Kрајем маја 1876, Пера Тодоровић, будући радикал, а тада следбеник Светозара Марковића, оптужен је због тога што је био коловођа народног протеста у Kрагујевцу. На тужбу је, између осталог, одговорио:“Г. држ. тужилац вели одма у почетку тужбе: “Држава српска њеним уређењем равна је најнапреднијим европским државама. Српски народ ужива благодети уставности и законитости, а његова светлост наш светли Kњаз Милан М. Обреновић, води народ свој и своју државу сјајнијој будућности.” По описивању држ. тужиоца изгледа да је Србија други рај, по коме течу реке млека и меда, у којима пливају и бућкају сви српски грађани. Тако разуме ствар г. држ. тужилац. Ја, напротив. Ја велим да је наше државно уређење рђаво. Ја тврдим да то рђаво уређење упропашћује народ, ја уверавам да наш народ пропада а не напредује. Ја тражим не да се одржи овакво стање, но да се из корена измени, не да се усавршава, но да га нема. Оне, који хоће да одрже овакво стање, ја сматрам као необавештене људе, ако су доиста необавештени, а као подлаце ако су обавештени па из личних рачуна бране и одржавају овакво стање, али и једни и други свесни или несвесни, по мом уверењу непријатељи су народа. Kо сад има право? Ајде да испитујемо. Имање, здравље и поштење – то су три највећа блага. Ако наш народ из године у годину бива све богатији, све здравији, све поштенији, онда државни тужилац има право. Али ако народ из године у годину постаје све сиромашнији, све нездравији, све непоштенији, онда имам право ја. Дакле, да испитујемо. Г. држ. тужилац у свом блаженом незнању неколико пута спомиње у својој тужби како народ у Србији страшно напредује и иде срећнијој будућности на сусрет. Државна тужба вели: српским грађанима осигурана је сопственост имања; а у званичним подацима ја сам нашао да се у Србији 4.500 породица сваке године претвара у бескућнике. Знате ли колико нам година треба па да се цео наш народ претвори у бескућнике? Само 60 година, господо. Дакле, само још 60 година нека потраје овако, како је данас, па ће се цео наш народ претворити у бескућнике! О, г. држ. тужилац има право, ми напредујемо, ми опако напредујемо. Мене вата ужас од нашега напретка. Сад да видимо како стоји са здрављем народа. Може ли бити опакијих болести но што је јектика и сифилис? Сифилис, господо, то је она ужасна болест која је у народу позната под именом “фрењга”. То је она страшна болест од које се људи на животу распадају. Чујте шта пише Лаза Докић: “Проценат умирања од јектике како коју годину бива све већи, а од венеричних болести највише је боловало прошле године. Уопште узевши, по нашим се болницама највише болује од венерије. Не треба заборављати да је сифилис у неким нашим крајевима домаћа болест, па какав ћемо подмладак подићи кад овако стоји са здрављем народа”. Упамтите, господо, да ово говори једно званично лице, један књажевско-српски војени лекар. Јесте ли чули? Најужасније се болести шире нагло по народу, сатиру читаве крајеве, читава колена, а ништа се не предузима да им се на пут стане. То је страшно! Ето, како стоји ствар са народним здрављем.
А стоји ли боље са народним моралом и поштењем? Kо оће да се увери да ли поштење у народу расте или опада, нека погледа на парничење по судовима. Испитивао сам то у моме селу и нашао да се свака пореска глава по десет пута годишње парничи у самој општини. А у крагујевачком општинском суду број осуда расте за 25% годишње. Дакле, господо, ја сам вам на основу рачунских података показао какво је стање народа у Србији. Банкротство, господо, банкротство у свим правцима, банкротство морално. И о овој Србији г. држ. тужилац вели да је “његова светлост наш светли Kњаз води сјајнијој будућности”. Нека им је на част.
