Београд – Србији је овог лета наложено од стране Међународног монетарног фонда да у што скоријем року изложи продаји Комерцијалну банку, АД и Компанију Дунав осигурање, те да приватизује Петрохемију, Метанонско сирћетни комплекс у Кикинди, Азотару Панчево и ПКБ Корпорацију, као и да затворе два нерентабилна рудника угља у ЈП РЕУ Ресавица. Све ово, утицаће штетно на овогодишњи економски биланс државе, који је и прошле године био лош, упркос пропагандним режимским причама о успесима на свим пољима, силним инвестицијама и другим бајкама о привредном развоју, иза кога се крије прича о најјефтинијој радној снази у Европи и колонијалном статусу Србије у односу на све друге европске државе. Наш познати економски стручњак, Миодраг К. Скулић, у овом броју Магазина Таблоид истражује да ли се у конкретном случају ради о присиљавању Републике Србије да своје банкарско тржиште до краја препусти иностраном капиталу и да се услед тога држава повуче са тржишта српског осигурања.
Држава Србија већ годинама са најдубљом понизношћу прима налоге Међународног монетарног фонда (ММФ) и као такве их извршава у најкраћем року. Финансијска консолидација републичког буџета није до краја извршена, јер да су финансије консолидоване, не би ММФ у свом најновијем налазу констатовао да ће биланс текућег рачуна Републике Србије у 2018. години бити у минусу 3,9 одсто БДП (бруто друштвеног производа).
За Србију је важно да зна: лечење сопствених финансија је веома мукотрпно, а државних финансија још мукотрпније. Али, наш (ММФ-ов) „Чуваркућа“ налаже да се изложи продаји, односно приватизује Комерцијална банка, АД, Београд, Дунав осигурање, АОД, Београд, Петрохемија, АД, Панчево, Метанонски сирћетно комплекс, АД, Кикинда, Азотара, АД, Панчево, ПКБ Корпорација, АД, Београд, као и да се затворе два рудника угља у ЈП РЕУ Ресавица, те да се усклађивање пензија и плата у државном и јавном сектору реши најдаље крајем ове године.
У овом чланку покушаћемо да откријемо да ли се у конкретном ради о присили Републике Србије да своје банкарско тржиште до краја препусти иностраном капиталу и да се држава повуче са тржишта српског осигурања, те да се поред бруке у „Београду на води“ доо, коме привредном друштву је пренето без накнаде 177 хектара градског грађевинског земљишта, са леве и десне реке Саве, без накнаде, иако је то привредно друштво у већинском власништву иностране фирме из Арапских Емирата (68 одсто), Град Београд, га већ у почетној фази финансира са 64 милиона евра. Да ли треба очекивати да се прода и ПКБ Корпорација, са свим земљиштем, пре него што би Градској дирекцији за земљиште и изградњу Београда било пренето на управљање оно земљиште, које је по својој приради грађевинско, а ова га до почетка градње дала на обраду, са или без накнаде. Поготову што је ПКБ Корпорација у државном власништву. Уколико се од ПКБ Корпорације не одвоји грађевинско од пољопривредног земљишта, а ПКБ се изложи продаји, покушаћемо да докажемо да се у конкретном ради о злочину према сопственом народу и подривању државе.
Такође, овде треба истаћи још три нападнуте локације за даљу градњу и ширење Београда: Лука Београд, земљиште у власништву ПИК Земун, у стечају, подручје Макиш (приградски део Београда)…
Лука Београд
До данас држава Србија није решила чији су хектери градског грађевинског земљишта у, и уз, Луку Београд, коју је без јасног истицања колико хектера градског грађевинског зељишта користи то предузеће, изложена јавној продаји. Ми поуздано знамо да то није 280 ха, јер би Лука, да је толико земљишта користила морала да тада плаћа допринос за коришћење градског грађевинског земљишта, који никад није био мали. Али, они челници Агенције за приватизацију, који су се преко ње обогатили, никад нису кривично одговарали.
