећег светског рата неће бити, али ће САД подстицати сукобе да би поткопале економију Кине, да би у Кини изазвале социјалне потресе, да би поквариле односе Кине и Русије. Но, ако процес јачања Шангајске организације буде ишао брже, то ће натерати САД да се смире, јер неће више бити једини геополитички центар силе. Унутрашњу политику Обамине администрације одредиће надолазећа нова финансијско-економска криза.
Ви сте били идејни зачетник акције доласка руских падобранаца из базе у Угљевику у БиХ на аеродром Слатина крај Приштине на крају рата, агресије НАТО-а на Југославију 1999?
Да, ја и моји потчињени официри били смо дужни да одговоримо НАТО-у, да му не дозволимо да први уђе на то подручје и успостави свој поредак.
Постоје шпекулације да тадашњи руски председник Борис Јељцин уопште није знао за тај покрет руских трупа?
Председник је знао за ту операцију, али није био упознат са детаљима. Он је одобрио покрет јединице.
Како је онда касније дошло скоро до неке врсте извињења Москве Вашингтону?
Тадашњи министар спољних послова Русије Иванов није знао за ту акцију.
Ви знате да је врховни командант НАТО-а генерал Весли Кларк наредио команданту снага које су улазиле на Косово, британском генералу Мајку Џексону, да силом избаци руске падобранце са аеродрома Слатина. Генерал Џексон није послушао наређење генерала Кларка, рекавши му „да не жели да изазове почетак трећег светског рата“. Шта би се догодило да су снаге НАТО-а припуцале тада по руским војницима? Трећи светски рат?
Не, не би било трећег светског рата, јер да би се припуцало по руским војницима потребна је била одлука Савета НАТО-а. А међу чланицама тог савета су и три државе које су биле енергично против таквог развоја догађаја.
Које су то три државе?
Нека остане тајна.
Ипак, не можете да негирате да је постојала велика опасност од сукоба руских војника и војника НАТО-а на аеродрому Слатина?
Знате, једна је ствар некажњено и противно међународном праву бомбардовати Србију, ратовати са Србијом, а друга је ствар ратовати са Русијом. Имали смо договор са Југословенском армијом: у случају да НАТО силом крене на руске падобранце – да Југословенска армија заједно са нашим војницима прихвати борбу са снагама НАТО-а на Косову. У том тренутку Југословенска војска још није почела ни да се повлачи са Косова, била је у борбеном распореду практично неокрњена, док су снаге НАТО-а тек улазиле на Косово. Све је то НАТО знао и зато британски генерал Џексон и није хтео да нареди било какав сукоб са руским падобранцима. Мене је један немачки генерал тада упитао, до чега такав инцидент може да доведе? Рекао сам му: ако нападну руску војску, да се онда спреме да бране Брисел.
Зашто је руска војска после неколико година отишла са Косова?
Наш тадашњи министар одбране Иванов и начелник Генералштаба генерал Квашњин били су под утицајем Американаца и они су предложили председнику такву одлуку.
Министар одбране Русије и начелник Генералштаба руских оружаних снага да буду под утицајем Американаца? Не могу да верујем.
Да, они су сматрали да безбедност Русије није могућа без помоћи САД.
Је ли због тога тадашњи министар одбране Иванов смењен?
Не знам све разлоге за његову смену.
Али он је сада шеф Путинове администрације?
Да, јесте. Но, оно је било време када смо се свуда по свету повлачили. Отишли смо из велике обавештајне базе и центра Лурдес на Куби, отишли смо из велике војне базе Кам Ран у Вијетнаму, отишли смо и са Косова. Сада покушавамо да се вратимо.
И на Кубу?
Могуће.
Кажете да је одлука о одласку руске војске са Косова била под утицајем Американаца, али тада је предсeдник Русије био Владимир Путин у свом првом мандату?
Путин је тада слушао своје либерално окружење, слушао је Иванова и Квашњина.
А данас, кога данас слуша председник Путин?
Данас је председник сменио трговца намештајем са положаја министра одбране Русије. Сердјуков је смењен. Нови министар одбране генерал армије Сергеј Шојгу, херој Русије, одличан је организатор и право решење за министра одбране.
Амерички антиракетни штит у Румунији? Колико је то велика претња безбедности Русије?
Ми на тај систем у Румунији гледамо мирно, то је тамо само део великог америчког система, односно део поморског система антиракетне одбране. Америка опрема 41 ратни брод системом антиракетне одбране и ти бродови могу да се појаве у свим морима и океанима, од Баренцовог до Црног мора, и то јесте велика опасност.
Како ћете реаговати ако се ти амерички ратни бродови са елементима противракетне одбране појаве у Црном мору, у међународним водама, или у територијалним водама Румуније? Постоји Конвенција из Монтреа из 1936. године која регулише боравак ратних бродова у Црном мору и оних земаља које не излазе на Црно море?