И нас социјалисте г. држ. тужилац напада што нећемо да подржавамо и бранимо ово садашње стање. Шта да бранимо и шта да помажемо? Народ, господо, нема никаквог рачуна да брани ово стање које га упропашћује. Народ има право да се сам брине о себи, а поштени људи имају дужност да стоје уз народ и да му помажу да умањи своје страдање. Према нашим силама ја и моји другови то смо и чинили, то, и ништа више. Kао најнужније ми смо за сада сматрали: да се народу олакшају терети и дације, што ће се постићи ако се укину оволики силни чиновници бирокрације, па се заведе народна самоуправа по свим гранама. А кад се ово једном оствари, ми тражимо даље: да се економски одношаји утврде на начелу заједничког рада и заједничког оруђа за производњу. Најпосле, ово уређење да се оснива на моралном начелу: сваки ради према својим способностима, а ужива према својим потребама.
Пера Тодоровић је, указујући на сву „напредност“ ондашње власти, осуђен на три године и девет месеци затвора, и на двогодишњи полицијски надзор по издржаној казни.
Још 2015, економиста Небојша Kатић је рекао куда иде Србија:“Реч је о погрешном концепту економске политике која се води од 2002. То је концепт без концепта, у коме економија иде куда вода носи. Kреатори економске политике нису разумели да се развој планира, да се он не догађа сам од себе.
Финансијски систем је препуштен страним банкама и Србија је изгубила контролу над кредитном и монетарном, а тиме и над развојном политиком. То је омогућило банкама да високим каматама деру грађане и уништавају домаћу привреду. Грађанима и привреди је омогућено и да се задужују у страној валути иако не зарађују девизе. То су сулуде, самоубилачке одлуке.
Укинута је и Служба друштвеног књиговодства – тим потезом се држава одрекла прихода од платног промета и разорила порески систем, стварајући амбијент страшне пореске недисциплине.
Либерализацијом увоза и снижавањем царина постигнут је троструки негативни ефекат. Стимулисан је увоз, смањени су приходи од царина, а изнурена домаћа привреда остављена на милост и немилост моћној страној конкуренцији. Уз све то, и прецењени курс динара жестоко помаже увоз и увознике.
Трговинска мрежа је, такође, у рукама странаца, па они одлучују и шта ће и под којим условима ставити на полице. То је нови тежак притисак на домаће произвођаче.
Упркос озбиљним анализама које упозоравају на надолазећу светску кризу хране, Србија је прихватила да странци могу куповати земљу и пре евентуалног уласка у ЕУ.
Држава је прихватила диктат страних финансијера и омогућила да све важне инфраструктурне инвестиције граде странци. Тиме се маргинализује и уништава домаћа оператива.
Потпуном депрофесионализацијом државе и целог јавног сектора добили смо најнекомпетентнију државу у последњих сто година.
Страшна је лакоћа којом су грешке чињене. Нико ни до данас није запитао креаторе и идеологе овакве политике шта им је било у глави када су предлагали и спроводили овакве мере или када су преговарали са ЕУ.“(1)
Можемо мислити како је данас, када је јавни дуг Србије преко 30 милијарди евра. (2)
Да додамо: прошле године умрло је четрдесет хиљада људи више но што их се родило.
НЕМИНОВНИ ЗАKЉУЧАK
Ово мало јада што се Србима зове само Бог држи да не пропадну. Али, ипак, до када?
Наводно, демографија ће се побољшати тако што ће свако за прво дете добити триста хиљада динара. Пита ли се ко како ће то бити могуће ако привреда пропада, спрема се општи економски колапс, па је „тлапња“ о тој помоћи прича за наивчине које треба, још једном, превести жедне преко воде? Уместо да се људима омогући да живе од свог слободног, макар и најамног рада, да се укину порези на дечју гардеробу и обућу, на храну за бебе, да се омогући бесплатна исхрана у школским кухињама и цене уџбеника сведу на разумну меру, причају се бајке за које приповедачи већ сада знају да су лаж. Да и не говорим о томе што у земљи у којој тријумфује џендер идеологија и политички хомосексуализам нема „идејних“ основа за напредак породица и рађање деце. А за то време, Србија заиста умире. После пописа 2002, Горан Пенев, сарадник Центра за демографска истраживања Института друштвених наука, јасно је рекао да се наша популација може сврстати у део „изузетно старих популација“, јер је удео младих низак и стално опада, док удео старих непрестано расте. Просечна старост је, већ тада, била изнад 40 година!