Земљиште у власништву ПИК Земун, у стечају
У неколико наврата смо до сада у Таблоид-у истицали да око 450 хектара градског грађевинског земљишта је у власништву овог привредног друштва у стечају. Тандем Ђунић-Влаховић покушао је да преузме власништво над најатрактивнијим грађевинским парцелама ПИК-а Земун. Када је то спречено ово привредно друштво стављено је у стечај. Сада је око тог стечаја настала шутња, јер се ради испод жита. Ако би се продало само десет до петнаест хектара цео дуг ПИК-а Земун би се раздужио. Али, зато је у приватизацији тандем Ђунић-Влаховић дошао до власништва над Новим домом и угасио ову дрвну индустрију, а локацији Фабрике намештаја у Војводе Степе продао јеврејском инвеститору за 22,5 милиона евра колико је платио цело предузеће са 44 салона, робне куће и продавнице намештаја и на локацији у Цара Душана, где је била дирекција Новог дома овај тандем зарадио милионе евра издавајући тај простор државној компанији Телеком по 12,5 евра за метар квадратни. Тај тандем је куповином Технопромет-а и Економског института остварио огромну зараду, а зна се и колико је продао локацији на Славији, где је данас подигнут Хотел Хилтон. Данас је Александар Влаховић, председник Савеза економиста Србије и најближи сарадник Александра Вучића, па не само што је први до главних мешетара и пљачкаша државне имовине, него још и брука економску струку преко леђа Србије! У суседној Хрватској постоји Закон о незастаревању кривичне одговорности за злоупотребе у претворби (приватизацији) државне и друштвене имовине.
Подручје Макиш
Стотине хектара градског грађевинског земљишта налази се на овој локацији. Иако Град Београд годинама има своју Дирекцију за земљиште и изградњу Београда нико не жели да се њој на управљање пренесе сво градско грађевинско земљиште, већ сви желе да мешетаре.
Комерцијална банка, АД, Београд
Поред ове банке у Београду, Комерцијална банка је власник истоимених банака у Будви и Бања Луци. Поред тога, банка има и још једно зависно друштво Комбанк Инвест, АД, Београд. У банци у Београду и њеним филијалама и експозитурама широм Србије, у 2017. години било је 2.707 запослених, а у сва три зависна друштва још 272 запослена. Банка је у 2015. и 2016. години пословала са губитком у износу од 120 милиона евра, док је 2013. и 2014. години исказала нето добит у износу од 77 милиона евра. У прошлој години банка је позитивно пословала исказујући нето добит у износу 69 милиона евра. Законски заступник банке је Владимир Медан. Власници акција Комерцијалне банке, АД, Београд су:
* 41,74 % Република Србија
* 24,43 % ЕБРД
* 10,15 % ИЦФ
* 23,68 % 1.823 мала акционара.
Управни одбор Комерцијалне банке, као представници Републике Србије, чине четири жене, и то:
* Мила Коругић Милошевић, председник
* Оливера Матић Брбора
* Марија Сокић
* Марија Ћорбашић и четири инострана представника:
* Клосроw Замани, држављанин САД
* Јевед Хамид, држављанин САД
* Пхилиппе Делпал, држављанин Француске и
* Андреас Клинген, држављанин Немачке.
Капитал банке на крају 2017. године износио је 438 милиона евра и у тој години остварен је профит већи од десет одсто, што је потпуно задовољавајуће. Познат је случај када је ММФ наложио Централној банци да провери висину ненаплативих кредита у 16 банака и када су неколико десетина милиона евра умањен од износа на позицији ненаплативих кредита пронађени у овој банци, што је у банкарском свету, сматра фалсификатом биланса. Највећи комитент Комерцијалне банке је Влада Републике Србије која је купац њених обвезница и благајничких запуса у вредности од око 940 милиона евра.
Компанија Дунав осигурање, АОД, Београд
Компанија Дунав осигурање, АОД београд, регистрована је још давне 1963. године (на дан 30. јуна). Власник акција ове Компаније је Република Србије 94,05 одсто, док први следећи власник је Комерцијална банка са 0,42 одсто и осталих 3396 малих акционара. Данас је законски заступник мр Мирко Петровић, председник Извршног одбора. Остали законски заступници су чланови Извршног одбора, са ограниченим овлашћењима у заступању: Зоран Суботић, Звонко Зиндовић, Мирослав Станишић и Драгица Јанковић. Председник Надзорног одбора је Татјана Вукић, а чланови тог одбора су: Зоран Дивац, Никола Николски, Синиша Јовановић, Ненад Ралевић, Марија Бијелић и Милош Адамовић…
У оквиру Компаније послују следећа зависна друштва:
* Дунав РЕ, АОД, Београд
* Дунав турист, доо, Београд
* Дунав ауто, доо, Београд
* Дунав друштво за управљање добровољним пензијским фондом, Београд
* Дунав осигурање, АД Бања Лука
* Дунав ауто, доо, Бања Лука
У 2017. години Компанија је имала 2.914 запослених, а у повезаним правним лицима још 684 запослена. Укупна пословна имовина ове осигуравајуће куће износи 333 милиона евра, док је сопствени укупан капитал Компаније, на крају 2017. године, износио је 91 милион евра. На крају те године Компанија је исказала нето добит у износу од 9,8 милиона евра, што је капитал из претходне године принос већи од 12 одсто. То представља изузетно висок профит Компаније. У државне хартије од вредности Републике Србије (обвезнице и благајничке записе) ова Компанија, на крају 2017. године, имала је пласирано 141 милион евра и по том основу у тој години остварила приход од камата од 6,3 милиона евра.
