Ових дана српске сељаке обузела је зебња због најаве закупа државног пољопривредног земљишта на 30 година, јер се плаше да због недостатка новца неће моћи конкурисати за земљу.
Страх пољопривредника од утакмице са бизнисменима и странцима је оправдан, јер је услов за добијање земље доста ригорозан. Наиме онај ко се упусти у трку мора да има инвестициони програм који му је одобрила локална самоуправа, која у закуп даје 30 одсто државне земље.
Много ситних поседа
Подаци су нарочито поразни када се Србија упоређује са комшијама, а нарочито са ЕУ. Просечна величина поседа у Србији је 5,4 хектара, у Мађарској је осам, Бугарској 12, а просек ЕУ је 14 хектара.
А улагања морају бити најмање 3.000 евра по хектару, од чега минимум улагања у прерађивачке капацитете износи 500 евра по хектару, односно најмање 500.000 евра укупне инвестиције у периоду од три године од дана почетка улагања.
У првој години мора бити реализовано најмање 30 одсто инвестиције. Изузетак су општине које имају мање од 1.000 хектара пољопривредног земљишта и у њима укупан износ инвестиција не може бити мањи од 500.000 евра.
Највећи власник пољопривредног земљишта у Србији је држава, са око 830.000 хектара. То је далеко више него што имају велики земљопоседници из редова приватника. А међу њима се истиче њих неколико.
Тројица највећих српских бизнисмена (Петар Матијевић, Миодраг Костић и Мирослав Мишковић) у пољопривреди поседују више од 50.000 хектара земље у Србији. Још 20.000 хектара узимају у закуп.
Н. С. Прерадовић – Вести
