Београд – Од краја 2015. до сада, односно краја септембра ове године, удео јавног дуга у БДП-у је смањен за 10 процентних поена, са 74,7 на 64,6 одсто, а у номиналном износу за 800 милиона евра.
А то је свега два одсто када се изрази у проценту БДП-а, пошто се процењује да ће на крају године БДП износити 37,5 милијарди евра. Како је дакле могуће да удео дуга у БДП-у падне за 10 одсто, а да тај дуг буде само за два одсто БДП-а мањи?
За почетак, треба рећи да је скоро у целости смањење јавног дуга (који сада износи 24,1 милијарду евра) за 800 милиона евра последица промене девизних курсева односно јачања евра према долару и јачања динара према обе ове валуте.
У последњих годину дана динар је номинално ојачао према евру за четири одсто и према долару за чак 14,8 одсто. Реално, апрецијација је још већа с обзиром да је инфлација у Србији била већа него у ЕУ или САД.
Део смањења учешћа јавног дуга у БДП-у се односи на раст БДП-а који је у 2016. и 2017. (за коју се рачуна да ће бити око два одсто) износио 4,85 одсто. Ово је раст БДП-а у динарима. Међутим, прерачунат у евре српски БДП је од 2015. до краја ове године (према пројекцији Министарства финансија) повећан за целих 8,3 одсто.
Јачање динара према евру допринело је да БДП, који се иначе прави у динарима, када се прерачуна у евре, по курсу од 118 динара за евро испадне већи него раније када је евро био 120 или 122 динара. Ефекат јачања евра према долару јесте то што се јавни дуг Србије, односно она трећина у доларима, када се прерачуна у евре испадне мања него што је била. Тако је скоро искључиво заслугом курсних разлика Србија остварила фантастично смањење јавног дуга у односу на БДП, што је и главна мера задужености једне државе.
Млађен Ковачевић, члан Научног друштва економиста, истиче да је највећи допринос смањењу јавног дуга управо дала промена курсева, а у мањем делу реални раст БДП-а.
„Номинални износ јавног дуга у динарима је скоро непромењен. Друга ствар је што је потпуно нерационално да динар оволико јача када знамо да земље у окружењу имају знатно већи привредни раст и да економија Европске уније оживљава. Поред тога Србија годишње потроши три одсто БДП-а на отплату камата, а око 14-15 одсто БДП-а на отплату и главнице и камата. Само по основу тога требало би да динар слаби. Овакво кретање курса не може дуго да се одржи. Већ следеће године очекујем много бржи раст увоза од извоза и слабљење динара, а са тим и промену јавног дуга“, истиче Ковачевић додајући да су јачању динара највише допринеле стране директне инвестиције.
Он сматра да иако је НБС купила ове године преко милијарду евра, да је требало да знатно више да купује да не дозволи раст вредности динара.
Иначе НБС је од почетка године купила око 1,3 милијарде евра, а продала 345 милиона и то све у првом тромесечју ове године.
Професор Економског факултета Милојко Арсић истиче да би влада требало да се бави буџетским дефицитом као доминантним фактором који утиче на јавни дуг, а да удео јавног дуга према БДП-у може заварати.
„Прошле године смо имали јачање долара па по том основу раст јавног дуга. Ове године имамо слабљење, па се јавни дуг смањује. Оно на шта држава може да утиче је буџет и само дугогодишња равнотежа или мали дефицит до један одсто БДП-а може да стварно смањи јавни дуг“, оцењује он.
М. Обрадовић, Данас