По тој конвенцији право контроле упловљавања свих ратних бродова у Црно море имају Турци. А Турска је чланица НАТО-а и савезник САД. Само присуство ратних бродова са елементима система антиракетне одбране у Црном мору носи опасност.
У време Варшавског уговора Совјетски Савез није имао војне базе у Румунији и у Бугарској. Сада тамо војне базе имају Американци, односно НАТО. Носи ли то и ризик евентуалног нуклеарног рата на Балкану?
Уколико дође до кризе, то би могао да буде удар конвенционалним борбеним средствима. То неће нужно и одмах захтевати удар и нуклеарним оружјем, јер су главне трајекторије евентуалне размене нуклеарних удара између Русије и САД на северу.
Да ли је процес ширења НАТО-а на исток застао у Грузији?
Није само Грузија у питању, ту су још и Азербејџан, Узбекистан, Таџикистан, Киргизија, тамо су структуре НАТО-а већ присутне. Русија сада са Кином решава задатак потискивања НАТО-а из тих држава. У време када је председник Русије био Дмитриј Медведев било је одобрено и формирање логистичке базе НАТО-а на територији Русије, у Уљановску, ради снабдевања трупа ИСАФ у Авганистану.
Какав је сада статус те базе?
Она постоји, и даље је у функцији логистичке подршке снагама ИСАФ-а у Авганистану.
Колико НАТО за то плаћа Русији?
Скоро ништа.
Како је то могуће?
Браћа либерали. Но, сада је код нас у току велика кампања против те базе. Донедавни министар одбране Сердјуков највећи је кривац за ту базу. Ипак, та ће база функционисати још неко време, али после повлачења снага ИСАФ-а из Авганистана 2014. године, председник Путин ће је затворити.
Војни односи између Русије и САД?
У време Иванова и Сердјукова имали смо и неке вежбе снага ПВО заједно с Американцима. Мислим да тога више неће бити.
Садашњи ниво односа НАТО–Русија?
Ја бих то назвао „дежурни режим на леру“. То је низак интензитет односа. После напада НАТО-а на Либију прошле године, нема активних односа између Русије и НАТО-а.
Је ли искуство из Либије одредило став Москве у случају садашњег сукоба у Сирији?
Управо тако, Путин је у време напада НАТО-а на Либију био премијер и био је оштро против напада на Либију. Он је то назвао и „крсташким ратом“, био је против тадашњег става Кремља о томе. Али тада је председник био Медведев, и то је била пукотина у њиховим односима.
Како је то превазиђено?
Медведев се не каје, Путин га не критикује због тога. Русија са Путином на челу већ је три пута ставила вето у Савету безбедности око Сирије. Тога није било ни у време хладног рата.
Шта ако НАТО нападне Сирију, односно ако директно војним снагама подржи сиријску опозицију? Како ће реаговати Москва?
У том случају сви односи између Русије и НАТО-а били би трајно прекинути, можда бисмо прогласили НАТО непријатељем, а могуће је да бисмо и Сирији пружили војну помоћ.
Имате ли утисак да НАТО војно опкољава Русију?
Ја управо о томе и говорим већ годинама.
Модернизација Руске војске? Докле се стигло? Где је тежиште, на нуклеарним снагама за одвраћање, или на конвенционалним средствима?
Са дивизијског се прелази на бригадни систем. Нуклеарна средства одвраћања модернизујемо по већ усвојеном програму развоја, док конвенционална развијамо по убрзаном програму. Смењени министар одбране Сердјуков допринео је да се војнопривредни комплекс доведе у нарушено стање, да нам оружје застарева. Очекујем да Сердјуков заврши у затвору, а да генерал Макаров, начелник Генералштаба, такође буде смењен.
Војна сарадња Русије и Србије?
До сада је била слаба, заправо, већ дуже је слаба.
Па био је недавно сусрет Рогозин–Вучић.
Добро, то је тек почетак, можемо помоћи Србији у ремонту војне технике, имамо могућности заједничког истраживања и производње у војнотехничкој области, у школовању кадрова.
Шта би, по вама, Србија добила, а шта изгубила уласком у НАТО?
Уласком у НАТО Србија би ушла у друштво разбојника. Изгубила би свој углед и ауторитет, морала би да ратује у операцијама НАТО-а против других земаља. Реците ми шта је добила Бугарска учешћем у рату у Авганистану?
Добила је улазак у ЕУ.
Да, помогли су им да живе на кредит, не дозвољавају им да развију своју економију. Погледајте Грчку, Мађарску…
Вас на Западу зову главним јастребом руског војног естаблишмента?
Поносан сам на то, јастреб је поносна птица на коју вране могу само да креште. Некадашњи генерални секретар НАТО-а лорд Робертсон рекао је за мене да никада нисам заговарао рат, нити повлачио кораке у том правцу, али да сам увек био против агресора. То јесам и на то сам поносан.