У конкретном случају се не ради само о куповини тржишта осигурања, већ и знатно високом профиту Компаније Дунав осигурање, Београд. Поставља се разумно питање одакле право ММФ- у да присиљава једну државу, која има пуну власт над својим финансијама И не користи никакве кредите те Међународне организације, да продаје „своје сребро“ које јој доноси 12 одсто профита, ако она не представља неке алаве странце, који хоће држави Србији да отму оно од чега она има веома богате приносе.
ХИП Петрохемија, АД, Панчево
Власници овог привредног друштва су: 32,18 одсто ЈП Србијагас, 30 одсто Република Србија 20,85 одсто НИС, Нови Сад 4,90 Електропривреда Србије, 4,39 одсто Фонд за развој и 13 мањих власника. Ово привредно друштво имало је 1.441 запосленог у 2017. години. Претходних година било је један од највећих губитника. У тој години исказало је први пут нето добитак у износу од, чак 34 милона евра. На приходу оствареном у 2017 години у износу од 320 милиона евра исказана је нето добит од та 34 милиона евра, што чини 10,68 одсто оствареног прихода у тпј години, док је на приходу од 297 милиона евра оствареном у претходној години исказан губитак у пословању у износу од 44 милиона евра, или 14,74 одсто тог прихода.
Метанолско сирћетни комплекс, АД, Кикинда
Власник овог привредног друштва је 88,23 одсто ЈП Србијагас, 11,68 одсто Република Србија, НИС Нови Сад 0,06 одсто И Фонд за развој 0,01 одсто и 24 мала акционара 0,2 одсто. Укупан број запослених је 525. Укупна књиговодствена вредност имовине на крају прошле године износила је нешто више од 50 милиона евра. Претварањем потраживања ЈП Србијагас у акције ово привредно друштво избегло је стечај, јер су сада укупне обавезе друштва само 8,8 милиона евра. На укупном приходу оствареном у 2017 години од 82 милиона евра исказана је нето добит скоро пет милиона евра, или 6,02 одсто прихода, док је у претходној години на приходу од 49 милиона евра исказан гбитак у пословању од, чак, 29 милиона евра, или 59,39 одсто тог прихода.
ХИП Азотара, доо, Панчево, сада у стечају
Већински власник овог привредног друштва у стечају је ЈП Србијагас (85,06 одсто). Укупан број запослених у 2017. години је 875 и сада ће сви, уз одговарајућу отпремнину отићи на Завод за незапослене, а фабрика ће престати са радом. Кумулиране обавезе нарасле сун а 24 милијарде динара, или више од 200 милиона евра. ЈП Србијагас послује без динара сопственог капитала, а власник је свих посрнулих предузећа. Укупни дугови ЈП Србијагас на крају 2017. године износе 1,5 милијарди евра.
Ево ко је у Србији „лекар“ оболелих привредних друштава…
ПКБ Корпорација, СФД, Београд
Власник Корпорације ПКБ је Република Србије 98,18 одсто и Акцијски фонд Републике 1,82 одсто. Компанија има 1.736 запослених. У 2017. години исказан је губитак 17,5 милиона евра, а годину дана раније десет милиона евра.
ЈП ПЕУ Ресавица
У прошлом броју Магазина Таблоид, приказали смо пословање рудника за подземну експлоатацију угља који послују у оквиру овог републичког јавног предузећа. Девет рудника: Рудник антрацита Вршка Чука, Ибарски рудници каменог угља Баљевац, Рудници мрког угља Рембас – Ресавица, Боговина, Соко-Соко Бања, Јасеновац – Крепољин, рудници лигните Лубница и Штаваљ – Сјеница и РГП Алексиначки рудник, који изводи рударске инвестиционе радове у осталим деловима овог јавног предузећа. ММФ тражи затварање два рудника. Стручни тим РЕУ Ресавица предложио је за затварање Вршку Чуку, Сењски рудник Источно поље. РЕУ Ресавица у 2017. години имала је 4.016 запослених, док је последњег дана децембра те године било по списку 3.855. Укупна пословна имовина овог јавног предузећа је 65 милиона евра, а како је предузеће остало без динара сопственог капитала, услед годинама исказиваних губитака, обавезе јавног предузећа су нарасле на 137 милиона евра, и веће су од вредности укупне имовине за 72 милиона евра. Тешко да ће се ове уграђене дубиозе разрешити затварањем два нерентабилна рудника. Укупни послови приходи овог јавног предузећа остварени у 2017. години су износили само 17,1 милион евра, док су државне субвенције из републичког буџета у тој години више од два пута веће и износиле су 39 милиона евра.