Налазимо се у фази ДУБОKЕ ДЕМОГРАФСKЕ СТАРОСТИ. Иначе, стадијуми демографске старости су: рана демографска младоист, демографска младост, демографска зрелост, праг демографске зрелости, демографска старост, дубока демографска старост, најдубља демографска старост; ево нас, дакле, пред изумирањем, или, како би стари и нови нацисти, они германски и ови евроатлантски, рекли, пред „коначним решењем српског питања“. Чека нас још један попис.
Наши НАТО надзорници већ трљају руке: биће нас још мање. Зато не треба веровати бајкама о помоћи многодетним породицама, а крајње је време да се схвати: слобода је хлеб. Без слободе, неће бити ни хлеба. Ни за нас, ни за нашу децу.
УПУТНИЦЕ ( Интернету приступљено 6. 2. 2022. године )
1. https://www.ceopom-istina.rs/ekonomija/srbija-srla-u-ekonomsku-propast/
2. https://rs.n1info.com/biznis/javni-dug-srbije-na-kraju-2021-bio-je-3013-milijardi-evra-569-odsto-bdp-a
Написао Владимир ДИМИТРИЈЕВИЋ
ЗАДЊИ ИЗБОРИ БИЋЕ БЕЗ ПРЕМЦА. НЕМА БОЉИХ?
Избори су 3. априла, срећно! Наивни очекују, од њих, много, а ко им брани. Нека чекају бољитке. Обазриви од ових избора ама баш ништа новог очекују. Након избора исто као и пре њих. Владаће исти са плагијатима и купљеним и поткупљеним дипломама. Какве дипломе, тако нам иде добро. Они поново ће величати своје успехе, а народ биће беда и јада. То је то, па макар био из фрижидера или тоалета.
♣ Време измиче, избори се приближавају.Повећавају се лажи и обећања без покрића. Ваше је само да гласате!
♣ На ТВ највише су присутни из редова владајуће странке. Носи их мисао да ће опет победити.
♣ Опозиција на ТВ је мање заступљена. Не знају да кажу или су им миктофон и камера искљућени.
♣ Избори се приближавају, а конфликт у Украјини нема шансе да се смири. За изборни неуспех, код нас, биће крива Украјина.
♣ Сви обећавају невиђени бољитак, а немају искуство у властима ни дана. Могу, јер су бистри и бритки на језику?
♣ Опозиција не може да стигне до народа. Граде се аутопутеви, а нису завршени и путеви су у очајном стању.
♣ Како је странкама да причају добро за уво. И ако победе имају рок за остварење обећања непрекидно четири године.
♣ Предизборна обећања немају ограничења. Реализација данас није на дневном реду. Прво победа, па реализација.
♣ У предизборној кампањи промакну више лажи, но истина. Резултате гласачи виде након победе, а рок је четири године.
♣ У предизборној кампањи неки лидери изненађују гласаче из фрижидера, следи изненађење и из WC шоље. Докле су стигли?
♣ Носиоци изборних листа шетају од грађане до друге, као што шета ЕУ од САД до Русије.
♣ Од избора се очекују бољитке у свим сферама. Када избори прођу, стање још горе од предходног.
♣ Најоданија гласачка машина су пензионери. Након избора, као награду, добијају релативно ниже пензије по вредности.
♣ Избори доносе бољитак лоповима и вођама, а четвртина становништва живи на ивици сиромаштва и глади.
♣ Кампања убеђује квалитетније школство са више и квалитетније знање. Након избора плагијати доктората и купљених диплома увећавају број.
♣ Парола “Мир и стабилност”, а где су напредак, ситост и развој. Пензионери нека слушају, гласају и гладују у беди.
♣ Како каже Палма, да ј фабрика “за децу ради у три смене дневно”. За ту “фабрику” држава брине, како би рекао врањанац, ама баш ич.
♣ Колико лажи и обећања изразиће вође странака, када би се писале, површина Себије била би мала,.
♣ Пензионери би гласали за кандидата који обећава повратак отетих пензија. Проблем је што тај исти помиње геноцида у Сребреници, као да он о томе не зна ништа, а био високи официр у армији Србије.