Да ли је у припреми нови закон који ће омогућити да се у Србији дозволи промет и увоз ГМО производа? Протести против ширења „Монсанта“ 19. маја широм државе.
Чему прича о ГМО кад је сваки град у Србији против?
Професор Миладин Шеварлић, народни посланик Двери, предложио је Народној скупштини декларацију о ГМО, која предвиђа да се пре измене или усвајања новог Закона о ГМО, грађани о овом питању изјасне на референдуму.
Предлог декларације већ је добио негативно мишљење Владе Србије, а професор Шеварлић упозорава да је добио информације да је у припреми нови закон којим ће се либерализовати тржиште за увоз и промет ГМО и производа од ГМО, и то по хитном поступку и без јавне расправе.
„Влада је дала негативно мишљење иако је у 136 општина, више од 6.000 одборника већ једногласно усвојила Декларацију о ГМО, којом се забрањује увоз, прерада, промет и узгој ГМО и производа од ГМО“, истиче Шеварлић.
Иначе, према Закону о ГМО, који је тренутно на снази, Србија не дозвољава увоз, прераду и промет ГМО и производа од ГМО, изузев у случајевима за медицинске потребе и у строго контролисаним научним експериментима.
Закон међутим не предвиђа обавезу истицања земље порекла на декларацијама робе која се продаје на килограм, па у пракси потрошачи нису упознати одакле заправо потичу производи које купују и да ли садрже генетски модификоване организме.
„Да ли би у хипермаркетима у Србији, које углавном држе стране компаније, потрошачи куповали месо или увозне сиреве ако би писало да су ти производи из земаља у којима је дозвољено коришћење генетички модификованих сировина у исхрани стоке. Да ли би куповали производе пореклом из Бразила, Аргентине, Канаде, Америке, или из једног броја земаља ЕУ у којима је дозвољено коришћење ГМО. Или би у том случају куповали искључиво наше месо“, пита се Шеварлић и наводи да је у Јапану цена европског меса чак десет пута нижа од јапанског баш због чињенице да не садржи ГМО.
Он наглашава да Србија не треба да дозволи промет и узгој ГМО и зато што смо мала земља која никада не може бити конкурентна на тржишту генетички модификованих организама.
„Србија би требало да откупљује лиценце за ГМО и да сваке године плаћа апанажу за три и по милиона хектара обрадивог земљишта које се засејава сваке године различитим културама. И најважније, ГМО треба да остане забрањен због огромног ризика по здравље становништва које је већ угрожено због последица НАТО бомбардовања“, каже Шеварлић.
Уместо тога, Србија би могла да се позиционира као водећа земља у Европи која би извозила храну и сировине без ГМО јер је други извозник соје у Европи која није генетски модификована и једина држава у Европи која може са својом производњом да задовољи комплетне потребе сопственог сточарства и прехрамбене индустрије. Истовремено, Србија је и десети извозник кукуруза који није ГМО у свету.
„Уместо да чисту соју и кукуруз прерадимо у сточну храну и упослимо наше фарме и да гајимо стоку на бази сировина које нису генетички модификоване и да онда пласирамо прерађевине које су економски далеко вредније у извоз са робном марком без ГМО и да будемо тржишно препознатљиви, наш увознички лоби покушава да прогура измене закона и легализује производњу и промет ГМО“, напомиње Шеварлић.
Протести против „Монсанта“, водећег произвођача ГМО, одржавају се широм света сваке треће суботе у мају.
Ове године и Србија ће марширати против „Монсанта“, па ће 19. маја у 11 часова у Новом Саду, Београду, Крагујевцу, Параћин и Пријепољу, бити одржани скупови за Србију без ГМО.
Спутник