Још о РТБ Бор
Дана 27. јуна ове 2018. године, дошло је до припајања Рудника бакра Бор, Рудника бакра Мајданпек, Топионице и рафинације матичном друштву РТБ Група Бор, тако да ова четири привредна друштва, сагласно усвојеном Унапред припремљеном плану реорганизације, од тада послују као једно правно лице. Власник овог јединственог правног лица је Фонд за развој Републике Србије, са капиталом 2.333.863.136,32 динара, или 99,99998942 одсто, док су остали власници удела: Фабрика лак жице у стечају 2,54 динара, Институт за бакар 1, 58 динара, Фабрика опреме, у стечају 2,00 динара, Пионир, доо, Београд 0,50 динара, Златара Мајданпек 2,79 динара и Акцијски фонд Републике Србије 147,00 динара.
Зар су правници и економисти, све сами српски синови и „соколови“, због оваквих ствари учили толике школе, да инжењерима показују како и они знају лабораторијске анализе, па баш на овом гиганту то показују и преко такозваног УППР (Унапред припремљеног плана реорганизације) отписују 1,3 милијарде евра, те утврђују овако мизерне износе власништва! Као и да њих нису могли отписати?! Па, обичан произвођач чоколаде, за тих 0,50 динара, (да, у питању је само пола српског динара!), не може да купи ниједну бомбону!
Ево нове српске бруке, од јадних, продатих, корумпираних и пре свега неуких правника, економиста, судова и агенција…
ЈП ГСП Београд, живи на јаслама Града
Београђани и цела Србија треба да знају ко издржава ГСП у главном граду. Наиме, ово јавно предузеће је у 2017. години имало 5.614 запослених. Предузеће је у у власништву Града Београда и располаже са имовином нешто већом од 240 милиона евра. Сопственим капиталом покрива 49 одсто вредности укупне имовине, а обавезе су достигле 51 одсто вредности те имовине, или, чак, 123 милиона евра.
Сопствени укупан пословни приход остварен у 2017. години износи само 38 милиона евра, а субвенције Града Београда су 78 милиона евра, или више од два пута од сопственог прихода. Сопственим приходом ово јавно градско саобраћајно предузеће покрива вредност горива и енергије, док зараде, друге трошкове и амортизацију плаћа Град Београд. Такође у 2017. години, ГСП Београд је чак и уз толико високу субвенцију направило губитак у пословању од више од пет милиона евра, па се само добављачима дугује на крају, те године, више од 26 милиона евра. Ако Град Београд иностраној фирми из Арапских Емирата поклони власнику привредног друштва „Београд на води“, поклони 177 хектара градског грађевинског земљишта, а Дирекција за земљиште и изградњу Београда дугорочно финансира ту инострану фирму са 64 милиона евра, Србија се свету представља као пијани милијардер, јер је у стању да финансира једну од најбогатијих земаља света. А сада како послује ЈП ГСП Нови Сад, које има 1.249 запослених и у 2017. години остварен сопствени пословни приход у износу од 19,3 милиона евра, уз субвенције од 2,6 милиона евра, те исказани губитак у пословању те године од 2,3 милиона евра.
На све те дугове гаранције је дала Република Србија.
Да се зна
Да би било јасније какав је то аранжман под именом „Чуваркућа“, треба се осврнути на пар чињеница везаних за саму суштину рада ММФ – а. Наиме, овај глобалистички поверилац, кога избегава свака здрава економија, своју политику заснива на произвољно утврђеним поставкама специфично дефинисаног правца монетаризма. Његове карактеристике одударају од ставова водећих теоретичара монетарне политике. Управо, овај вид дефинисања монетаризма представља основ постојеће неолибералне доктрине економског развоја. Потребно је да се нагласи да овај фонд не предузима превентивне мере у правцу ограничења задуживања посматраних земаља у иностранству. Такве карактеристике политике ММФ-а редовно доводе до њихове презадужености. У условима оскудице у понуди повољног капитала и неостваривања задовољавајућег економског раста, привредни субјекти и владе у посматраним земљама су принуђени да прихватају неповољне услове које одређује ММФ. Неминовна последица прихватања таквих услова је повећање јавног дуга преко прихватљивих граница.
Миодраг К. Скулић / Таблоид
